Бивши шеф усташке полиције у Славонској Пожеги Миливој Ашнер, један од најтраженијих ратних злочинаца из Другог свјетског рата, преминио је у Клагенфурту у 98-ој години. Директор тамошњег „Каритаса“ Виктор Умелко рекао је да је Ашнер умро још 14. јуна у „Каритасовом“ дому. Ашнер, који је био на попису десет најтраженијих ратних злочинаца Центра „Симон Визентал“ из Јерусалима, био је одговоран за прогоне и депортације стотина Срба, Јевреја и Рома током Другог свјетског рата. По завршетку Другог свјетског рата склонио се у Аустрију, гдје је узео ново име Георг. На позив хрватског предсједника Фрање Туђмана почетком деведесетих година 20. вијека вратио се у Пожегу гдје је живио неколико година, одакле поново

Аустрија годинама не процесуира нацистичке ратне злочинце због чега је најтраженији међу њима шеф усташке полиције Миливој Ашнер умро некажњен, док хрватска дипломатија и правосуђе на том случају нису радили ништа, оцијенио је у изјави Срни директор Маргеловог института Ален Будај. „Аустрија годинама не процесуира никакве нацистичке ратне злочинце и поставља се као заштитник нациста. Из тог разлога је Ашнеру пружила изврсно уточиште и заштиту. Хрватска је, с друге стране, невољно покренула процес против њега, али су њена дипломатија и правосуђе тај случај ставиле у запећак. Хрватске власти су криве што је умро некажњен „, рекао је Будај. Будај каже да је Аустрија пружила уточиште Ашнеру упркос Интерполовој потјерници, истакавши

Пише др Славенко Терзић Књига интервјуа са Василијом Крестићем доноси целу лепезу његових становишта не само о важним историографским питањима, него и о многим проблемима савременог друштвеног живота, културе, нације у целини, моралним и идеолошким искушењима времена Има ствараоца, међу њима и историчара, који за собом остављају или су оставили плодно дело, али су остали потпуно по страни  јавног живота, живећи тихо и готово нечујно у својој радној соби. Насупрот њима, стоје они који живе у некој врсти сталног дијалога са својим временом, његовим идејама и њиховим носиоцима. Академик Василије Ђ. Крестић је обимним научним делом деценијама присутан у интелектуалном и јавном животу земље, у отвореном дијалогу са епохом. Књига

Није прихватио приједлог да као заштићени свједок оде из града и промијени идентитет, нити је престајао говорити о свему што се дешавало, чак и када су му пријетили. Због тога је тражио заштиту, али је није добио јер је све запело у Загребу – прича Миланова удовица Весна Левар Прича Весне Левар другачија је од типичне приче о ратним жртвама: њен супруг Милан Левар убијен је пет година након краја рата јер се успротивио заташкавању ратних злочина у Госпићу. Почетком рата, када је био једини приватни таксист у Лици, што им је омогућавало пристојне приходе, својим је таксијем пребацивао бројне војнике ЈНА који су бјежали из касарни, често само у

Данасjе, служењем парастоса, на jами Пандурици обиљежен помен на 36 мученика пострадалих у ноћи између 13. и 14. jуна 1941. године коjе су усташе живе бацили у ову jаму. Парастос jе служио игуман тврдошки Сава коjи се присутнима обратио бесjедом и позвао да жртве не смиjемо заборављати али да морамо и праштати.. Већинапострадалих били су у то вриjеме на важним руководећим мjестима (жандари, инжињери, учитељи…) или угледни домаћини у Љубињу. Пандурица jе jедна од четири jаме у општини Љубиње. Поред Пандурице постоjе и jаме Капавица (убиjено 115 људи), Ржани До (око 1000 страдалих) и Чаваш (101 пострадали)..   ФОТО ГАЛЕРИЈА  Списак жртава пострадалих од усташа на jами Пандурици, у ноћи

ЗАГРЕБ, 9. ЈУНА (СРНА) – Хрватско Тужилаштво подигло jе данас оптужницу против бившег ратног помоћника министра унутрашњих послова Томислава Мерчепа због ратног злочина против цивила коjи jе 1991. године починила jединица под његовом командом, а риjеч jе о убиству 43 цивила и нестанку три особе са подручjа Загреба, Кутине и Пакраца. Загребачко тужилаштво jе на интернет страници потврдило оптужницу у коjоj су наведени инциjали Т.М., што jе уобичаjена правна пракса, док су локални медиjи идентификовали осумњиченог као Томислава Мерчепа (58). Непристрасно риjешавање питања ратних злочина jе важан услов за приступ Хрватске у ЕУ. Медиjи наводе да ниjе подигнута оптужница, Мерчеп би сутра по закону морао да буде пуштен на слободу када истиче максимални временски рок од шест мjесеци

Покренута је иницијатива за изградњу музеја жртвама геноцида над Србима – потписивање петиције је у току! На недавно одржаној конференцији за медије на којој је представљен нови број часописа Двери српске „НДХрватска – држава геноцида“, објављена је и иницијатива српских интелектуалаца за изградњу музеја за жртве геноцида над Србима у 20. веку. Двери подржавају ову акцију и позивају и друге да је својим потписом подрже. Петиција за изградњу „Музеја геноцида над српским народом у XX веку“. На самом почетку XXI века, српски народ доживљава нове поразе и понижења. Још нису зарасле ране настале протеривањем стотина хиљада Срба из РСК, а наше национално страдање се наставља насилним одвајањем Косова и Метохије

