JERUSALIM, 31. MAJA /SRNA/ – Hrvatska nije uspjela da se suoči sa masovnim ubistvima počinjenim tokom Drugog svjetskog rata, iako će 1. jula biti primljena u EU, ukazuje list „Džeruzalem post“.“Većem dijelu svjetske javnosti poznato je da su postojali koncentracioni logori poput Birkenaua, Dahaua, Treblinke i Bergen-Belsena, gdje su Nijemci i njihovi dželati sistematski pogubili više miliona nedužnih. Ali, koliko je njih čulo za Jasenovac ili užase, koje su tamo počinili hrvatski fašisti?“, pita autor teksta Mihael Frojnd.   Poznat pod imenom „Balkanski Aušvic“, Jasenovac je, navodi se u tekstu, predstavljao najveću mrežu koncentracionih logora koju je ustanovila Nezavisna država Hrvatska, a koju su uspostavili nacisti 10. aprila 1941. godine. Nacistički vođa Adolf Hitler je vladavinu

Kad je, nema tome davno, Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, govorio u Ujedinjenim nacijama o radu Haškog tribunala i u govoru izrekao i negativne ocene o radu tog suda, u Hrvatskoj je njegov govor izvrgnut podozrenju, ismevanju, osudi. Uz istovremene bezmerne pohvale sudu kao istinskom sudu pravde. Pa još kad se sa pozornice Generalne skupštine UN začuo Marš na Drinu – čaša se prelila. Zaboravljajući pritom, u Hrvatskoj, naravno, da je taj marš komponovan u slavu branilaca, a ne u slavu osvajača, agresora. Među kojima je, agresorima, bio i velik broj Hrvata, koji su počinili stravične zločine nad nevinim Srbima – starcima, decom i ženama – u Mačvi i po srpskoj strani Podrinja.   Zaista je lepo hvaliti sud

Sokolski pokret nastao je u borbi za očuvanje nacionalne svesti. Kako je istakao dr. Laza Popović : „Ideju sokolsku čini sinteza vežbe i nacionalne kulture“.  U časopisu „Srpski Soko“ istaknuto je : „Kultura je moderno ratničko oružje, mnogo ubitačnije od handžara i puške, jer odrađa i zarobljuje duh. Stupnjem kulture meri se veličina svakog naroda. …Srpski Soko prikuplja pod svoja krila sav srpski narod, on stvara jaku vezu između pojedinih delova našega naroda.“ (1) Osnovni cilj sokola bio je telesno zdrav, moralno jak, a nacionalno svestan narod.  Sokoli su isticali da se u naciji održavaju veze sa precima i da zaveti i zadaci predaka postaju zaveti i zadaci potomaka. Sokoli su slavili  Vidovdan.   Skupština delegata župe

Fruška gora je jedan od svetih bastiona srpske duhovnosti. Pored Svete gore Atoske, Lovćena, pored svete lavre u Peći, Žitomislića, Vozuće, Gomirja i Krke… U sremsku zemlju povukla se krajem 15. stoleća srpska država – da u njoj ostane do pada Ugarskog kraljevstva. Uspomena na nju doživela je snagom vere pokolenja vreme kada će čitava Južna Ugarska postati srpska zemlja. U njoj je opstala sve dok Proviđenje srpskom narodu nije vratilo državu u zamenu za gorku, stoletnu, epsku žrtvu. Kada je 1690. propalo još jedno veliko srpsko uzdanje u Evropu – pošto su habsburške vojske napustile oblasti Povardarja i Pomoravlja – naš narod i crkva koji su se na poziv

U Aušvicu i drugim nemačkim logorima ubijanje je obavljano na industrijski način, a Jasenovac je bio divljačka suprotnost svemu tome. U memorijalnom području Jasenovac, na mestu bivšeg ustaškog logora smrti, kod spomenika Kameni cvet, 12. maja bila je održana komemoracija u znak sećanja na proboj poslednjih zatvorenika iz logora 22. aprila 1945. godine, i u znak počasti za sve stradale i preživele logoraše.   Tim povodom razgovaramo sa Jašom Almulijem (rođen 1918), novinarom, svojevremeno predsednikom Jevrejske opštine Beograd, autorom tri knjige u kojima je tokom protekle decenije kroz mnoga svedočanstva prikazao tragediju Jevreja u Drugom svetskom ratu. Knjigu „Jevreji i Srbi u Jasenovcu”, izdanje Službenog glasnika iz Beograda, objavio je 2009.

