Посланик у Европском парламенту и лидер Хрватске конзервативне странке Ружа Томашић потврдила jе да jе саслушана у полициjи због говора мржње према Србима. Ружа Томашић Томашићева jе обjавила на Феjсбук профилу Хрватских конзервативаца да jе jуче на информативном разговору у полициjи морала да обjасни гдjе и под коjим условима jе изрекла одговор министру рада Србиjе Александру Вулину. “Сада jе наша полициjа боље информисана о том `случаjу`, чак и боље од многих новинара коjи се нису потрудили да jавности даjу пуну информациjу, него су моjу изjаву прениjели jеднострано, ван контекста и са злонамjерним тумачењима. Некада ти jе судила партиjа, а данас то раде новинари, такође, без могућности одбране”, написала jе Томашићева.

Кардинал Кох и Томислав Николић Предсjедник Србиjе Томислав Николић у разговору са папским изаслаником кардиналом Куртом Кохом изразио jе забринутост да би одлука о проглашењу Алоjзиjа Степинца за свеца нарушила све што jе до сада урађено на побољшању односа Србиjе и Хрватске. Пожеливши добродошлицу кардиналу Коху, коjи jе предсjедник Папског савjета за промоциjу хришћанског jединства, Николић jе истакао захвалност Ватикану на ставу о непризнавању jеднострано проглашене независности Косова и Метохиjе. “Та подршка значи много за очување државе и народа, као и хришћанским коренима Косова и Метохиjе, као интегралног дела Србиjе”, нагласио jе Николић. Он jе истакао да Србиjа и Ватикан диjеле сличне ставове о изазовима са коjима се суочава међународна

Споменик жртвама у мjесту Санта Ана ди Стацема Њемачка неће кривично гонити бившег припадника нацистичких jединица СС, коjи jе, наводно, помогао у убиству више од 300 људи у Италиjи током Другог свjетског рата, jер болуjе од деменциjе и неспособан jе да изађе на оптуженичку клупу, рекли су данас тужиоци. Тужилаштво у Хамбургу окончало jе истрагу у вези са 93-годишњим бившим командиром чете у оквиру 16. СС панцир-гренадир дивизиjе. Његово име ниjе обjављено. Вjеруjе се да jе оптужени био умиjешан у масакр на сjеверу Италиjе 12. августа 1944. године. Воjници СС-а окружили су село Санта Ана ди Стацема у Тоскани, у акциjи против италиjанских партизана, и убили стотине људи, међу њима

Споменик у Катину код Минска Канада jе одбила да Русиjи испоручи Владимира Катрjука, коjи jе осумњичен за ратне злочине почињене у Другом свjетском рату, изjавио jе данас замjеник руског државног тужиоца Александар Звjагинцев. Према оптужници, Катрjук jе 1943. године учествовао у масакру над цивилима у селу Катин, у Бjелорусиjи. Почетком овог мjесеца, руски Истражни комитет покренуо jе кривичну истрагу против Катрjука, коjи у Канади живи од 1951. године. Он jе оптужен за саучесништво у геноциду. “Нажалост, Канада jе одбила наш захтjев за екстрадициjу Катрjука. Током 2008. године Канада jе, из непознатих разлога, одбацила све оптужбе против њега”, каже Звjагинцев. Према доступним доказима, Катрjук се током Другог свjетског рата добровољно придружио

Ангела Меркел Било би прикладно уколико бисте, поводом 70-е годишњице победе над фашизмом нашли време да положите цвеће у Спомен парку „Шумарице“ Веома поштована госпођо Савезна Канцеларко, Из медиjа масовног комуницирања сазнали смо да ускоро долазите у званичну посету Републици Србиjи. Желимо да Ваша посета и разговори са наjвишим представницима Србиjе доприносу развоjу и побољшању односа између наше две земље и њихових народа. Београдски форум за свет равноправних, независно, нестраначко и непрофитно удружење, жели да примети да се Ваша посета остваруjе у време обележавања 70-е годишњице победе над наци-фашизмом и 16-е годишњице агресиjе НАТО на Србиjу и Цену Гору (март-jуни 1999). Не губећи из вида друге последице, желимо да скренемо

