После Првог светског рата Краљевина СХС. примила jе велики броj руских избеглица.  Краљ Александар, српски народ и соколи чинили су све да им омогуће нови живот у Југославиjи. У Груж jе стигао 12. августа 1920. пароброд „Авjол” са 248 питомаца руске морнаричке академиjе, 20 официра и неколико официрских породица. Пароброд „Јахут” стигао jе са 66 питомаца морнаричке академиjе. Официри и морнари са руског брода приредили су концерт у позоришту. На концерт jе дошло доста публике а особито велики броj руских избеглица. Концерт jе почео певањем jугословенске, а завршио се певањем свесловенске химне. Публика jе певаче више пута наградила аплаузом. Након концерта следио jе плес. Половина прихода ишла jе у корист jугословенске сирочади. (1) Избеглице су

Поздрављамо наjаву Министарства управе Републике Хрватске  да ће преименовати све улице коjе носе име високог усташког дужносника и књижевника Миле Будака те назив улице 10. априла , а каквих има у Славонском Броду, Винковцима, Вировитици, Пагу, Плетерници, Комижи, Ловинцу, Јасеници, Клакару и Пакоштанама.   Маргелов институт и Центар за друштвена истраживања др. Бранко Хорват из Загреба провело jе протестну акциjу на Међународни дан сjећања на Холокауст 27. сиjечња 2010. године, када jе слиjедом тога Мjесном одбору “Хрватског књижевника Миле Будака” у Загребу морао бити враћен назив коjи jе он носио до 1991. године по словенском антифашистичком пjеснику Отону Жупанчићу. Таj Мjесни одбор усред главног града Хрватске пуних 20 година носио jе име по ноторном усташком злочинцу без

Савезници често могу имати различите приступе. Пре неколико година jедан хистерични албански шовиниста запитао се отприлике: „А зашто стране трупе окупираjу Косово, Босну и некада Хрватску… своjе приjатеље.  Зар ниjе логично да заjедно са њима  просто запоседну Србиjу…“ Логично питање. Ипак, таква замисао, коjа до краjа извлачи паралелу између савремене Србиjе и Хитлерове Немачке, никако не може бити виђена исто у Приштини, муслиманском Сараjеву, Загребу…  и у Вашингтону. Ако ништа друго, овакво размишљање поред све привлачности, у исти ранг ставља Воjску Сjедињених Држава, Бундесвер и на другоj страни УЧК, УЧПМБ и Патриотску лигу.  Још само да спомену и стварање окупационих зона у Србиjи… Све то о трошку Вашингтона и на

После сараjевског атентата Франковци су опустошили Дом Душана Силног у Дубровнику, потопили друштвени  чамац, скинули натпис Душан Силни са Дома и гимнастичке справе бацили у море. У чланку „Непросвjећени и некултурни” коjи jе обjављен у листу „Српска Зора” од 1 (15) jула 1914. : „Иза одржатих задушница у суботу 4 о. мj. разбиjала jе и ломиларуља све што jе српско у Дубровнику …Разбиjачи су наjжешће наваљивали на опћину, а наjвећу су штету починили у Српском Соколу „Душану Силном”, гдjе су остали само голи оштећенизидови  а сав намjештаj, гимнастичке справеи друштвени чамац изломили су разбиjачи на комадиће” (1). „Илустровани лист” из Загреба обjавио jе 18 српња 1914. на насловноj страни 4

Година 1991, Словениjа: Логор у напуштеном руднику Дол при Хра­с­ни­ку, заробљене старешине и њихове породице (жене и деца), воj­нике на од­слу­же­њу воjног рока, цивиле, везаних руку на леђима, по­бу­ње­ни­ци довозе ка­мио­ни­ма фургонима са искљученом вентилациjом, трпаjу у руд­ничке лифтове, спу­ш­та­jу у окна пуна воде, прашине и гасова и ту ос­та­в­ља­jу. Лица „на обради“ трпаjу у на­пуштене прљаве просториjе, са бе­тон­ским по­дом, по 150 (!!) особа у простор ве­личине 14х6 метара, без воде и хра­не, ће­ба­ди за спавање! Одузимаjу им све: но­вац, накит, лична доку­ме­н­та, го­во­ре­ћи „држави (!?) коjа ратуjе са другом др­жа­вом, требаjу сре­д­ства за рат“. Логор Крањ: око 40 воjника ЈНА раздвоjили по националноj при­па­д­но­сти, у jедан угао Хрвати, у други Шћиптари, у трећем

Споменик жртвама геноцида, као симбол и опомена, требало би да подсећа на Јад Вашем у Јерусалиму. Александар Матановић: Угледаjмо се на Јевреjе коjи са посвећеношћу чуваjу од заборава своjе жртве     ИДЕЈА да се изгради споменик жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до “Олуjе”, коjу су покренуле “Вечерње новости” и коjа jе стекла велику подршку jавности, отворила jе питање будућег изгледа спомен-обележjа, спомен-музеjа или мемориjалног центра. Оваj симбол страдалништва своjом снагом и поруком требало би да зрачи на читаву околину и буде своjеврсни сабирни центар са обимном библиотеком, архивом и албумима са илустративним материjалима, где би посетиоци и визуелно могли да се увере у злочин и прате његову хронологиjу.   – Српски Јад Вашем био

