Akademik Milorad Ekmečić, istoričar – Predstoji nam nova Staljingradska bitka

Datum objave: petak, 2 januara, 2015
Veličina slova: A- A+

Milorad Ekmečić

   Razgovarali Milorad Vučelić i Ljiljana Bogdanović

Svet ide u susret dužem vremenu prelaska sa politike globalizacije jedne velike sile u novi sistem ravnoteže velikih sila. Za ulazak u njihov koncert se plaća visoka cena novim ratovima i odlučujućim bitkama u njima. Teško je verovati da će američki grogirani bokser napraviti istorijsku omašku da svoje latinoameričke plaćenike pošalje u poljske i ruske ravnice. Rađe će se držati dosadašnjeg pravila da Amerikanci daju generale, a Nemci i Crnogorci pešadiju. Neki pod Lovćenom već klikću što će poći u novi Feldzug nach Stalingrad. Dolazi era prljavih manjih i većih ratova na svim područjima oko Rusije

Aktuelne složene i uznemirujuće svetske prilike, posebno rastuću pretnju od izbijanja globalnog i velikog ratnog sukoba, u razgovoru za „Pečat“ tumači i sa istorijskog aspekta pojašnjava i objašnjava vodeći srpski istoričar, akademik Milorad Ekmečić.

Sada su, u svim medijima, učestale ocene da postoji opasnost od novog rata. Da li ste, kao profesor univerziteta za opštu istoriju Novoga veka u trajanju više od 40 godina, razrađivali faze priprema i vođenja ratova? Jasno je da nema opšteustanovljenog kalupa kako se oni pripremaju i vode, ali ipak postoji jedna osnova na kojoj se ratovi javljaju, ili prestaju.

Jesam, pa čak u više navrata o tome objavljivao neke studije. Ako nekoga zanima, navodim „Pojam ‚Velike sile‘ i umeće diplomatije“ („Ogledi iz istorije“, Beograd, 1999, str. 371–413). Cela je ljudska istorija kao sunđer natopljena ratovima i sukobima, a u razdoblju koje nazivamo Novim vekom (1492–2014) postoje neke šeme pripremanja i vođenja ratova, koje pre toga vremena nisu postojale, ili su se izvijale iz zakržljalih semenki u trajanju od dve hiljade godina. Glavna podloga u toj razlici jeste činjenica da u razdoblju Novoga veka nema nesankcionisanih ratova i da svaki sukob, gde god da se desi u svetu, izaziva grupisanje država u dva bloka. Zbog toga su svi ratovi veliki, a od 1914. i svetski.

Gde smo danas u razvoju modela koji jako liči na one što su prethodili, da li je moguće da se razvije neki veći rat?

Danas smo u onome što je pre malo vremena predsednik Putin nazvao traženjem nove ravnoteže. To je prava reč, jer se mir održava samo onda kada postoji ravnoteža sila, kojom se onemogući da jedna od njih dobije svetsku dominaciju.

