Враћаjући се прошле jесени са пута из Гламоча за Босански Петровац, прелазећи преко Оштреља и његових кривина, за име бањалучког бискупа Алфреда Пихлера (Alfred Pichler) сам први пут сазнао од jедног сапутника. Од тог земљака, иначе заљубљеника у историjу и балканску проблематику чух следеће: „И он jе рођен овдjе, на Оштрељу…“ Пробуђено интересовање за личност бањалучког бискупа отада ниjе замирало. Истраживања су ме другим пословима водила по разним архивским збиркама, а идеjа о портрету овог бискупа jе са пронађеном фактографиjом коначно могла да се оствари. Такође, истраживања такве врсте нису непотребна, поготово не данас када званична политика Римокатоличке цркве спроводи планску и систематску рехабилитациjу свештеника и фратара коjи су учествовали

Имао сам потписану државну гаранцију да га неће испоручити суду за ратне злочине. Милошевић је заслужио споменик, он није крив за губитак Косова и метохије Пре него што нека личност добије улицу или споменик, мора да прође историјска дистанца. То најбоље показује случај Јосипа Броза, чије име су носиле све главне улице у градовима бивше Југославије, изузев Ваљева, које су ваљда хтели да казне због Николе Калабића. После распада земље, та имена су немилице скидана. И тада, и данас, сматрам да историјска дистанца треба да буде 30 година. Али пошто је она прекршена у случају Зорана Ђинђића, мислим да и Слободан Милошевић треба да добије споменик. Овако, за “Новости”, говори

Видео-снимак Титове посете Лондону 1953. године, у јеку његовог сукоба са СССР-ом, пуне четири деценије био је скриван од јавности. На њему се види како се Броз шали са Винстоном Черчилом, а виде се и Титов говор и сцена са улица Лондона, када су четнички емигранти бацили магнезијумску ракету (димну бомбу) недалеко од маршала и британског премијера. Документа о договорима склопљеним током те посете и даље су запечаћена. Извор: СПУТЊИК

Никшић – Седам децениjа Никшићани ћуте о крвавом догађаjу коjи се одиграо у другоj половини jануара 1943. године надомак града, на превоjу Пандурица, када су се партизани сурово обрачунали са 12 момака и девоjака, старих од 16 до 18 година, коjи, практично, живот нису ни осетили, нити су припадали било коjоj воjсци. Та младост била jе крива само jер jе хтела да зимски школски распуст проведе код рођака у Бjелопавлићима и што се сасвим случаjно нашла у камионскоj колони до Даниловграда, коjу су пратили Немци, Италиjани и четници. После паљбе партизана на Пандурици нико од воjника ни са jедне, а ни друге стране ниjе зрном очешан, док су голоруки момци и девоjке

У Подгорици скуп потписника петиције за враћање културне баштине Црној Гори под називом “Аманет”. Захтевају поништавање свих уписа СПЦ над манастирима и црквама на простору те државе СА скупа потписника петиције за враћање културне баштине држави Црној Гори под називом “Аманет”, одржаног у Подгорици, послат је захтев надлежнима за поништавање свих уписа СПЦ над манастирима и црквама! Окупљени, међу којима су били чланови Дукљанске академије, Матице црногорске, канонски непризнате ЦПЦ, поједини посланици владајуће већине, историчари, редитељи, књижевници и новинари, сматрају да храмове треба “вратити ЦПЦ или Црној Гори која је била власник свих цркава и манастира пре 1918. године, када је неуставно укинута и црногорска држава и црква”. Председница Савета

Приступање БиХ НАТО савезу неприхватљиво је за Републику Српску, српски народ и Републичку организацију породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, јер су Срби били жртве многих акција НАТО-а, изјавио је Срни предсједник ове организације Недељко Митровић. “Нема разлога да прихватимо чак ни помисао за приступање НАТО-у. Српски народ је био жртва многих акција тог пакта за које му се нико није извинио, нити је добио било какву другу врсту сатисфакције”, навео је Митровић, реагујући на изјаву члана Главног одбора СДС-а Зорана Латиновића да Српској није потребна “авантуристичка политика поновног формирања војске и да у односу на процесе који ће се дешавати у Србији треба пратити могуће интеграције у НАTО”.