“Подигнимо споменик жртвама геноцида” наишла на велику подршку у jавности. Инициjативни одбор, у коjем су еминентне личности, идеjу о спомен-обележjу представиће државним институциjама   СЕРИЈА “Подигнимо споменик свим жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до ’Олуjе’”, коjу су покренуле “Вечерње новости” и током претходних дана обjавиле осам наставака, изазвала jе огромно интересовање jавности, не само стручне. Осим академика, угледних професора, историчара и књижевника коjи истражуjу злочине над Србима у 20. веку, jављаjу нам се бивши ратници, логораши, потомци жртава и сведоци геноцида, из свих краjева земље и расеjања апелом да се “у име невиних страдалника коначно подигне српски Јад Вашам”.       Ову величанствену идеjу да се од заборава отргну сви невино страдали у

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до “Олуjе” (8). Иванишевић: Једино од Срба траже спискове жртава. Павловић: Мемориjал треба да одржава сећање на злочин     СПОМЕНИК жртвама геноцида потребан нам jе као хлеб, насушни. Они коjи негираjу српска страдања траже од нас спискове жртава и то jедино од нас Срба и jедино за Јасеновац. А, не усуђуjу се да те спискове траже од Руса, Пољака, Јевреjа, каже за “Новости” Миливоjе Иванишевић, директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку.     – Трагедиjа наших предака била jе у томе изгледа што нису могли своjе убице да убеде да упишу имена оних коjе убиjаjу – каже са ирониjом Иванишевић.

U земљама региона у овом моменту живи више од два милиона и 200 хиљада декларисаних Срба. Као и барем jош толико наших сународника коjи су, као верни Југословени, после распада СФРЈ пожурили да се брже-боље утопе у национално ткиво неког од већинских народа у околним државама, обезбеђуjући себи на таj начин разне привилегиjе. Погубно и поражаваjуће! Поjава готово незапамћена код других народа.     Ова алармантна тенденциjа самоуништења, коjа у комбинациjи са наjмаштовитиjим видовима асимилациjе већ пола века континуирано десеткуjе наш народ, уз све уважавање поjединачних инициjатива, на жалост у Србиjи никада ниjе подстакла акциjу ширих размера у смислу утврђивања надпартиjске фундаменталне националне стратегиjе коjа ће на jедан дужи период

Подигнимо споменик страдалницима геноцида, од “Јасеновца” до “Олуjе”. Матановић: Помоћи ће и град и држава. Јовановић:Не мамо права на заборав.       Акциjа “Вечерњих новости” прихваћена jе са одобравањем – споменик жртвама геноцида од “Јасеновца” до “Олуjе”, уверен сам, ускоро ће бити подигнут – каже наш прослављени шаховски велемаjстор Александар Матановић, творац идеjе да се од заборава отргну сви невини страдалници, од Јасеновца до “Олуjе”.   – Реч сећање требало би да одjекне – каже Матановић. – Ако споменика не би било, тврдиће да ниjе било геноцида. Матановић jе уверен да ће помоћи и град Београд и држава, али изнад свега jе важно да помогну људи добре воље из земље и расеjања.

Поздрављаjући идеjу нашег прослављеног шахисте Александра Матановића и акциjу “Вечерњих новости” да се подигне споменик свим жртвама геноцида, Колунџиjа сматра да jе то природан дуг и обавеза млађих поколења, али и симбол страдалништва коjе jе, каже, Србе пратило “у стопу”.     – Боле ме, зато, оскрнављени споменици – говори песник коjи jе у збирци “Дарови и уздарjа” написао и ово: “Рушитељу моj охоли, увек jе лакше рушити, ако поново оскрнавиш челичну ружу очева на Мраковици, знаj и запамти моjе ће срце бити прво зрно у реденику и сви ћемо ко jедан на Младенову страну стати – поново”. Колунџиjа каже да подићи споменик страдалницима значи – поштовати себе и поручуjе: “Реците не рату! Али реците

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида (4): Др Слободан Чикарић: И данас ме прате слике закланих по дубичким селима. Аврамов: Срби су наjвеће жртве       „Спасло ме што jе Јасеновац био пун. Пуна два сата чекао сам да уђем у логор. Али, пошто jе био крцат, за мене ниjе било места. Да сам стигао само сат раниjе усташе би ме, са осталим логорашима, послале у кречану. А то jе значило – смрт! Идеjа прослављеног шахисте Александра Матановића и акциjа „Вечерњих новости“ да се подигне споменик свим страдалницима геноцида jе величанствен чин и наша обавеза.“   Овако говори професор др Слободан Чикарић, jедан од наших наjвећих онколога. Био jе, каже, сасвим

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до “Олуjе” (3): Матиjа Бећковић: Ако споменика не буде било, тврдиће да ниjе било ни геноцида. Саво Штрбац: Преко своjих мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо.         ПРЕВИШЕ смо закаснили са спомеником жртвама геноцида, па сад испада као да смо то видели од других и хоћемо да им се придружимо. Док смо се ми двоумили, други су подизали споменике жртвама геноциода коjи су наводно починили Срби (уз певање песама “Нема врба колко има Срба, нема везе добре су и брезе”) – каже за “Новости” академик Матиjа Бећковић.   Он подржава идеjу нашег прослављеног шахисте Александра

Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до “Олуjе” (2) Академик Крестић: На стубу срама су они коjи “оживљаваjу” жртве уз оптужбу да копаjу старе ране       У Јасеновцу, наjвећем и наjстрашниjем логору смрти у овом делу поробљене Европе, коjи историчари називаjу и “српски Аушвиц”, нестало jе неколико стотина хиљада Срба, Рома, Јевреjа и антифашиста различитих националности. – Жртве не смеjу да буду заборављене – каже академик Василиjе Крестић. – Наjмање што можемо да учинимо за све страдалнике, без обзира на веру, нациjу и боjу коже, jесте да им подигнемо споменик. За опомену и незаборав. Јасеновац jе само jедан од злогласних логора смрти, а Крестић сматра да би споменик био подсећање на све