Naredba o ukidanju ćirilice doneta 1914. godine

Datum objave: sreda, 14 marta, 2018
Veličina slova: A- A+

U sklopu opšte histerije protiv Srba, koja se posle Principovog atentata širila celim područjem južne Austrougarske, a najviše na prostoru Bosne, Dalmacije, Slavonije i Hrvatske, na udaru je bilo sve srpsko. Najčešće pod optužbom za špijunažu hapšeni su, zatvarani i ubijani viđeniji Srbi – sveštenici, učitelji, predsednici društava, vlasnici radnji… Pljačkana je i uništavana srpska imovina, zabranjen je rad srpskih društava, zatvorene su srpske škole, zabranjena je ćirilica, zabranjena je srpska zastava, ukinuta je krsna slava, zabranjeno je čak i nošenje srpske šajkače.

Prenosimo vam tekst naredbe Hrvatsko-slavonsko-dalmatinske zemaljske vlade o ukidanju ćirilice u „javnim nižim pučkim školama“ kraljevina Hrvatske i Slavonije, donete trećeg oktobra 1914. godine. Pošto je odluka zakasnila i za nastupajuću 1914/15. godinu udžbenici su već odštampani i „razaslani“, uredbom se određuje da se „oni imadu odmah zamijeniti latinicom štampanim početnicama i računicama…“

Naredbu objavljenu u Novostima br. 270 (05. oktobar 1914.) možete pročitati u celini:

Dodajemo i obaveštenje koje stoji na istoj strani ovoga broja Novosti, a odnosi se na javne, zvanične objave u kojima je takođe ukinuta ćirilica:Ćirilica je takođe zabranjena i u Bosni, a praksa njene zabrane nastavljena je i u kasnijem periodu. Po ulasku Austrougarske vojske u Srbiju skidani su i uništavani javni natpisi na ćirilici i zamenjivani latiničnim. Sačuvano je više uredbi o zabrani ćirilice u Srbiji, kao i fotografije na kojima austrougarski vojnici skidaju ćirilične natpise i zamenjuju ih latiničnim.

Borba protiv ćirilice, započeta 1914. godine traje čitav vek i posebno je bila izražena u periodu trajanja Titove Jugoslavije, kada je kroz institucije nametana latinica. Dobro je poznat takav primer zabrane ćirilice u svim dokumentima i publikacijama Jugoslovenske Narodne Armije. A koliko su pojedinci, institucije i ustanove u Republici Srbiji danas uistinu srpski najbolje možemo da vidimo u njihovom odnosu prema ćirilici.

Za Rasen: Dalibor Drekić

Izvor: Nacionalna i sveučilišna knjižnica



Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top