У суботу 12. и у недељу 13. марта 2011. године, одржан је други по реду Сабор српских удружења средње Европе у Инсбруку, чији је домаћин овом приликом била Српска Православна Омладина Инсбрук – СПО(Ј)И. У саборном окупљању учествовалo je укупно пет удружења из Словеније, Аустрије и Швајцарске, а са великим задовољством истичемо да су нам се придружили и чланови удружења «Радости моја» из Немачке. Учеснике Сабора пут је прво одвео на гроб велике пријатељице српског народа, Аустријанке Диане Будисављевић, где су присутни имали прилику да јој полагањем венца одају пошту и боље се упознају са великим делом, спашавањем 12.000 српске деце из концентрационих логора у НДХ током другог Светског рата.

БЕОГРАД – У суботу је у препуној сали Скупштине општине Нови Београд одржана Скупштина Асоцијације избјегличких и других удружења из Хрватске у Београду, којој су присуствовали и представници Коалиције избјегличких удружења, те бројни гости и чланови избјегличких удружења. Од представника Срба из Хрватске присуствовао је др. СВЕТОЗАР ЛИВАДА, а од представника СДДСС-а, СНВ-а из Хрватске и представника Комесаријата за избјеглице и представника Владе Србије није било представника. Предсједник Асоцијације проф. Милојко Будимир и предсједник Коалиције Миодраг Линта извјестили су чланове Скупштине о акцији потписивања подршке Петицији да се Хрватској спријечи било какав разговор са ЕУ све док не врате сва права прогнаних и избјеглих Срба у прошлом рату, што су

Државна комисија пописала више од 20.000 људи који су страдали 1944/45. године и око 200 стратишта Ликвидације „народних непријатеља”, које су, углавном без суда, спровођене над идеолошким неистомишљеницима крајем 1944. и током 1945. године, могле би да добију судски епилог. И у суседној Хрватској, ових дана министар унутрашњих послова Томислав Карамарко најавио је подношење кривичних пријава против преживелих функционера из послератног периода. Ипак, остаје питање да ли је реч само о предизборној кампањи, или је могуће процесуирати одговорне после скоро 70 година. Срђан Цветковић, секретар Државне комисије за масовне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године, појашњава за „Политику” да су они од почетка рада и истраживања, у протеклих годину

Ђуро Ковачевић Питање о српско-хрватским односима, историјски изузетно актуелизовано укидањем Војне крајине и активирањем југословенске идеје, доспело је данас до тачке у којој је престало да буде посебно важно као унутрашње питање Хрватске. Све више, реч је о међудржавним односима Србије и Хрватске. Њихова еволутивна путања омеђена је пропашћу два државна аранжмана: Аустроугарске и Југославије. У размеђу 20. века болно је пресецано и до невероватне трагике заоштравано силином и суровошћу два светска рата и ратним разбијањем Југославије. Други светски рат га је посебно учинио тешким. Независна држава Хрватска као злочиначка сателитска творевина у усташком аранжману операционализације хрватског државног права извршила је геноцид над Србима као народом који је вековима, штитећи

English Бивши говорник Кнесета, Dan Tichon, предаjе предсjедавање холандском амбасадору; Хрватска тражи блокирање Србиjе у укључивање у двадесет -осмо националну организациjу чланица. БЕРЛИН – Dan Tichon, бивши говорник Кнесета, предао jе у уторак, у Берлину предсjедавање Међународном холокауст оперативном групом амбасадору  Karelu P. M. de Beer из Холандиjе. ИТФ, чиjе jе пуно име оперативна група за међународну сарадњу о образовању о холокаусту, сjећање и истраживање, тежи да се прошири образовање о холокаусту, као глобални проjекат. У међувремену, “Jerusalem Post” сазнаjе од званичника са приступом процесу учлањења да jе Хрватска блокирала напоре Србиjе да се прикључи ИТФ-у. Даниjел Глунциц, портпарол хрватске амбасаде у Берлину, изjавио jе у сриjеду за “Post” да

