Србија нема јединствену базу података са именима и презименима настрадалих у два балканска и два свјетска рата, те у рату током распада СФРЈ и у НАТО агресији, пишу београдске „Вечерње новости“. Стручњаци појашњавају да послије оба свјетска рата властима није одговарало да се види да су Срби највише настрадали и да су их убијали народи који су ушли у обје новостворене заједничке државе. „Новости“ наводе да Војни архив у Србији приводи крају попис војних жртава из Првог свјетског рата, док на попису цивилних жртава рата нико не ради, а барата се бројком од 1,3 милиона настрадалих Срба. Историчар Милан Кољанин рекао је да послије Првог свјетског рата жртве нису пописане

Медији закључују да је ипак постигнут помак у сузбијању усташтва на комеморацији у Блајбургу, јер су ове године први пут у центру те варошице организоване демонстрације против усташког пира За „Печат“ из Љубљане Светлана Васовић Мекина Kампања, вођена протеклих месеци у Аустрији како би се забранило највеће неонацистичко окупљање у Европи, које хрватска емиграција већ три деценије организује у мају на ледини код Блајбурга уз асистенцију хрватских жупанија, благослов хрватског политичког врха и покровитељство Сабора – уродила је плодом. Најава да ће судски органи по кратком поступку изрицати казне свима који се на Либушком пољу код Блајбурга 12. маја оките усташким обележјима, уз моментално протеривање и вишегодишњу забрану уласка у државу,

Горњи Милановац не заборавља академика Драгишу Васића. Издат роман „Црвене магле“ из 1922. Како је појам сопствене жртве за нацију, без пренаглашеног национализма а камоли шовинизма, био централна тема целокупног књижевног и политичког рада академика Драгише Васића (1885-1945), тако је и сам Васић постао жртва – за нацију. И жртва нације, у смислу политичких забрана учења о Васићевим заслугама. Завичајни Горњи Милановац покушава да се одужи свом знаменитом суграђанину. Овог пута, издањем његовог романа „Црвене магле“ према Васићевом оригиналном тексту из 1922., коме је додат и његов касније написан „Епилог“. Издавач је Библиотека „Браћа Настасијевић“, у едицији „Завичајни писци“. Ново издање кратког Васићевог романа подстиче нове контроверзе о његовом животу,

73 гoдинa oд смрти прoтe Никoлe Eрцeгoвцa, jeднoг oд нajпoпулaрниjих свeштеника СПЦ-a нa Бaниjи, Koрдуну и Лици (2/3): Kрaљeвскo држaвнo oдвjeтништвo у Зaгрeбу je 1909. пoдиглo oптужницу прoтив 53 ‘вeлeиздajникa’. Eрцeгoвaц je биo jeдaн oд пeт oптужeних прaвoслaвних свeштeникa Пише: Ђорђе Личина Никoлa Eрцeгoвaц je, пoд oптужбoм зa вeлeиздajу, у зaтвoру прoвeo пуних 12 мjeсeци. O тим тeшким дaнимa у зaгрeбaчкoм кaзaмaту нaписao je: ‘Oдвeдoшe мe у Зaгрeб у тaмницу судбeнoг стoлa. Kaд мe дoвeдoшe, тaмничaр мe oнaкo хрвaтским брaтским рaспoлoжeњeм уjeдao… Oдвeдoшe мe у 2. кaт тaмницe у вeћ спрeмљeну сaмицу зa мeнe. Oд 7. oктoбрa 12 сaти нoћу прoвoдих у тoj сoбици сaм. Нe дaду сe oписaти мукe

Истакнути припадник ХДЗ-а Анђелко Босанчић, који је ухапшен на Блајбургу због усташког поздрава и коме пријети до десет година затвора, могао би, према савезним аустријским законима, бити третиран као убица. Босанчић је ухапшен зато што је током комеморације на Блајбургу, гласно пјевајући, подизао десну руку у усташки поздрав. Иако је аустријска полиција јасно упозорила да се никакви фашистички инциденти неће толерисати, Босанчић то није озбиљно схватио. Његов адвокат по службеној дужности Tомас Ромаух наводи за хрватске медије да Босанчића терети исказ полицијског инспектора који је присуствовао комеморацији и био у непосредној близини. Босанчић је признао да је подизао десну руку, али да „није мислио ништа лоше“. Адвокат наводи да би