Ako se samo uzmu u obzir ljudski gubici u Drugom svetskom ratu koji prevazilaze brojku od 55 miliona, onda suština obeležavanja 9. maja treba da bude – nikad više. Ako usvojimo tu činjenicu, onda možemo dalje razvijati poruke Dana pobede. Kaže to u intervjuu za „Glas Srpske“ direktor Instituta za savremenu istoriju iz Beograda, istoričar i pravnik Momčilo Pavlović. – Doprinos srpskog naroda pobedi nad fašizmom na prostoru Jugoslavije je odlučujući ne samo po žrtvama nego i po sveopštem antifašističkom i antinemačkom raspoloženju. Srbi su imali dva autentična antifašistička pokreta otpora – naglašava Pavlović. * GLAS: Kolika je važnost 9. maja, Dana pobjede nad fašizmom i njegovog obilježavanja? PAVLOVIĆ: Dan pobede je

„Daleko je sunce“, kaže jedan pisac, bivši partizan, koji kasnije nije razlikovao otpor srpskog partizanskog pokreta otpora od šake Otpor omladinaca Madlen Olbrajt,  balkanskog odeljka biroa „Ned“-a i „Iris-a“. Nije on kriv, pomešalo se sve. Ali, nismo se mi zato borili.     Počele su proslave pobede nad „mračnim fašističkim dobom istorije“, a mrak kao da je ostao na našoj retini do danas. Ko ne vidi da borba nije završena, bolje da ništa i ne gleda, niti da išta proslavlja. Nismo se mi zato borili. Trgovci su još u Hramu, iako ih je Isus Hristos pre više od dve hiljade godina  oterao. I ne samo što su u hramu, nego

Sovjetski maršal Georgij Žukov ratifikovao je 9. maja 1945. godine, ispred saveznika sporazum o njemačkoj kapitulaciji u Drugom svjetskom ratu, koju je dan ranije u ime Trećeg rajha potpisao njemački feldmaršal Vilhelm Kajtel. Od tada se ovaj datum u velikom broju zemalja obilježava kao Dan pobjede nad fašizmom. Ovom činu prethodilo je skoro šest godina krvavog sukoba, najtragičnijeg u istoriji čovječanstva. Drugi svjetski rat konačno je završen bezuslovnom kapitulacijom carskog Japana poslije tragične upotrebe atomske bombe u Hirošimi i Nagasakiju 6. i 9. avgusta 1945. Dan pobjede nad fašizmom najznačajniji je praznik u evropskom kalendaru, a s obzirom na to da označava prelomni trenutak u kojem je i definisan budući

Da li vam je ikada palo na pamet da je Gavrilo Princip suđen za veleizdaju, a da za to nije bilo pravne osnove? Da li biste u najsmelijim snovima mogli pretpostaviti da je jedna od najvećih carevina vodila montirani proces?! Zašto da ne, kada nam je današnjica krcata sličnim pojavama! Mlada Bosna je bio jedini multietnički projekat Južnih Slovena koji nastaje samo voljom pojedinaca i komšijskih naroda u jugoistočnoj Evropi. Ova ideja nije rođena i ispečatirana u kancelariji neke od obaveštajnih službi velikih sila. Nastao na razvalinama dveju umirućih carevina, ovaj pokret je ostao svetla tačka u istoriji srpskog, hrvatskog i bošnjačkog naroda. Snaga te ideje nije skrivena u pukoj

Stoja N. Kašiković bila je 1920. odlikovana zlatnom medaljom za hrabrost, zbog njenog junačkog držanja na sudu, gde je bila osuđena na smrt vešanjem. U dubrovačkom listu „Rad” istaknuto je da je ona jedna od malenog broja žena koje su dobile ovaj visoki orden. U članku se ističe : „Zbilja nije samo junaštvo i hrabrost na fronti, nego ga je trebalo pokazati i u tamnici, pred sudom i pred vješalima. A to je gđa Kašiković i pokazala.” (1) Na Saboru talaca, interniraca i zarobljenika održanom u Beogradu 26 i 27 septembra 1937. Dubrovnik su zastupali Božo Hope, Stijepo Kobasica, Andriko Svilokos, Antun Vujnović i Đorđo Vuletić. Na sabor je došlo oko 1.500 ljudi iz cele zemlje.   Avala

