Posle Prvog svetskog rata Kraljevina SHS. primila je veliki broj ruskih izbeglica.  Kralj Aleksandar, srpski narod i sokoli činili su sve da im omoguće novi život u Jugoslaviji. U Gruž je stigao 12. avgusta 1920. parobrod „Avjol” sa 248 pitomaca ruske mornaričke akademije, 20 oficira i nekoliko oficirskih porodica. Parobrod „Jahut” stigao je sa 66 pitomaca mornaričke akademije. Oficiri i mornari sa ruskog broda priredili su koncert u pozorištu. Na koncert je došlo dosta publike a osobito veliki broj ruskih izbeglica. Koncert je počeo pevanjem jugoslovenske, a završio se pevanjem sveslovenske himne. Publika je pevače više puta nagradila aplauzom. Nakon koncerta sledio je ples. Polovina prihoda išla je u korist jugoslovenske siročadi. (1) Izbeglice su

Pozdravljamo najavu Ministarstva uprave Republike Hrvatske  da će preimenovati sve ulice koje nose ime visokog ustaškog dužnosnika i književnika Mile Budaka te naziv ulice 10. aprila , a kakvih ima u Slavonskom Brodu, Vinkovcima, Virovitici, Pagu, Pleternici, Komiži, Lovincu, Jasenici, Klakaru i Pakoštanama.   Margelov institut i Centar za društvena istraživanja dr. Branko Horvat iz Zagreba provelo je protestnu akciju na Međunarodni dan sjećanja na Holokaust 27. siječnja 2010. godine, kada je slijedom toga Mjesnom odboru “Hrvatskog književnika Mile Budaka” u Zagrebu morao biti vraćen naziv koji je on nosio do 1991. godine po slovenskom antifašističkom pjesniku Otonu Župančiću. Taj Mjesni odbor usred glavnog grada Hrvatske punih 20 godina nosio je ime po notornom ustaškom zločincu bez

Saveznici često mogu imati različite pristupe. Pre nekoliko godina jedan histerični albanski šovinista zapitao se otprilike: „A zašto strane trupe okupiraju Kosovo, Bosnu i nekada Hrvatsku… svoje prijatelje.  Zar nije logično da zajedno sa njima  prosto zaposednu Srbiju…“ Logično pitanje. Ipak, takva zamisao, koja do kraja izvlači paralelu između savremene Srbije i Hitlerove Nemačke, nikako ne može biti viđena isto u Prištini, muslimanskom Sarajevu, Zagrebu…  i u Vašingtonu. Ako ništa drugo, ovakvo razmišljanje pored sve privlačnosti, u isti rang stavlja Vojsku Sjedinjenih Država, Bundesver i na drugoj strani UČK, UČPMB i Patriotsku ligu.  Još samo da spomenu i stvaranje okupacionih zona u Srbiji… Sve to o trošku Vašingtona i na

Posle sarajevskog atentata Frankovci su opustošili Dom Dušana Silnog u Dubrovniku, potopili društveni  čamac, skinuli natpis Dušan Silni sa Doma i gimnastičke sprave bacili u more. U članku „Neprosvjećeni i nekulturni” koji je objavljen u listu „Srpska Zora” od 1 (15) jula 1914. : „Iza održatih zadušnica u subotu 4 o. mj. razbijala je i lomilarulja sve što je srpsko u Dubrovniku …Razbijači su najžešće navaljivali na općinu, a najveću su štetu počinili u Srpskom Sokolu „Dušanu Silnom”, gdje su ostali samo goli oštećenizidovi  a sav namještaj, gimnastičke spravei društveni čamac izlomili su razbijači na komadiće” (1). „Ilustrovani list” iz Zagreba objavio je 18 srpnja 1914. na naslovnoj strani 4