Кардинал Курт Кох Предсjедник Папског виjећа за унапређење jединства хришћана Курт Кох рекао jе да би његова сутрашња посjета Београду требало да продуби приjатељство Римокатоличке и Српске православне цркве (СПЦ), а да ће jедна од главних тема бити канонизациjа хрватског кардинала Алоjзиjа Степинца. “То jе повjерљив разговор између СПЦ и наше цркве. Јасно jе да постоjе потешкоће на историjском плану и да морамо разговарати о тим различитим стварима. Требало би да продубимо оваj диjалог и тек онда можемо заjедно, обjе цркве, да кажемо више о томе”, рекао jе за “Политику” Кох, шваjцарски кардинал, коме jе предстоjећа посjета Србиjи друга од почетка године. На питање када би могло доћи до папине

Предсjедник Удружења радника и инвлида рада избjеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа сматра да хрватске власти настављаjу са политиком етничког чишћења Срба из Хрватске, jер избjеглим Србима не дозвољаваjу откуп станова. Пузигаћа jе рекао Срни да jе наjбољи примjер за ову тврдњу случаj Иванке Марин из Бањалуке, држављанке БиХ коjа jе била приморана да врати државни стан у Загребу, jер ниjе могла подмиривати трошкове закупа, режиjе и одржавања стана. Он jе рекао да jе МУП Хрватске прошле године донио рjешење коjим се одбиjа захтjев Иванке Марин за издавање одобрења за стални боравак у Хрватскоj, иако jе раниjе имала рjешење за стамбено збрињавање у Хрватскоj. “Када вам у Хрватскоj

Предсjедник Коалициjе удружења избjеглица у Србиjи Миодраг Линта оциjенио jе да Хрватска намjерава да Драгана Васиљковића, познатиjег као Капетан Драган, осуди као ратног злочинца на основу лажних доказа, зато што jе био jедан од симбола отпора Срба у Краjини “Туђмановоj проусташкоj власти”. Линта jе оциjенио да jе невjероватно да су Влада и Врховни суд Аустралиjе прихватили хрватски захтjев за изручење Капетана Драгана за наводне ратне злочине коjи нису образложени, нити jе хрватска власт подниjела икакав доказ о његовоj умиjешаности. “То потврђуjе и чињеница да Хашки трибунал никад ниjе подигао оптужницу против Капетана Драгана за ратне злочине, нити jе тражио да буде ухапшен, а званични Загреб jе покренуо истрагу тек десет

Предавање Јасне Ћирић у Добоjу У Јевреjском културном центру у Добоjу одржано jе предавање и представљен филм предсjедника Јевреjске општине Ниш Јасне Ћирић током коjег jе указано на некадашње постоjање jевреjске заjеднице на подручjу земаља бивше Југославиjе у покушаjу да се отргне од заборава њихова историjа и културно насљеђе. Ћирићева jе синоћ рекла Срни да jе њен истраживачки рад под називом “Тако jа радим” усмjерен на мања мjеста у Србиjи, Републици Српскоj, односно БиХ, гдjе послиjе Другог свjетског рата “скоро да нема или нема Јевреjа”. “Истраживање подразумева рад у музеjу, архиву, катастру, интервjуе, прављење породичних стабала, документовања гробаља, синагога, прављење листи страдалих и свега што jе остало од материjалних доказа

Крушедолски сабор У кругу манастира Крушедол на Фрушкоj Гори у суботу, 30. маjа, биће одржан традиционални “Краjишки црквено – народни свесрпски сабор” на коме ће, између осталог, бити обиљежено 20 година од прогона Срба из Хрватске и 70 година од побjеде над фашизмом. Девето саборовање, у народу познато као Крушедолски сабор, почеће служењем литургиjе и парастосом за све Србе коjи су погинули и нестали током 20. виjека. Литургиjу ће у манастирскоj цркви служити владика сремски Василиjе са свештенством, саопштено jе из Асоциjациjа избjегличких и других удружења Срба из Хрватске. Након “трпезе љубави”, на позорници испред манастира биће уприличен пригодан културно – умjетнички програм у коме ће бити представљени броjни ствараоци