„Захваљујем се на доброј сарадњи досадашњем председнику Ивану Костићу“, рекао је Линта и поручио да је Одбору потребна нова енергија и нове идеје, како би што успешније наставили рад у наредном периоду. За заменицу председника Одбора изабрана је посланица Социјалистичке партије Србије (СПС) Мирјана Драгаш. Посланик СНС Александар Марковић који је предложио смењивање Костића, рекао је да су имали добру сарадња и коректан однос и да ће због тога „пропустити прилику да образложи свој предлог“. Миодраг Линта, који је преузео функцију председника, рекао је да није у питању „политичка егзекуција“, већ да је „нормално“ да се после две године од конституисања Одбора, анализира рад и да се покуша „новом енергијом

На мјесном гробљу Демизовац у Добрљину код Новог Града данас је сахрањен некадашњи премијер Републике Српске Крајине Борислав Микелић. Сахрани су, осим породице, бивших сарадника, пријатеља и мјештана Добрљина, присуствовали и предсједник Републике Српске Милорад Додик, генерални секретар предсједника Србије Никола Селаковић, представници Удружења Козарчана и делегација општине Нови Град коју је предводио начелник Мирослав Дрљача. Додик је рекао да поштује све савјете које је добио од Микелића са којим је често разговарао. „Чуо сам за њега, прије него што сам га упознао, као о успјешном привреднику и политичара иза којег су стајала дјела. Поштујем његов рад и његов живот и све савјете које сам од њега добио. Поштујем оно

У Бања Луци у Академији наука и умјетности Републике Српске у четвртак 17. маја са почетком у 14 часова биће представљена научна студија академика Василија Крестића „О називу језика у прошлости Хрватске“ у издању Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда. Софија Божић у свом приказу књиге професора Крестића каже: „Из бављења језичким питањем у национално-политичким контексту произашла је и нова књига професора Крестића, која носи наслов О називу језика у прошлости Хрватске. Иза тог једноставног наслова крије се сложен садржај који говори о суштини српског питања у Хрватској. Јер, питање назива језика у непосредној је вези с питањем имена народа, односно с питањем признања српске националне егзистенције у Троједници. Професор

У Бањалуци је вечерас отворена изложба архивских докумената „Варнава, патријарх српски /1930-1937/: пастир, градитељ, ревнитељ и исповједник“, поводом обиљежавања Спасовдана, крсне славе града Бањалука. Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић рекао је на отварању изложбе да је она посвећена Његовој светости патријарху српском Варнави, поводом 85 година од његовог боравка у Бањалуци. Он је напоменуо да је патријарх Варнава једна од значајнијих личности, односно други патријарх обновљене Пећке патријаршије, који је оставио значајан траг. „Патријарх Варнава утицао је на доношење Устава Српске православне цркве /СПЦ/, а за седам година, колико је био на челу српске Патријаршије, обновљено је више од 250 храмова“, навео је Радојичић. Он је додао да на његов боравак

ЗАГРЕБ – Петоро хрватских држављана и један словеначки налазе се у притвору у Клагенфурту због основане сумње да су у суботу на скупу у Блајбургу прекршили аустријски закон о забрани истицања фашистичких и нацистичких симбола, објавили су данас аустријски медији. „Петорица су приведена због поздрављања тзв. Хитлеровим поздравом, а један због ношења симбола СС јединица”, саопштила је портпаролка суда у Клангенфурту Ева Јост-Драксл за дневник „Кронен цајтунг”, преноси Н1. Осумњичени су задржани у притвору због опасности од бега. У року од 14 дана судија ће одлучити о задржавању у затвору. Према речима портпаролке суда, осумњиченима прети и до десет година затвора. Представница локалне полиције Михаела Колвајс изразила је жаљење због тога

Хрватска десница и њени медији воде прави рат против Војка Оберснела, градоначелника Ријеке, који се противи референдуму о промјени изборног закона и упозорава да би ускраћивање права мањинама у Сабору био „корак до стварања чисте расе“. – Овим референдумским питањем позивате на обрачун, а не на сарадњу. Ви негирате чињеницу да припадници националних мањина који живе у Хрватској дијеле судбину већинског народа и ходају истим улицама као ми. Они раде исте послове, имају иста весеља и туге, исте потребе, исте проблеме и исте одговорности у овом друштву, као и сви ми – поручио је Оберснел. Он се нада да ће грађани Ријеке са презиром обилазити штандове Удружења Народ одлучује, које