Akcija: I žrtve nas okupljaju

Datum objave: utorak, 19 februara, 2013
Veličina slova: A- A+

Podignimo spomenik stradalnicima genocida, od “Jasenovca” do “Oluje”. Matanović: Pomoći će i grad i država. Jovanović:Ne mamo prava na zaborav.

 

 

https://jadovno.com/tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat/oluja_srbi_u_kolonama.jpg

 

Akcija “Večernjih novosti” prihvaćena
je sa odobravanjem – spomenik žrtvama genocida od “Jasenovca” do “Oluje”, uveren
sam, uskoro će biti podignut – kaže naš proslavljeni šahovski velemajstor Aleksandar
Matanović, tvorac ideje da se od zaborava otrgnu svi nevini stradalnici, od Jasenovca
do “Oluje”.

 

– Reč sećanje trebalo bi da odjekne – kaže Matanović. – Ako spomenika ne bi bilo, tvrdiće
da nije bilo genocida.

Matanović je uveren da će pomoći i grad Beograd i država, ali iznad svega je važno da pomognu
ljudi dobre volje iz zemlje i rasejanja.

 

– Simbolično. Svojim glasom. Da nas bude što više. I žrtve genocida svojim izgubljenim životima pomažu da se okupimo. Da odužimo dug i radi sopstvene budućnosti. Prvi korak je učinjen, put je otvoren. Od onih koji mogu i žele da doprinesu treba da budu osmišljeni sledeći koraci – kaže Matanović.

 

– Veličina i odgovornost istorijskih naroda ogleda se i u odnosu prema sopstvenoj istoriji, u prvom redu, u odnosu prema žrtvama za slobodu i dostojanstvo, kao univerzalnim ljudskim vrednostima – kaže diplomata Živadin Jovanović, predsednik Beogradskog foruma. – Inicijativa za spomenik srpskim žrtvama genocida upravo je izraz te odgovornosti i zaslužuje najširu podršku.

 

Niko nema prava da, iz bilo kojih razloga, dopušta – zaborav. Bilo da to čini direktno ili indirektno, tako umanjuje žrtve, a Srbi su među evropskim narodima koji su skupo platili zajedničke ideale slobode i napretka u miru.

– Nije samo reč o doprinosu ljudskim i civilizacijskim idealima – kaže Jovanović. – U temelje svih važnih evropskih i svetskih institucija i integracija nastalih posle Prvog i Drugog svetskog rata, ugrađene su i ogromne žrtve i neizmeran doprinos srpskog naroda.

Genocid nad srpskim narodom tokom svetskih sukoba, nastavljen poslednje dve decenije 20. veka,
svakako je bez presedana, kako po razmerama tako i po dužini trajanja. Jovanović
ističe da se inicijativa “Večernjih novosti” praktično poklapa sa predlogom Saveta
sabora dijaspora matica i Beogradskog foruma za svet ravnopravnih o izgradnji memorijala
slobode, koji bi bio i spomenik svim žrtvama srpskog naroda u borbi za slobodu i
centar za proučavanje njegove istorije.

 

JOSEF LEVI, IZRAELSKI AMBASADOR: Izbeći politizaciju

 

– Nezamislivi zločini ustaša nad Srbima,
Jevrejima i Romima, nažalost, nisu dovoljno prisutni u međunarodnoj svesti. Nisu
dovoljno poznati ni u jevrejskom svetu. U potpunosti podržavam svako razumno i moralno
obeležje u znak sećanja na žrtve hrvatskog pronacističkog režima tokom Drugog svetskog
rata.

Počinjeni zločini moraju biti valjano dokumentovani i sačuvani od zaborava. Kao Jevrejin i
kao ambasador države Izrael, smatram da je važno izbeći svaku politizaciju i poređenje
zločina počinjenih tokom Drugog svetskog rata sa tragedijama tokom devedesetih godina.

 

RADOMIR POPOVIĆ, SVEŠTENIK: Reči opomene

– Naša je obaveza da se obeleže stratišta,
sva mesta mučeništva onih koji su postradali. Još je u drevnoj crkvi slavljen spomen
njihovih stradanja. Vezano za naše prilike, vidimo da se u istoriji sve ponavlja, pa
i ubijanja nedužnih.

Sećam e reči patrijarha Pavla posle obilaska hercegovačkih jama: “Kad bi me sad pitali
da li da budem žrtva ili onaj koji ubija, izabrao bih ovo prvo.” Kao opomena zvuče
i reči svetog Justina, mučenika i filozofa, koji je kao obrazovan hrišćanin stradao
u 2. veku: “Vi nas možete ubiti, ali nas ne možete pobediti”. Time je sve rečeno.

 

DUŠAN KOVAČEVIĆ, DRAMSKI
PISAC: Zločin ne zastareva

– Akcija je pominjana nekoliko puta u poslednjih dvadesetak godina, bilo kao inicijativa pojedinaca ili organizacija. Taj spomenik je morao biti podignut davno! Kao mesto opomene i podsećanja da zločin ne zastareva. To ponavljamo stalno, ali se ne pridržavamo. Ako ne možemo da kaznimo zločince, možemo da spasemo one koji su stradali. Možda poseban deo priče o zločinu je ono o čemu govorim često: to je zločin oslobodilaca koji su ulazeći u mnoge naše
gradove pobili, sumnja se, oko 100.000 ljudi, od kojih je popisano svega 40.000 njihovih
imena i prezimena.

 

 

Izvor: VEČERNjE NOVOSTI

 

Vezane vijesti:

Akcija: Pogrom Srba još traje

Akcija: Spomenik ustaškim žrtvama

Akcija: Spomenik ustaškim žrtvama (2)

Akcija: Žrtve ustaša imaju pravo na ime

Akcija: Zaborav je drugo ubistvo nevinih

 

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top