Puno me pitate da li je moguć neki veći rat. Odgovorio bih onako zagonetno kao što je pred 1914. Nikola Pašić odgovorio radoznalim novinarima, koji su trčali za njim: „Deco, rata može biti i može ne biti, trećeg nema, a moguće je da se i ono dogodi.“ Sad se češi da nađeš neki suvisli odgovor! Opravdanije je danas postavljati samom sebi pitanje da li se mi već sada nalazimo u nekoj vrsti rata za koji nismo ni svesni da je ratno stanje. Mislim da se mi već nalazimo u jednom ratu na koji nikada nismo naučili da može postojati. Sada razmišljam o redovima koje sam, na jednom međunarodnom skupu o sukobu civilizacija, početkom decembra 1997, napisao: „svetske sile će ratove voditi, kao Sjedinjene Države danas – religijom, finansijskim destabilizovanjem i obaveštajnim službama, umesto diplomatije i njenih principa oslonca na norme ustanovljenog međunarodnog prava. Naredni vek će biti vek globalnih prljavih ratova.“ SAD se danas upinju da konačno unište odredbe Versajskog mira o suverenoj nacionalnoj državi. Smatra se da su obaveštajne službe preuzele primat nad diplomatijom u međunarodnim odnosima iza 1962. (ili oko tog meni nejasnog datuma). Sjedinjene Države danas vode jedan neviteški, prljavi rat, u okviru onih oblasti koje pomenuh – religiozni odnosi, unutrašnje destabilizovanje protivničke valute i izlazak rulje na ulice – da bi se birao novi predsednik. U nekim oblastima su same Sjedinjene Države objavile da su pokret „Solidarnost“ Leha Valense u Poljskoj finansirale sa pet miliona dolara, slom vlade Slobodana Miloševića sa 50 miliona dolara, otcepljenje Crne Gore od Srbije sa 55 miliona dolara. Onomad saopštiše da su slom proruskog režima Janukoviča u Ukrajini platili sa pet milijardi dolara. Najpre su kupili 63 poslanika u ukrajinskom parlamentu iz stranke Janukoviča i odmah glasali da se obara postojeći predsednik i raspišu novi izbori, koji su doveli na vlast ono što danas nazivaju „Kijevskom huntom“ predsednika Porošenka. Sada Rusiju ekonomski destabilizuju kako bi se stvorio jedan metež po uspelom srpskom i nedavno ukrajinskom modelu. Uveren sam da će, ako Putina obore, iza njega doći novi Staljin.

Da li se u prošlosti dešavalo nešto isto, ili slično onome što gledamo i ne verujemo svojim očima?

Dešavalo se, sa Sjedinjenim Državama, ali vrlo retko sa ostalim svetom. Sjedinjene Države nikada u istoriji nisu vodile viteške ratove, sem unutrašnji Građanski rat 1860–1865, kada su se klali kao žuti mravi. Na Univerzitetu u Južnoj Karolini, gde sam za kratko vreme predavao kao gostujući profesor, video sam da su tragovi ostali do danas. U središtu kampusa je spomenik palim junacima iz tog građanskog rata – Južne Konfederacije.

Proklet onaj koji želi rata. Ja sam ga doživeo od 1941. do 1945, kada sam dva puta jedva spasao glavu. Palo je mojih 67 Ekmečića, najmlađa Anđelina, preklana u četvrtom mesecu posle rođenja, najstariji deda Šćepan sa 77 godina. Ali, neka je proklet i onaj koji misli da ratovi predstavljaju delo neodgovornih pojedinaca, a ne instrumente kroz koje se cedi proces istorijskog razvoja. Hegel je ratove nazvao čistilištima za budući razvoj. Marks veli da se istorija sastoji od planina kostiju i dolina krvi izginulih. U srpskoj istoriji su se uvek cenili viteški ratovi, uključujući i one koje smo – kao Boj na Kosovu 1389. – gubili. Niko takve ratove nije platio krvavije od nas, nismo ih želeli, ali ih nismo mogli izbeći. U Evropi XVI veka, samo je bilo šest dana da se negde nije vodio rat, a u narednom XVII veku jedan dan više. Svi su ti ratovi bili užasno pogubni. Nakon pohoda Turaka na Ugarsku, posle zauzimanja Beograda 1521, stanovništvo Bačke je smanjeno za 30 puta. Dobro ste pročitali – za trideset puta, jer tako kaže jedan lađar niz Dunav, gledajući levu obalu reke svu zaraslu u korov i grmlje. Gde je nekada bilo 30 sela, veli lađar, sada je ostalo samo jedno. Tada je Bačka bila srpska etnička oblast.

 

Izvor: PEČAT

 

Vezane vijesti:

Milorad Ekmečić: Mrak nadolazećeg rata – Jadovno 1941.

Dr MILORAD EKMEČIĆ: Sukob u Ukrajini je ništa drugo nego 

Milorad Ekmečić: Kuda ide Srbija-Evropa nije  – Jadovno 1941.




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top