Споразумом Цветковић-Мачек 26.8.1939. Дубровник jе одвоjен од Зетске  бановине  и  додељен  новоствореноj  Бановини  Хрватскоj. ХСС jе у Бановини Хрватскоj одмах почео са прогонима свих оних коjе су сматрали противницима независне Хрватске. Лист Срба католика ,,Дубровник” наставио jе  борбу против хрватске хаjке на све српско и jугословенско. Уредник листа Кристо Доминковић био jе предратни члан Српског сокола и борац против Аустриjе и њених верних слугу Хрвата. У листу ,,Дубровник” истакнуто jе : ,,Наjновиjи развоj прилика … метнуо jе  Дубровник у веома неприродан географски положаj, коjи га jе довео у везу са оним краjевима, са коjима никада ниjе имао, ама баш ништа, заjедничког. Дошавши у такав положаj, он jе сада изложен немилим,

Воjници и генерали Црвене армиjе, коjи су у Дргом светском рату дали живот за слободу Србиjе, сигурно нису заслужили ниподаштавање и негативну пропаганду, коjа се нашем народу и даље сервира из другосрбиjанске медиjске кухиње, а често и од стране државе. Зашто jе у Србиjи и данас непожељно да се jавно каже да су руски воjници имали кључну улогу у ослобођењу Југославиjе?     Због чега се и после промене власти не пониште срамне одлуке жутог режима да преименуjе улице широм Србиjе, коjе су носиле имена славних генерала Црвене армиjе? Да ли смо титоизам само заменили неолиберализмом, са циљем да се разбиjе и наjмања веза између српског и руског народа? Зашто

Са  закашњењем обjављуjемо текст Мирjане Бобић Моjсиловић из августа прошле године. Мишљења смо да квалитетан текст увиjек заслужуjе да се обаjви…. ЗНАМ да jе много топло, знам да jе свима лепше да буду на Ади, или на мору, уз пиво или кока-колу, знам да ниjе тренутак ни за тешку храну, као ни за тешке теме – али, ипак, jуче, 4. августа, навршило се седамнаест година откако су воjне операциjе „Олуjа“ и „Бљесак“ са лица Хрватске избрисале око 300.000 Срба, коjи су у конвоjима, оставивши све што имаjу, кренули у Србиjу. У тоj акциjи, према подацима документационо-информативног центра „Веритас“, погинуло jе или нестало 1.960 Срба, од коjих 1.205 цивила, међу њима

На почетку књиге  „Рад Соколске жупе Мостар у години 1933” као мото истакнуте су речи краља Александра о значаjу села : „Кроз све мучне периоде наше историjе, село jе било и остало будан чувар националних тековина и извор снаге… . Радити у правцу културног и привредног подизања нашег села, уз строго чување његовог националног карактера, значи одговорити дужностима садашњости и потребама нашег здравог и успешног развиjања у будућности.”(1) Места Трстена, одакле jе деловао  жупник, усташки повjереник. Соколско друштво Дубровник радило jе на оснивању соколских сеоских чета. У извештаjима за скупштину соколског друштва Дубровник одржану 28. фебруара 1937. истакнуто jе: „тихи и незапажени ситни рад поjединаца соколских радника, … савjесно и

МИТРОПОЛИТ КАЛАВРИТСКИ И ЕГИЈАЛИЈСКИ АМВРОСИЈЕ Свjатjеjши патриjарх Вартоломеj се поново нашао у центру пажње jавности у вези са богословским диjалогом између Истока и Запада, између Православља и римокатолицизма. Као резултат своjе недавне, четврте по реду, посете у Ватикан у октобру 2008. године и присуства на конференциjи католичких бискупа, он jе изазвао атмосферу страха у нашоj средини. Многи су приметили његову изjаву да jе његово присуство на тоj конференциjи – “проjава деловања Духа Божиjег”. Ствара се утисак да се патриjарх жури, да трчи, да хита да уjедини цркве. Тако, у краjњоj линиjи, неки од нас схватаjу његове поступке. Ми не можемо да игноришемо протесте благочестивих чеда Цркве, не можемо их jедним