“Бранково коло” тражи обнову Радичевићевог споменика у Славонском броду. Ненад Грујичић: Време је да се две државе договоре на највишем нивоу Организатори манифестације “Пролећни Бранкови дани”, која ће у част 194. рођендана великог српског песника данас бити свечано отворена у Сремским Карловцима, обновиће предлог да у Хрватској, у Славонском Броду, родном граду Алексија (Бранка) Радичевића, поново буде подигнут његов споменик који је срушен 1992. године. Председник “Бранковог кола” Ненад Грујичић каже да су претходних година, током трајања смотре, подсећали јавност на Бранков занемарен статус у родном Броду, али да то никада није имало очекивани одјек. – У последње време често се говори и о томе да овде обнављамо разне важне

Много времена проводимо у причама о независној држави Косово која не постоји и којој ми Срби не бисмо смели да дозволимо да постане то што лажу да је. Мене брине нешто друго… У питању је независност државе Србије! Не знам која то независна држава мора за сваки свој потез да пита ЕУ, ММФ, САД, ГБ и остала акронимска величанства која смо самима себи доделили као владаре ове наше земље. Шта је остало наше од свих актуелних питања, а да можемо сами да их решимо? Толико смо независни да пред сваку важнију одлуку дође неко са стране да нам каже како он мисли да нешто треба да се чини, па онда

После реаговања америчке амбасаде власти БиХ забраниле улазак двојици вођа руске мото-групе “Ноћни вукови”. Александру Залдастанову Хирургу и вођи српског огранка Саши Савићу ускраћена вожња на турнеји “Руски Балкан” Вођи најпознатије руске мото-групе “Ноћни вукови” Александру Залдастанову Хирургу и председнику српског огранка ове организације Нишлији Саши Савићу забрањен је улазак у Босну и Херцеговину – преносе сарајевски медији. Овај потез уследио је после реакције Амбасаде САД у Сарајеву која је руске бајкере прогласила за “безбедносну претњу”. – Одлука је достављена Граничној полицији БиХ на даље поступање.Остали чланови “Ноћних вукова” у случају евентуалног уласка у БиХ биће посебно третирани – наводе сарајевски медији. Повод за рампу двојици вођа руске мото-групе јесте

У склопу опште хистерије против Срба, која се после Принциповог атентата ширила целим подручјем јужне Аустроугарске, а највише на простору Босне, Далмације, Славоније и Хрватске, на удару је било све српско. Најчешће под оптужбом за шпијунажу хапшени су, затварани и убијани виђенији Срби – свештеници, учитељи, председници друштава, власници радњи… Пљачкана је и уништавана српска имовина, забрањен је рад српских друштава, затворене су српске школе, забрањена је ћирилица, забрањена је српска застава, укинута је крсна слава, забрањено је чак и ношење српске шајкаче. Преносимо вам текст наредбе Хрватско-славонско-далматинске земаљске владе о укидању ћирилице у „јавним нижим пучким школама“ краљевина Хрватске и Славоније, донете трећег октобра 1914. године. Пошто је одлука

Изјаву предсједнице Републике Колинде Грабар-Китаровић да су “након Другог свјетског рата многи Хрвати управо у Аргентини нашли простор слободе у којем су могли свједочити домољубље и истицати оправдане захтјеве за слободом хрватског народа и домовине”, саборска заступница ГЛАС-а Весна Пусић прокоментарисала је ријечима да је “нечувено да предсједница говори против Устава властите земље”. “То је мени потпуно неразумљива и несхватљива изјава, осим у контексту да, чини се, предсједница с ким је, таква је. Ако се окружи с једном врстом људи, онда се покушава прилагодити и говорити оно што мисли да ће се њима свидјети и то мијења овисно о аудиторију”, сматра Пусић. Истакла је да је то њој апсолутно необјашњиво те да предсједница то

У јавности је неко време отворена полемика о томе треба ли Скупштина АП Војводине да поништи акт насилне асимилације Буњеваца и Шокаца у Хрвате из давне 1945. године или, пак, не треба. С једне стране су представници Буњеваца којима је овај акт угрозио националну егзистенцију и основно људско право, а са друге су представници војвођанских Хрвата који тврде да акт правно не важи, да је „резултат жеље самих Буњеваца“ (канда су сами себе укинули), да ће поништавање акта „додатно оптеретити српско-хрватске односе уопште“. Ради се о акту Главног народно ослободилачког одбора Војводине /ГНООВ/, Одељења за унутрашње послове, број: 1040/1945, 14. маја 1945. године, Нови Сад, у којем, између осталог, пише:

Захтев за враћање одузете имовине поднела су 144 америчка држављанина (махом српског порекла), као и велики број људи који поред америчког имају и држављанство Србије. Процес реституције тече нормално, без икаквих препрека, изјавио је директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић за „Вечерње новости“. Америчким држављанима Агенција за реституцију досада је вратила 132 објекта: 96 пословних простора, 15 станова и 21 зграду, укупне површине 9.012 квадратних метара. Враћено им је и 970 хектара ораница, 116.733 квадратна метра неизграђеног грађевинског земљишта и око 17 хектара шума, пишу „Новости“. Секулић објашњава да постоји услов под којим држављани САД по закону могу остварити право на реституцију. „Они не могу остварити право на враћање имовине за коју су обавезу обештећења преузеле САД, у складу са споразумима закљученим између Југославије