ОРДЕНОМ СВЕТОГ САВЕ ДРУГОГ СТЕПЕНА ОДЛИКОВАН И БИВШИ МИНИСТАР ВЕРА РАДОМИР НАУМОВ ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: Када jе Свети Синод доносио ову одлуку, водио се Вашим великим делом: Ви сте успели да на светло дана изнесете велику истину о страдању нашег народа. Ви сте то радили и у временима када jе било веома опасно говорити истину Смиља АВРАМОВ изразила захвалност Његовоj Светости и члановима Светог Синода и позвала присутне да усмере све своjе снаге на очување Српске Православне Цркве као хомогенизуjућег чиниоца српског народа, завршивши речима песника: Вера нас jе одржала, њоjзи хвала… ЊЕГОВА Светост Патриjарх српски г. Иринеj уручио jе на свечаном приjему у Патриjаршиjи српскоj у Београду високо одликовање Српске Православне

БЕОГРАД, 2. ЈАНУАРА /СРНА/ – Министарство правде Србиjе упутило jе данас допис Аустралиjи са молбом Драган Васиљковић, познатиjи као Капетан Драган, не буде изручен Хрватскоj, коjа га тражи због наводних ратних злочина. Министар правде Србиjе Никола Селаковић, у допису аустралиjском колеги Маjклу Кинану, истиче да су правосудни органи Србиjе спремни за спровођење кривичног поступка против Васиљковића у складу са наjвишим правним стандардима. “Србиjа страхуjе да кривични поступак коjи би се против Васиљковића провео у Хрватскоj не би био поткрепљен адекватним и одрживим доказима”, наведено jе у допису Селаковића, поводом одлуке Федералног суда Аустралиjе да одобри екстрадициjу Васиљковића. У допису се наглашава да jе у сличним поступцима до сада изречено много

   Разговарали Милорад Вучелић и Љиљана Богдановић Свет иде у сусрет дужем времену преласка са политике глобализациjе jедне велике силе у нови систем равнотеже великих сила. За улазак у њихов концерт се плаћа висока цена новим ратовима и одлучуjућим биткама у њима. Тешко jе веровати да ће амерички грогирани боксер направити историjску омашку да своjе латиноамеричке плаћенике пошаље у пољске и руске равнице. Рађе ће се држати досадашњег правила да Американци даjу генерале, а Немци и Црногорци пешадиjу. Неки под Ловћеном већ кликћу што ће поћи у нови Feldzug nach Stalingrad. Долази ера прљавих мањих и већих ратова на свим подручjима око Русиjе Актуелне сложене и узнемируjуће светске прилике, посебно растућу претњу од избиjања глобалног и великог ратног сукоба, у разговору за

Незадовољна чињеницом да jе кандидат СДП-а за предсjедника Хрватске Иво Јосиповић добио наjвише гласова Вараждинаца у првом кругу избора, омладина ХДЗ-а пронашла jе кривца у “jугосмрадовима и УДБИ”?! Текст на феjсбук профилима “вараждинске младежи” ХДЗ-а, у коме се нападаjу грађани Вараждина зато што су већински гласали за Јосиповића, пун jе националистичких и ксенофобичних опаски. “Вараждин jе jугославизован од времена пљачке и убиjања његових грађана од стране шумских бандита послиjе 1945. године. Дошло jе за 45 година Југославиjе у наш чисти хрватски Вараждин превише jугокомуњара” – стоjи у тексту омладине ХДЗ-а. Омладина ове странке сматра да су “официри ЈНА и Удбаши долазили плански и да су били контролисани из Београда”. “Управо

И ове године jе jедна загребачка црква одлучила jе да одржи мису за усташког злочинца Анту Павелића, а његови поклоници потукли су се с антифашистима. “Помоз бог четници” и “нећете jош дуго” узвикивали су следбеници усташког поглавника Анте Павелића коjи су стигли у Базилику Срца Исусова у Загребу, како би присуствовали миси за ратног злочинца.  Како jавља портал Лупига, пред црквом их jе дочекало седамдесетак демонстраната коjи су говорили како Павелић не спада у хрватски друштвени простор, jасно поручивши шта мисле о његовом лику и делу. Павелићевим поклоницима се такве поруке нису свиделе па су међу демонстранте бацали петарде и грудве, а у два наврата су им отели транспарент. Дошло

Предратни фотографи листа “Време” забележили су тренутак када jе на врху палате подигнута велика скулптура, 1938. године ПРЕДРАТНИ Београд био jе препун задужбина. Штавише, постоjало jе правило да неко кога jе Бог подарио успехом, има задатак да се одужи долазећим генерациjама. На неки начин правили су себи спомен, а истовремено и велику услугу потомцима. Једно од таквих здања jе и Игуманова палата, коjа и данас краси центар града на Теразиjама. Предратни фотографи листа “Време” забележили су тренутак када jе на врху палате подигнута велика скулптура, 1938. године. Новинари су записали како су “радници почели монтирање монументалног споменика Сими Игуманову”. После рата оваj градски белег jе нестао. Скинут jе са здања