С.Д. ЗАДУЖБИНА Вас позива на трибину: Косовска Витина у Љубљани ГОСТ: О. Звонко Костић, свештеник из Косовске Витине. Пример непоколебљивости и борац за очување српског живља на Косову и Метохији. Особа која ће најбоље посведочити о нељудским условима у којима живи наш народ.  Због своје одлучности да остане и опстане са својим народом када је најтеже, већ неколико пута био је мета шиптарских екстремиста. Када је на Васкрс 2008. г. добила благослов за настанак Хуманитарна фондација “За српски Космет”, као одраз потребе људи који живе и раде у овом делу Европе да помогну својој браћи на Косову и Метохији да остану и опстану своји на своме, о. Звонко је био

Марин Кривошић, Србин из Хрватске, штрајкује глађу у притвору у Сиску, где се налази већ девет месеци. Одбијаће храну док се истина не утврди ЗАПОЧЕО је девети месец како Марин Кривошић, из Лештана код Београда, седи притворен у Сиску. Огорчен што му хрватски суд не суди по оптужници која га терети за злочин против цивилног становништва, прошлог понедељка је ступио у штрајк глађу: – Моје хапшење и суђење је монтирани процес. Оптужен сам да сам учествовао у убиству 56 хрватских цивила у Баћину, у време када сам био на сахрани женином рођаку Зорану Татићу у Хрватској Дубици. Суђење никако да почне, а ја чамим у притвору. Штрајкујем глађу да ми

Влада је донијела одлуку о стамбеном збрињавању повратника – бивших носитеља станарског права изван подручја од посебне државне скрби (ППДС). Стамбено ће се збринути повратници, бивши носитељи станарског права, који су прије рата живјели у друштвеним становима, који желе трајно живјети у Хрватској, без обзира на то јесу ли у њој. Услов је да немају у власништву или сувласништву другу усељиву обитељску кућу или стан на подручју Хрватске или на подручју држава насталих распадом бивше СФРЈ, да их нису продали, даровали или на било који други начин отуђили након 8. октобра 1991. и тако стекли правни положај заштићеног најмопримца. – Овом одлуком даје се могућност посљедњој групи бивших носитеља станарског

Владимир Вукчевић, тужитељ за ратне злочине Републике Србије, децидирано тврди да након Пурде ниједнога грађанина Хрватске нема на међународним тјералицама Србије. Чини се да су Хрватска и Србија на добром путу да заврше то поглавље, иако се тиме не рјешава питање списка с више од 1.500 осумњичених или оптужених Срба који је, увећан за петнаестак имена (сиц!), недавно достављен Министарству правосуђа Србије Против докторице Весне Босанац нема истраге пред Тужилаштвом за ратне злочине у Београду; њезино се саслушање затражило како би се затворио предмет који је још давних деведесетих отворило тадашње Војно тужилаштво, изјављује за „Новости“ србијански тужитељ за ратне злочине Владимир Вукчевић. Докторица Весна Босанац никада, као ни њезин

Зашто је Жељко Сачић баш сада добио порив да се активно укључи у борбу за бранитељска права и зашто генералима у Хаг шаље готово љубавне поруке? Зато што се боји суђења за Груборе, које би требало расвијетлити његову улогу у прикривању тог масакра и починитеља Војничким рјечником речено, умировљени генерал Жељко Сачић у посљедње је вријеме у офензиви: организира бранитељске просвједе против Владе, има га на телевизији, радију, његово љутито, забринуто, строго али праведно лице гледа у вас из свих тисковина. Користи сваку прилику како би упозорио јавност на наводно страшан положај хрватских бранитеља и на криминализацију свих учесника Домовинског рата, тражи заустављање казненог прогона бранитеља… Иако Сачић тврди да

