Akcija: Pogrom Srba još traje

Datum objave: petak, 15 februara, 2013
Veličina slova: A- A+

Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida (4): Dr Slobodan Čikarić: I danas me prate slike zaklanih po dubičkim selima. Avramov: Srbi su najveće žrtve

 

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/preporucujemo/2013/akcija-holokaust.jpg

 

„Spaslo me što je Jasenovac bio pun. Puna dva sata čekao sam da uđem u logor. Ali, pošto je bio krcat, za mene nije bilo mesta. Da sam stigao samo sat ranije ustaše bi me, sa ostalim logorašima, poslale u krečanu. A to je značilo – smrt! Ideja proslavljenog šahiste Aleksandra Matanovića i akcija „Večernjih novosti“ da se podigne spomenik svim stradalnicima genocida je veličanstven čin i naša obaveza.“

 

Ovako govori profesor dr Slobodan Čikarić, jedan od naših najvećih onkologa. Bio je, kaže, sasvim mali, bilo mu je pet godina, kada su ustaše njegovu porodicu proterale iz Dubice u logore.

– Samo iz četiri okolna kozaračka sela, (Crvljani, Živaja, Slavinja i Bačin) u jasenovačkom kazamatu ubijeno je 1.600 ljudi – kaže dr Čikarić. – Gotovo svi su bila deca. Kad se rat završio, u mom razredu od tridesetak učenika preživelo je nas četvoro.

 

LOGORI ZA DECU – NDH je u jednom nadmašila naciste – bila je jedina država koja je imala posebne logore za decu – Sisak i Jastrebarsko, kroz koje je prošlo 33.000, a u njima skončalo blizu 20.000 dece do 14 godina starosti.

 

Dr Čikarić se seća kako im je jedne noći u kuću došao komšija Hrvat i rekao njegovom ocu: „Beži, Stevane, u Kozaru. Sve će vas pobiti!“ Otac je sa starijim bratom otišao preko Une u partizane, a on sa majkom i dve sestre od kojih je jedna imala deset, druga jedva dve godine u zbeg. Seća se i majčinog plača kad je saznala da su otac i brat zarobljeni i poslati u logor na Starom sajmištu.

– Otac se nikada nije vratio – kaže dr Čikarić. – A brata su poslali u Norvešku na rad.

Od ustaške kame, jedne noći, koju dr Čikarić zove „Vartolomejska“, spasli su ih Nemci. Bežeći od ustaša koje su po dubičkim selima klale sve srpsko, obreli su se na železničkoj stanici sa koje su nemački vojnici otpravljali radnike. Njegovoj majci dozvolili su da krene za Nemačku ali samo s jednim detetom.

 

– Povela je mene, najmlađeg, a sestre je morala da ostavi kod tetke – kaže dr Čikarić. – Od šoka što ostavlja decu da bi nas sve spasla smrti, majka se nikada nije oporavila. Radeći na imanju kod nekog gazde, oslobođenje smo dočekali u Geteovom Vajmaru.

Mesec i po dana vraćali su se u zavičaj i neizvesnost. Dočekale su ih sestre, a i brat je ubrzo došao iz zarobljeništva.

– Spomenik žrtvama genocida je najmanje što možemo da učinimo u znak sećanja na nedužno stradale Srbe – kaže dr Čikarić. – I danas mi, često, iskrsnu slike pobijenih ljudi na koje smo nailazili bežeći. Sećam se da smo se sestra i ja jednog jutra sankali nedaleko od kuće. Bilo je puno dece… Uveče su došle ustaše i sve ih poklale. I nas bi da nas otac nije poslao u šumu…

Srbija je retka zemlja koja nije na dostojan način odala poštu svojim žrtvama, kaže za „Novosti“ profesorka Smilja Avramov koja je svojevremeno u oviru Srpskog narodnog pokreta „Svetozar Miletić“ inicirala ideju da se podigne Memorijalni centar žrtvama genocida.

 

– Genocid nad Srbima nije počeo 1941. godine. Treba se samo setiti masovnih pokolja u Mačvi u Prvom svetskom ratu u kojem smo izgubili trećinu stanovništva – kaže prof. Avramov koja upravo završava dvotomnu knjigu o genocidu nad Srbima.

– U prvoj knjizi opisujem stradanja našeg naroda od 1941 do 1945. godine, a druga je svedočenje o srpskim žrtvama od 1991. do dana današnjeg – kaže dr Avramov. – Odajem priznanje Jevrejima, ali Srbi su najveće žrtve imajući u vidu dužinu trajanja i način genocida. Nažalost, genocid nad Srbima je kontinuiran i još traje.

Spomenik – simbol stradanja trebalo bi, po njenim rečima, da bude na vidnom mestu. Da podseća i – opominje. Ona je spremna i da deo svoje bogate dokumentacije, do koje je došla istražujući mnoge svetske arhive, ponudi na uvid javnosti.

VALDHAJM VRŠIO ODABIR

– Zahvaljujući Kurtu Valdhajmu, koji je vršio trijažu zarobljenika preživelo je dosta mladih ljudi iz mog kraja – kaže Čikarić. – Snažne, zdrave mladiće odvajao je i slao u Nemačku na rad. Oni sitniji, krhkog zdravlja, završili su u krečani. Posle rata, vrativši se u zavičaj, ženili su se i dobijali decu. Tako se regenerisao srpski rod na ovim prostorima. Ali, da paradoks bude veći, Valdhajm je tri puta nagrađivan – od Hitlera, Pavelića i Tita, koji mu je uručio priznanje za zasluge u miru.

 

Dr Sanda Rašković Ivić, poslanik DSS:

DUG PREMA ŽRTVAMA

– Spomenik bi bio ispravljanje duga prema žrtvama koje je srpski narod pretrpeo u 20. veku, a mi ih još nismo pobrojali. Pisac Vladan Desnica jednom je rekao mom ocu Jovanu Raškoviću da se „narod koji se nije osvetio za genocid preporučio istoriji za recidiv“.

A ja bih rekla da narod koji nije oplakao genocid nad samim sobom i koji ga se ne seća, preporučuje se istoriji za recidiv.

 

Sava Živanov, profesor:

DA SE NE PONOVI

– Podržavam ideju o podizanju spomenika žrtvama genocida jer bismo te naše žrtve, a bilo ih je i previše, vratili među žive a svetu poslali poruku da se zločin ne ponovi.

 

Ruben Fuks, predsednik Saveza jevrejskih opŠtina Srbije

SPOMENIK SVIM ŽRTVAMA NA UŠĆU

– Vreme je da se i u Srbiji konačno podigne spomenik žrtvama genocida, a Staro sajmište je istorijski rezervisan prostor za to. Naš Savez je još ranije predlagao da se na Ušću, na delu gde je bio logor, sagradi Memorijalni centar koji bi u svojoj autentičnosti, ne narušavajući okolinu, bio simbol stradalništva svih nedužnih: Srba, Jevreja, Roma. Tamo bi, na jednom mestu, bila zabeležena sva njihova imena.

Mi, Jevreji, očekujemo da u okviru jednog takvog kompleksa dobijemo muzejski deo koji bi se odnosio na žrtve Holokausta. Smatram, takođe, da komemoracije žrtvama treba vremenski razdvojiti, pa bi ovaj Memorijalni centar trebalo da se odnosi samo na žrtve iz Drugog svetskog rata.

 

Vezane vijesti:

Akcija: Spomenik ustaškim žrtvama

Akcija: Spomenik ustaškim žrtvama (2)

Akcija: Žrtve ustaša imaju pravo na ime

 

 

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI

 

 

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top