Предраг Лозо, секретар УГ Јадовно 1941. – говор на отварању изложбе Моjе Јадовно у Културном Центру Новог Сада.   Ова изложбена поставка jе покушаj да се обjасни никада до крajа обjашњиво… Она jе покушаj да вратимо дуг коjи имамо према истини и нашим прецима и покушаj да се оперемо од заборава, како сам недавно чуо да га назваше, старе људске страсти.  Истовремено  jе и вапаj да не заборавимо ниjедну невину жртву,  те да jоj поново покушамо вратити име, животну причу, поглед,  као  и национални и вjерски  идентитет због коjег jе и страдала,  али и достоjанство коjи  су  jоj нажалост ускраћивани и након злочина. Свакако смо свjесни, да jе такав приступ, детерминисан

Чак и та државност ниjе до краjа остварена, а друго ниjе дониjела нешто што би човjеку омогућило личну срећу, тако да смо овдjе пред jедним дубоко узбурканим духовним стањем на обе стране. Као епископ, овдjе примам и Албанце и Србе и са свима разговарам, и код свих осjећам ту жудњу за нечим стабилним, што се не миjења, што чува неке људске вриjедности и врлине без поговора, да не могу да се миjењаjу са временом.        Епископ липљански Јован (Ћулибрк), викарни епископ патриjарха српског у Пећкоj патриjаршиjи, изабран jе за личност године већином гласова чланова уредништва недељника “Време”. Критериjум за награду jе, као и претходних година, позитиван допринос унапређењу

Разумни људи знају зашто је деценијама ћутао и верују да ће српски род ускоро проговорити снагом грома. Реченица из наслова слоган је Српског културног куба, кога су у Београду 1937. године основали Слободан Јовановић (на слици са Богданом Поповићем), Стеван Мољевић, Слободан Драшковић, Драгиша Васић, сестре Душица и Ружица Борисављевић. 1. Из чуђења не можемо да изађемо: шта ово би са нама? Где смо се ово нашли? Је ли умрла савест човечанства гледајући како једном малом народу, витешком и слободарском, који је своју врхунску етику давно уградио у морални кодекс човечанства, отимају комаде његове отаџбине? Да није Европа пресвисла од стида и бола кад је видела како се кривице ослобађају

Бадњи дан, кад су се – године нулте – персиjски маги вођени звездом већ били прикучили „дому хлеба“, што на ивриту значи Беjт Лехем, Витлеjем, и за њих jе био предукус божићног загрљаjа Бога и човека, како се то надахнут списима семиолога, математичара и свештеника Павла Флоренског, загинувшег у Гулагу, пре неколико децениjа неодољиво изразио митрополит Амфилохиjе. Но, Персиjанци ће идући пут у значаjниjи поход у Свету Земљу доћи тек 614. године, направивши покољ какав ће тек донекле да понове крсташи године 1099, када ће Јерусалим да ослободе од ислама, а муслимане и све остале житеље Светог Града, укључуjући и тамошње хришћане, од живота.   Персиjанци ће у том свом

На огради Основне школе у Кочерину краj Широког Бриjега никнуло jе 12 у камену исклесаних ћириличних слова високих 1,4 метра, широких метар и дебелих 25 центиметара. Немало jе то изненађење за просjечног читатеља коjему се Широки Бриjег може везати уз свашта, али врло тешко уз − ћирилицу. Па сам се распитао тко jе то поставио и зашто, тко jе клесао слова у херцеговачком жестацу и с коjом наканом. Сви ми у Кочерину веле да о свему томе наjбоље зна Грго Микулић, економист и директор Туристичког уреда Широки Бриjег, пjесник, књижничар, клесар, кипар, етнолог, љубитељ старина… Будући да jе риjеч о ћирилици, макар и “арвацкоj“, ипак ме прво заголицало питање како

О Олуjи сам писао док jе jош траjала. Непосредно кад jе Олуjа завршила подузео сам jедно велико истраживање о свим процесима догађања. Ходао сам од села до села, од куће до куће, од згаришта до згаришта, од непосредних информаната до надлежних органа власти воjних и цивилних. Пошто сам узео за предмет сва ратом разорена насеља српска и хрватска, jер су и Срби своjим етнобандитизмом разорили око 300 хрватских насеља а Хрвати око 1.200 српских боjао сам се да то никада нећу сам завршити. Нашао сам исте методе и исте посљедице разарања с том разликом што су хрватска насеља започела или довршила обнову, а српска су димила и била у комплетном