Ured za istraživanje nacionalsocijalističkih zločina traga za više od 50 bivših čuvara koncentracionih logora. Reč je o trci sa vremenom jer su oni u dubokoj starosti. Hans Lipšiz stanuje u jednom malom mestu na jugu Nemačke. Taj 93-godišnji Ukrajinac nerado govori o svojoj prošlosti. Eksperti veruju da je moguće da je on tokom Drugog svetskog rata učestvovao u neverovatno zastrašujućim delima. Naime Lipšiz je od 1941. do 1945. godine radio u koncentracionom logoru Aušvic, pretpostavlja se kao čuvar, i time je suodgovoran za smrt hiljada osoba. Lipšiz tvrdi da je bio samo kuvar i da nije učestvovao u ubistvima. Prema navodima Ureda za istraživanje nacionalsocijalističkih zločina, još uvek je živo više od

Nerešena pitanja prava Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, i onih koji su iz bivših jugoslovenskih republika izbegli u Srbiju, treba rešavati sinhronizovanim naporima državnih organa i predstavnika srpskih organizacija, pri čemu će važan putokaz biti rezolucija koju će doneti Skupština Srbije. To je jedna od osnovnih poruka sa sastanka direktorke Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu dr Slavke Drašković i predstavnika izbegličkih udruženja sa teritorije Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Slavka Drašković obavestila je prisutne predstavnike srpskih udruženja, koji su u izuzetno velikom broju došli na sastanak, o dosadašnjim aktivnostima Kancelarije na rešavanju

Vraćam se na temu antisemitskih pojava u današnjoj Srbiji ne samo da bih branio Jevreje od laži i kleveta, već i da bih odbranio Srbiju od jednog zla koga sve donedavno u njoj nije bilo Nedavno mi je u ruke došla knjižica pod naslovom „Sendi Market, Pismo Vizentalu” u izdanju Ratibora Đurđevića. U vrlo veštom tekstu navodna Sendi, što je pozajmljeno ime jedne mlađe Srpkinje iz Čikaga, iznosi se jedna nova teorija o krivici Jevreja za bombardovanje Srbije 1999. godine. Sendi, čije je pravo ime ovaj autor otkrio, kaže da ne zna da li je Amerika „vodila” rat protiv Srbije ali da „sve više i više izgleda da su Sjedinjene Države navedene na

Nedavno otkrivena, ali još uvek široj javnosti nedostupna dokumenta u Vašingtonu otvaraju nove uvide u to šta se pre šezdeset osam godina događalo sa plenom nacista skrivanim u austrijskom rudniku soli Priče o opljačkanom i skrivenom blagu nacističkog vođe Adolfa Hitlera za vreme Drugog svetskog rata ni posle 68 godina ne gube aktuelnost i uzbudljivost. Ništa manje nisu interesantna kazivanja i saznanja o ustaškom poglavniku Anti Paveliću i njegovom krvavom plenu otetom od Srba koji su, na monstruozan način, pobijeni ili proterani iz ,,Nezavisne Države Hrvatske“. Zlato, dragocenosti i umetnički predmeti bili su uostalom zajednički motiv i „nadahnuće“ Hitlera i Pavelića u surovom pohodu i ubijanju širom Evrope i Balkana.

Ako u Evropi postoji fašizam, to je antisrpski fašizam. U 21. veku, Srbi su jedini Evropljani koji žive pod realnom pretnjom etnički motivisanih ubistava i čija kultura i identitet su predmet stalne defamacije. Samo u poslednjih godinu dana, povratnici na Kosovo i u Hrvatsku bili su prebijani i ubijani, na decu bacane bombe, a snage reda su bojevom municijom pucale na nenaoružane demonstrante. Njegoš, zastava, himna, hram Hrista Spasa, freska Beli anđeo, reč „Metohija“ i ćirilična slova – čim je nešto srpsko, bilo je izviždano, zabranjeno i zapaljeno.   Idući dalje u prošlost, preko pogroma 2004. i ’99, etničkog čišćenja ’95. i velikog povratka ’91, uviđamo da se radi o izvornom