БЕОГРАД, 9. ЈУНА /СРНА/ – Руски амбасадор у Србиjи Александар Конузин изjавио jе да Русиjа нема ништа против евроинтеграциjе Србиjе и да њен европски пут неће наниjети штету блиским односима двиjе земље. „Радићемо на томе да европске интеграциjе Србиjе не нанесу штету нашим односима коjи су већ виjековима блиски, рекао jе Конузин“, на отварању међународне конференциjе „Европска безбjедност у свjетлу избора 2012“, коjа се одржава у београдском Центру Сава. Конузин jе поручио да ће Русиjа подржавати териториjалну цjеловитост Србиjе и подсjетио да су такав став потврдили недавно, у Београду, руски премиjер Владимир Путин и шеф дипломатиjе Сергеj Лавров. „Косовски процес мора бити риjешен у складу с међународним правом дефинисаним и

Седамдесет година од херцеговачког устанка против фашистичке НДХ и њене политике истребљења Срба није добио ни приближно дужне пажње у српским медијима. Фронтал.РС ће покушати да мало поправи ствар. Трећег јуна 1941. у невесињском селу Доњи Дрежањ дошло је до првог сукоба српског становништва и усташких јединица, на ријеци Заломци. Поучени покољем у селу Удрежње, Дрежањци нису хтјели у смрт без борбе, и нису дозволили усташама да уђу у њихово село. Гацко се подиже 6. јуна, нападају се усташке касарне и станице у Казанцима и Јасенику, 15. јуна се потискује одред Црне Легије, 26. устаници обарају 3 усташка лака авиона, а на Видовдан ослобађају Автовац код Гацка. Неки ове догађаје

Протосинђел Јован (Ћулибрк), новоименовани патријархов викар, изузетно је занимљива, образована личност. Познат је и као падобранац у мантији. Подофицир је и резервиста чувене 63. падобранске бригаде из Ниша. Често своје монашко одело поносно замени падобранским комбинезоном, а до сада је укњижио 140 скокова. За њега је падобрански скок задатак који треба да се изврши, а не спорт. – Ако сам на нешто у животу поносан, после монашког и свештеничког чина, то је црвена падобранска беретка – каже протосинђел Јован. – Живети са падобранцима подразумева да се стално доказујете. И ратник и војник, и монах и свештеник, требало би, ако су истински оно што јесу, да живе за друге и буду

Шта каже папа Бенедикт о викару усташке војске Алојзију Степинцу? Године 1998, када је Алојзије Степинац проглашен блаженим, кардинал Јозеф Рацингер, садашњи папа Бенедикт XVI, а тада челник Конгрегације за доктрину вере, одржао је беседу у част новоблаженика Римске цркве. Био је 15. фебруар, а беседа је одржана у хрватском (негда илирском) папском Институту Светог Јеронима, у коме је 1941. Монсењор Мађарец примио Анту Павелића, а 1991. Ратко Перић потоњи мостарски бискуп, Фрању Туђмана. Јозеф Рацингер је рекао да је Степинац био један Божији Хрват, каквог је Данте опевао у последњем певању „Раја“ у „Божанственој комедији“!!! Степинац је, по Рацингеру, био толико обузет Христом, да је, на крају, постао „жива

Степинац je подржавао усташе чија је окрутност била тако екстремна да су успjели да шокирају и нацистичке газде. Посjета папе Бенедикта XVI гробу Алојзија Степинца, током посjете Хрватској протеклог викенда, покренула је данас у страним медијима полемику око улоге некадашњег хрватског кардинала у усташком режиму. Америчка агенција АП наводи да је „Степинац подржавао усташе чија је окрутност била тако екстремна да су успjели да шокирају и нацистичке газде”. „Папа је у праву када проклиње злочиначке усташке војне снаге, али није у праву када одаје признање једном од њихових заговарача”, цитира АП Елана Стениберга из Америчког удружења жртава холокауста, који је уједно и почасни директор Свjетског јеврејског конгреса. Стениберг је критиковао

Седамдесет година послије страшног усташког злочина на Корићкој Јами одслужен је парастос мученицима који је служио владика Григорије уз саслуживање великог броја свештеника и вјерног народа Херцеговине. Мученици, мјештани села Корита и оближњих села који су у својој безазлености и простоти срца на превару ухваћени,  свирепо су  мучени и убијени од стране гатачких муслимана које су предводили усташки официри. 134 домаћина су тог 4/5 јуна звјерски уморени са јасном намјером усташа у новооснованој и злочиначкој НДХ да потпуно искорјене православни живаљ са тих простора… Међутим, истинита је ријеч древног хришћанског писца из другог вијека послије Христа, Тертулијана,  да је крв мученика сјеме за нове хришћане. Тако је промислом Божијим мјесто

Преглед активности и прилози у вези Петиције избеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске у периоду 21. април – 03. јун 2011. године. Поштоване  колегице и колеге, Коалиција удружења избјеглица је у периоду од 20. априла ове године тј. од последњег нашег извјештаја избјегличким удружењима до 03. јуна наставила са активностима у вези Петиције избјеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске заједно са колегама из Асоцијације избјегличких и других удружења. У наведеном периоду стручни тим Коалиције удружења избјеглица израдио је Извјештај о неиспуњавању 12 захтјева из Петиције на 16 страна под називом “Одузимање српске имовине у Републици Хрватској 1991.-2011. године и хрватско правосуђе у функцији спречавања одрживог повратка избјеглих и прогнаних Срба”. Извјештај је