Godina 1991, Slovenija: Logor u napuštenom rudniku Dol pri Hra­s­ni­ku, zarobljene starešine i njihove porodice (žene i deca), voj­nike na od­slu­že­nju vojnog roka, civile, vezanih ruku na leđima, po­bu­nje­ni­ci dovoze ka­mio­ni­ma furgonima sa isključenom ventilacijom, trpaju u rud­ničke liftove, spu­š­ta­ju u okna puna vode, prašine i gasova i tu os­ta­v­lja­ju. Lica „na obradi“ trpaju u na­puštene prljave prostorije, sa be­ton­skim po­dom, po 150 (!!) osoba u prostor ve­ličine 14h6 metara, bez vode i hra­ne, će­ba­di za spavanje! Oduzimaju im sve: no­vac, nakit, lična doku­me­n­ta, go­vo­re­ći „državi (!?) koja ratuje sa drugom dr­ža­vom, trebaju sre­d­stva za rat“. Logor Kranj: oko 40 vojnika JNA razdvojili po nacionalnoj pri­pa­d­no­sti, u jedan ugao Hrvati, u drugi Šćiptari, u trećem

Spomenik žrtvama genocida, kao simbol i opomena, trebalo bi da podseća na Jad Vašem u Jerusalimu. Aleksandar Matanović: Ugledajmo se na Jevreje koji sa posvećenošću čuvaju od zaborava svoje žrtve     IDEJA da se izgradi spomenik žrtvama ustaškog genocida, od Jasenovca do “Oluje”, koju su pokrenule “Večernje novosti” i koja je stekla veliku podršku javnosti, otvorila je pitanje budućeg izgleda spomen-obeležja, spomen-muzeja ili memorijalnog centra. Ovaj simbol stradalništva svojom snagom i porukom trebalo bi da zrači na čitavu okolinu i bude svojevrsni sabirni centar sa obimnom bibliotekom, arhivom i albumima sa ilustrativnim materijalima, gde bi posetioci i vizuelno mogli da se uvere u zločin i prate njegovu hronologiju.   – Srpski Jad Vašem bio

“Podignimo spomenik žrtvama genocida” naišla na veliku podršku u javnosti. Inicijativni odbor, u kojem su eminentne ličnosti, ideju o spomen-obeležju predstaviće državnim institucijama   SERIJA “Podignimo spomenik svim žrtvama ustaškog genocida, od Jasenovca do ’Oluje’”, koju su pokrenule “Večernje novosti” i tokom prethodnih dana objavile osam nastavaka, izazvala je ogromno interesovanje javnosti, ne samo stručne. Osim akademika, uglednih profesora, istoričara i književnika koji istražuju zločine nad Srbima u 20. veku, javljaju nam se bivši ratnici, logoraši, potomci žrtava i svedoci genocida, iz svih krajeva zemlje i rasejanja apelom da se “u ime nevinih stradalnika konačno podigne srpski Jad Vašam”.       Ovu veličanstvenu ideju da se od zaborava otrgnu svi nevino stradali u

Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od Jasenovca do “Oluje” (8). Ivanišević: Jedino od Srba traže spiskove žrtava. Pavlović: Memorijal treba da održava sećanje na zločin     SPOMENIK žrtvama genocida potreban nam je kao hleb, nasušni. Oni koji negiraju srpska stradanja traže od nas spiskove žrtava i to jedino od nas Srba i jedino za Jasenovac. A, ne usuđuju se da te spiskove traže od Rusa, Poljaka, Jevreja, kaže za “Novosti” Milivoje Ivanišević, direktor Instituta za istraživanje srpskih stradanja u 20. veku.     – Tragedija naših predaka bila je u tome izgleda što nisu mogli svoje ubice da ubede da upišu imena onih koje ubijaju – kaže sa ironijom Ivanišević.

U zemljama regiona u ovom momentu živi više od dva miliona i 200 hiljada deklarisanih Srba. Kao i barem još toliko naših sunarodnika koji su, kao verni Jugosloveni, posle raspada SFRJ požurili da se brže-bolje utope u nacionalno tkivo nekog od većinskih naroda u okolnim državama, obezbeđujući sebi na taj način razne privilegije. Pogubno i poražavajuće! Pojava gotovo nezapamćena kod drugih naroda.     Ova alarmantna tendencija samouništenja, koja u kombinaciji sa najmaštovitijim vidovima asimilacije već pola veka kontinuirano desetkuje naš narod, uz sve uvažavanje pojedinačnih inicijativa, na žalost u Srbiji nikada nije podstakla akciju širih razmera u smislu utvrđivanja nadpartijske fundamentalne nacionalne strategije koja će na jedan duži period