У Бањоj Луци одржан симпозиjум на тему Србистика и стране филологиjе Србистика jе обновљена на научном плану и сада предстоjи да њена рjешења и идеjе продру у просвjету, културу и jавну свиjест, рекао jе професор бањалучког Филолошког факултета Душко Пеуља. “Код свих треба да преовладава становиште да повратак србистици и одбрана српског jезика ниjе декларативна ствар, већ животно питање”, рекао jе Пеуља на симпозиjуму “Србистика и стране филологиjе”, коjи jе одржан данас у Бањалуци. Он jе истакао да jе у свему томе научним институциjама неопходна подршка политичких институциjа. “Ако не сачувамо jезик неће бити ни нас. Лоша искуства из прошлости нас уче да се према свему томе морамо другачиjе односити”,

Фотографиjа мога оца Душана Булића из 1945. године обjављена jе два пута у „Политици” у размаку од 30 година, током коjих се много тога променило Илирска Бистрица, маj 1945: Душан Булић пописуjе део наоружања и ратне опреме заробљене од неприjатеља На насловноj страни додатка посвећеног седамдесетогодишњици победе над фашизмом, у „Политици” од 9. маjа, обjављена jе фотографиjа коjа на наjбољи начин одсликава краj Другог светског рата. Испод фотографиjе, кратак потпис: „Илирска Бистрица, маj 1945. године: борац Југословенске армиjе пописуjе део наоружања и ратне опреме, заробљене од неприjатеља”. Тачно пре 30 година, на насловноj страни „Политике”, поред текста у коме „СИВ враћа неке цене”, поводом четрдесетогодишњице победе над фашизмом, обjављена jе

Скупштина града Бања Лука Предсjедник Бошњачког покрета за равноправност народа Сеjфудин Токић и jош jедна особа ухапшени су данас у Бањалуци, након што су у близини Скупштине града истакли заставу такозване Армиjе БиХ, сазнаjе Срна. Сеjфудин Токић и Аднан Баjрић су данас око 12.00 часова у Улици Српска на подручjу између Скупштине града Бањалука и Храма Христа Спаситеља провоцирали грађане коjи су присуствовали обиљежавању 23 године од смрти 12 бањалучких беба. На скупу, коjем jе присуствовало око 150 грађана, Токић jе вербално напао поjедине грађане, говорећи, између осталог, “ви сте геноцидна творевина” и “ваша полициjа jе геноцидна”. Токић jе раниjе позвао Бошњаке да се 22. маjа масовно окупе у Републици

Обjављен извештаj Српског народног већа о међунационалним односима у Хрватскоj. Већи броj инцидената од уласка Загреба у ЕУ ЗАГРЕБ ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА „НОВОСТИ“ У ХРВАТСКОЈ jе све више отворених напада на Србе, а они су се проширили на целу земљу, од Вуковара до Дубровника. Ово jе закључак Српског народног већа коjе jе у посебном извештаjу поброjало све инциденте коjи су забележени у последње време, пре свега у току прошле године. Донедавно jе било наjвише напада на Србе у повратничким краjевима, а сада их бележимо у свим деловима Хрватске, каже се у извештаjу СНВ. Повећан броj инцидената и етничко насиље над Србима бележи се од уласка Хрватске у ЕУ и, неочекивано,

Совjетски заробљеници претрпили су ужасне тортуре у њемачким логорима Њемачка влада планира да плати укупно десет милиона евра надокнаде групи од око 4.000 живих совjетских заробљеника из Другог свjетског рата, због патњи коjе су преживjели у рукама нацистичке Њемачке, изjавили су Роjтерсу неименовани извори. Конзервативци канцелара Ангеле Меркел пристали су да њихови партнери из Социjалдемократске странке одреде суму у додатном буџету. То значи да ће сваки преживjели добити 2.500 евра. Патње 5,3 милиона совjетских ратних заробљеника од 1941. до 1945. године биле су екстремне и више од половине их jе умрло. Они су држани у нехуманим условима, многи су погубљени, а неки су страдали од глади или болести. Портпарол њемачког