Драган Васиљковић, познатиjи као капетан Драган, кога Хрватска терети за наводне ратне злочине, упутио jе Влади Србиjе апел из затвора у Аустралиjи да сприjечи његову екстрадициjу Загребу, упозоривши да ће га у Хрватскоj убити, уколико му званични Београд не помогне. “Не могу да схватим да ме jе Србиjа отписала. Убиће ме у Хрватскоj ако ми не помогнете”, рекао jе Васиљковић, послиjе наговjештаjа да ће ускоро бити изручен Хрватскоj. Он jе из притворске ћелиjе у затвору “Паркли” рекао за “Вечерње новости” да дане проводи у тешкоj неизвjесности. “Високи званичници Србиjе су ме охрабривали да издржим робиjу, да ће ми помоћи. Обећали су ми то. Зато и очекуjем помоћ од министра /спољних

Председаваjући Доњег дома руске Думе Сергеj Наришкин подстакао jе покретање међународне истраге због бацања атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки 1945. године чиме jе америчка воjска починила злочин против човечности коjи не застарева, преноси телевизиjа Раша тудеj на свом порталу. „Наредне године навршиће се 70. годишњица Нирнбершког процеса и такође иста годишњица првог и jединог нуклеарног бомбардовања два града – Хирошиме и Нагасакиjа. Нисам случаjно поменуо оба догађаjа у истом контексту. Сматрам да ове теме треба да расправимо заjедно са адвокатима и стручњацима за злочине против човечности коjи не застареваjу, казао jе Наришкин президиjуму Руског друштва историчара. Руски шеф парламента jе подсетио да jе нукеларни напада на Хирошиму и Нагасаки

Децениjама уназад, а ево богами и цело jедно столеће прође, како на атарима боровским, а на земљи Српске православне цркве, ту на десноj обали Дунава, ниче гигант светских размера – Комбинат Борово. Зов моћних турбина и мотора, као и благодат живота достоjног човека, мамили су народ са свих страна некадашње држава, па чак и много даље изван њених граница. Не броjаше се тада крвна зрнца, а комбинат и оближње радничко насеље расло jе и ширило се. Слава и бренд Борова проносила се широм Европе и света а гумено-технички производи, обућа, ремење и гуме беjаху квалитетом познати и надасве цењени. Радничко насеље – Борово, као и миран, питоми градић на обронцима

После Судетске кризе 1938. Савез Сокола Краљевине Југославиjе припремао jе своjе чланство за одбрану отаџбине. Начелништво Савеза Сокола и жупе Београд, у сарадњи са Обласним одбором Црвеног крста, организовао jе I самарићански течаj за чланице и стариjе нараштаjке београдских друштава. Течаj се одржавао у просториjама Савеза Сокола, а водила га jе др. Загорка Ристић, делегирана од Обласног одбора Црвеног крста, уз помоћ соколице Живке Мелентиjевић. Практичан рад био jе у амбуланти Окружног уреда под надзором дра Влаjка Ђуровића коjи jе одржао и неколико предавања. Било jе 69 уписаних, али jе jедан део одустао одмах након првих практичних вежби. Испити су одржани 19 новембра 1939. у присуству заменика старешине Смиљанића, начелнице

Музиколог са Универзитета у Инзбруку Милиjана Павловић одржала jе синоћ у Бањалуци предавање на тему “Женски оркестар у Аушвицу” током коjег jе говорила о формирању женског оркестра, као jедног од хирова нациста коjи су достизали неописиве размjере. “Аушвиц jе био jединствен и по томе што jе jедини од свих нацистичких логора имао и женски оркестар, коjим jе до смрти дириговала Алма Розе, кћерка Арнолда Розеа, концертмаjстора Бечке филхармониjе, и Јустине Малер, сестре композитора Густава Малера”, рекла jе Павловићева током излагања у Јевреjском културном центру. Она jе навела да jе задатак тог оркестра, тjераног да вjежба у нехуманим условима, био вишеструк – од свирања маршева приликом одласка логораша на рад, до

Живимо у мећави „аналитичара“, „коментатора“, „експерата“ како домаћих тако и страних. Међутим, њихова заjедничка карактеристика jе кратко траjање, зато смо и разговарали са Мирославом Лазанским за кога можемо рећи да jе аналитичар дугог и запаженог траjања. Господин Лазански jе сигурно наjпознатиjи воjно-политички аналитичар са простора еx Југославиjе. Новинарску кариjеру jе започео у Загребу радећи у листовима Вjесник, Данас и Старт. Из Загреба одлази у Београд почетком рата у Хрватскоj, где и данас ради као коментатор Политике. Као ратни дописник извештавао jе из рата у Авганистану, из ирачко-иранског сукоба, грађанског рата у Либану, Пустињске олуjе, из ратова у Чечениjи, Заиру, као и задњих ратова у Либиjи, Сириjи и Украjини. Господине Лазански,

У колевци некадашње ЈНА протерали „партизанска“ обележjа. Борци љути што jе партизанско гробље у „четничкоj“ улици   Обиљежавање дана Прве пролетерске бригаде НОВ РУДО данас само мало личи на оно што jе било некад, нарочито до 1991. У граду коjи jе био колевка некадашње ЈНА, улица Прве пролетерске преименована jе у Улицу ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића. Бронзана Титова биста у природноj величини, продата jе за 404 марке ужичкоj „Сигми“. А, кад jе руђански Тито завршио на складишту отпада у Ужицу, са улица су скинута и имена његових сабораца, а њихова места заузели су краљеви, цареви и вождови Нема смисла да се Партизанско гробље налази у Улици Драже Михаиловића, а не