Podignimo spomenik stradalnicima genocida, od “Jasenovca” do “Oluje”. Matanović: Pomoći će i grad i država. Jovanović:Ne mamo prava na zaborav.       Akcija “Večernjih novosti” prihvaćena je sa odobravanjem – spomenik žrtvama genocida od “Jasenovca” do “Oluje”, uveren sam, uskoro će biti podignut – kaže naš proslavljeni šahovski velemajstor Aleksandar Matanović, tvorac ideje da se od zaborava otrgnu svi nevini stradalnici, od Jasenovca do “Oluje”.   – Reč sećanje trebalo bi da odjekne – kaže Matanović. – Ako spomenika ne bi bilo, tvrdiće da nije bilo genocida. Matanović je uveren da će pomoći i grad Beograd i država, ali iznad svega je važno da pomognu ljudi dobre volje iz zemlje i rasejanja.

Pozdravljajući ideju našeg proslavljenog šahiste Aleksandra Matanovića i akciju “Večernjih novosti” da se podigne spomenik svim žrtvama genocida, Kolundžija smatra da je to prirodan dug i obaveza mlađih pokolenja, ali i simbol stradalništva koje je, kaže, Srbe pratilo “u stopu”.     – Bole me, zato, oskrnavljeni spomenici – govori pesnik koji je u zbirci “Darovi i uzdarja” napisao i ovo: “Rušitelju moj oholi, uvek je lakše rušiti, ako ponovo oskrnaviš čeličnu ružu očeva na Mrakovici, znaj i zapamti moje će srce biti prvo zrno u redeniku i svi ćemo ko jedan na Mladenovu stranu stati – ponovo”. Kolundžija kaže da podići spomenik stradalnicima znači – poštovati sebe i poručuje: “Recite ne ratu! Ali recite

Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida (4): Dr Slobodan Čikarić: I danas me prate slike zaklanih po dubičkim selima. Avramov: Srbi su najveće žrtve       „Spaslo me što je Jasenovac bio pun. Puna dva sata čekao sam da uđem u logor. Ali, pošto je bio krcat, za mene nije bilo mesta. Da sam stigao samo sat ranije ustaše bi me, sa ostalim logorašima, poslale u krečanu. A to je značilo – smrt! Ideja proslavljenog šahiste Aleksandra Matanovića i akcija „Večernjih novosti“ da se podigne spomenik svim stradalnicima genocida je veličanstven čin i naša obaveza.“   Ovako govori profesor dr Slobodan Čikarić, jedan od naših najvećih onkologa. Bio je, kaže, sasvim

Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od Jasenovca do “Oluje” (3): Matija Bećković: Ako spomenika ne bude bilo, tvrdiće da nije bilo ni genocida. Savo Štrbac: Preko svojih mrtvih predaka znamo ko smo, šta smo i odakle smo.         PREVIŠE smo zakasnili sa spomenikom žrtvama genocida, pa sad ispada kao da smo to videli od drugih i hoćemo da im se pridružimo. Dok smo se mi dvoumili, drugi su podizali spomenike žrtvama genocioda koji su navodno počinili Srbi (uz pevanje pesama “Nema vrba kolko ima Srba, nema veze dobre su i breze”) – kaže za “Novosti” akademik Matija Bećković.   On podržava ideju našeg proslavljenog šahiste Aleksandra

Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od Jasenovca do “Oluje” (2) Akademik Krestić: Na stubu srama su oni koji “oživljavaju” žrtve uz optužbu da kopaju stare rane       U Jasenovcu, najvećem i najstrašnijem logoru smrti u ovom delu porobljene Evrope, koji istoričari nazivaju i “srpski Aušvic”, nestalo je nekoliko stotina hiljada Srba, Roma, Jevreja i antifašista različitih nacionalnosti. – Žrtve ne smeju da budu zaboravljene – kaže akademik Vasilije Krestić. – Najmanje što možemo da učinimo za sve stradalnike, bez obzira na veru, naciju i boju kože, jeste da im podignemo spomenik. Za opomenu i nezaborav. Jasenovac je samo jedan od zloglasnih logora smrti, a Krestić smatra da bi spomenik bio podsećanje na sve