Књига о покољу Италиjана од руке Титове воjске после 8. септембра (1943.) Hаписала: МИЛА МИХАЈЛОВИЋ У Посланичкоj Скупштини Италиjе презентирана jе књига, штампана и обjављена jош пре 60 година, „Југословенски третман за Италиjане после 8. септембра 1943.“ Вест не би била сензациjа, да се не ради о званичном документу италиjанске Владе припремљеном и презентираном на Мировноj конференциjи у Паризу 1947. године, непобитном сведочанству и приjави злочина Маршалових комунистичких трупа над италиjанским становништвом у Истри и Далмациjи. Злочин у савременоj терминологиjи познат као „етничко чишћење“, резултирао jе „нестанком“ више хиљада италиjанских цивила, чему jе следио егзодус у Италиjу 350.000 Италиjана, дотада вековних становника ових краjева. Победници, побеђени и завера ћутања Сведок:

РИМ – Прво етничко чишћење у Европи почињено jе над Србима у Хрватскоj 1941. године! – речено jе недавно први пут, jасно и гласно, у сред парламента Италиjе и забиљежено у свим италиjанским медиjима, пренио jе данас римски лист „Ил Темпо“. „Сенатор Аjмоне Финестра jе баш тим речима започео обраћање парламенту 14. фебруара поводом поновног обjављивања књиге `Југословенски третман за Италиjане после 8. септембра 1943.`, коjа говори о злочинима Титових партизана над Италиjанима у Далмациjи и Истри непосредно након Другог светског рата“, изjавила jе у интервjуу Срни новинарка италиjанске државне телевизиjе РАИ Мила Михаjловић, коjа jе и аутор текста у „Ил Темпу“. Михаjловићева истиче да jе први пут у историjи

Оваj регион jе толико закопан у прошлост, да jе она заправо његова болест. А кад сте болесни, зовете доктора. Тако jе Фронтал.РС позвао магистра историjских наука, Горана Латиновић, вишег асистента на Студиjском програму историjе Универзитета у Бањоj Луци и докторанта Високе школе историjских наука Универзитета у Сан Марину, да нам покуша дати одговоре на нека питања из области своjе експертизе. Колико jе историjа коjа се данас учи у уџбеницима чињенична, а колико ретуширани митови за потребе дневне или мало дугорочниjе политике у региону? То првенствено зависи од аутора уџбеника и од надлежних органа, коjи даjу дозволу да уџбеници буду у употреби у образовном систему ентитета или државе. Уџбеници историjе коjи

БАЊА ЛУКА- Министарство за избјеглице и расељена лица Републике Српске, уз подршку УНХЦР-а, од 15. марта до 15. априла провешће анкету о потребама бивших носилаца станарских права из Хрватске који живе у РС, рекао је данас Срни помоћник министра Драго Вулета. „Циљ анкете је да ажурирамо и допунимо податке за све бивше носиоце станарских права из Хрватске који тренутно живе на подручју Српске, те да омогућимо свима који се раније нису регистровали да то учине без обзира какав је тренутно њихов формални статус у РС“, прецизирао је Вулета. Он је рекао да образац за анкету обухвата личне податке о носиоцу станарског права у Хрватској, стану, те броју чланова породице и

НОВИ САД – Дорис Пак, њемачки конзервативни посланик у Европском парламенту, намјерно и свакодневно пропушта прилику, да јавно упозори да  Хрватска  на крајње суров и дискирминаторски начин и даље одбија да ријеши имовинска, станарска и друга права избјеглих Срба – оцијенио је  предсједник Регионалног одбора за помоћ избјеглицама у Војводини Раденко Попић. „Срби и даље чекају да се европски посленици смилују над њиховом голготом и посегну за параграфима који кажњавају безакоње и анархију коју у посљедње вријеме јавно осуђују и сами грађани Хрватске“, рекао је Попић новинарима у Новом Саду, реагујући на недавну изјаву Дорис Пак загребачком „Вјеснику“  у којој она  тврди да „Хрватска има непријатеља у Савјету ЕУ“ и