После ослобођења и уjедињења 1918. дубровачки Срби окренули су се раду за напредак грађана Дубровника. У листу Срба католика ,,Дубровнику” истиче се: „Католичко Српство, коjе jе циjелу ову борбу изводило, циjенило jе након рата борбу завршеном и да ће оно мирно без борбе и без запрека моћи, у jединству и слободи, наставити и довршити велике замисли свог великог учитеља Меда на спас и напредак заjедничке домовине …” . (1)   На инициjативу Јелене  Охмучевић пл. Бизаро основана jе 1919. Народна женска задруга  у Дубровнику. Прва председница била jе Јелена Охмучевић пл. Бизаро, дугогодишња наставница женске препарандиjе у Дубровнику. Поново jе изабрана за председницу Задруге jуна 1921. Један од главних циљева задруге

Завршно етничко чишћење Хрватске од Срба одвиjа се кроз “хрватску православну заjедницу”, претечу “хрватске православне цркве”, коjа jе недавно добила свог првог “свештеника” и своj први “храм”, изjавио jе Срни предсjедник Удружења “Јадовно 1941.” Душан Басташић. Он jе рекао да резултати посљедњег пописа становништва у Хрватскоj показуjу да учење Анте Старчевића, промотера хрватског државног права са краjа 19. виjека и идеолога усташтва, рађа своjе плодове и у 21. виjеку. “Етничко чишћење Срба физичким ликвидациjама и протjеривањем, коjе jе започео Анте Павелић 1941. у вриjеме Независне Државе Хрватске /НДХ/, а наставио Фрањо Туђман 1991. у вриjеме `неовисне државе Хрватске`, настављено jе суптилниjим методама – однарођивањем и превjеравањем, што показуjе и наjновиjи

Дoк je пoпис стaнoвништвa из 2001. гoдинe пoкaзao кaкo je eтничкa сликa Хрвaтскe нaкoн рaтa дрaстичнo измиjeњeнa, нoвooбjaвљeни пoдaци из прoшлoгoдишњeг пoписa пoкaзуjу кaкo су сви нaпoри кojи су у прoтeклoм дeсeтљeћу пoдузимaни рaди пoврaткa избjeглих Србa и ствaрaњa увjeтa зa oдрживи пoврaтaк имaли сaмo пoлoвичaн успjeх. У прилoг тoмe иду пoдaци из УНХЦР-a кojи у 2012. гoдини биљeжe сaмo 55 пoврaтникa, штo знaчи дa je пoврaтaк Србa прaктички зaустaвљeн Дoк je пoпис стaнoвништвa из 2001. гoдинe пoкaзao кaкo je eтничкa сликa Хрвaтскe нaкoн рaтa дрaстичнo измиjeњeнa, нoвooбjaвљeни пoдaци из прoшлoгoдишњeг пoписa пoкaзуjу кaкo су сви нaпoри кojи су у прoтeклoм дeсeтљeћу пoдузимaни рaди пoврaткa избjeглих Србa и ствaрaњa увjeтa зa oдрживи пoврaтaк имaли

Његово преосвештенство епископ липљански Јован /Ћулибрк/ одржао jе предавање у Јерусалиму о вишеслоjности религиjског аспекта конфликта на Косову и Метохиjи. Епископ Јован говорио jе о историjи и савременим оквирима тог конфликта, а нарочито о утицаjу агресивног атеизма за вриjеме социjалистичке Југославиjе и псеудо и квазирелигиозности проjављеним у вриjеме нестанка Југославиjе. ”Без разумевања свештене димензиjе Косова и Метохиjе и тога да се у бившоj Југославиjи историjа углавном збива у огледалу, не могу се разумети сви видови религиозности коjи су на сцени у конфликту на Косову и Метохиjи и вишеструко га обликуjу“, рекао jе епископ Јован. Епископ липљански Јован, викарни епископ Његове светости патриjарха српског Иринеjа у Пећкоj Патриjаршиjи и секретар Одбора