Османски султан Мурат I, погинуо jе 15. jуна 1389. у Косовскоj бици и тим поводом данас jе организована церемониjа сjећања на њега у склопу коплекса Муратово турбе у селу Мазгит, краj Приштине. Церемониjу су организовали удружење Турбе султана Мурата , Организациjа за сарадњу и координациjу Турске и општина Бурса из Турске. Међу присутнима су били званичници Косова, амбасадор Турске на Косову, Songul Ozan, директор ТИКА-е на Косову Eyup Umutlu, косовски муфтиjа Naim Tërnava, представници турског контигента у оквиру КФОР-а, градоначелник Бурсе, Recep Altepe, као и други гости из Турске и Македониjе. На отварању церемониjе предсjедник удружења Турбе султана Мурата, Muhammed Ali Yıldırım рекао jе да jе ово свето мjесто доказ

Детаљ са изложбе 140 година Невесињске пушке У Новом Саду премиjерно jе постављена изложба “140 година Невесињске пушке”, ауторке Биљане Ристић коjа jе на чудесан начин, на каменим плочама осликала портрете наjвиђениjих jунака тог великог устанка. У Трибини младих Културног центра изложени су портрети 20 наjвиђениjих jунака “Невесињске пушке” – Пере Тунгуза, Стоjана Ковачевића, Јована Гутића, Богдана Зимоњића, Петра Радовића и других, а међу насликаним херцеговачким jунацима нашао се и портрет грофице Жане Меркус, коjа jе била добровољац из Холандиjе у редовима устаника. “Борећи се против тада свемоћног Отоманског царства за слободу српског, али и других поробљених народа они су дали животе и имања, а морате признати, да jе то

Андрићград На Видовдан, 28. jуна у Андрићграду биће откривен споменик српском научнику и проналазачу Николи Тесли, поводом обиљежавања четири године од почетка градње града од камена на обалама Дрине и Рзава. Споменик jе дjело академика Николе Јанковића, коjи jе аутор и Теслине статуе коjа jе откривена у новембру 2013. у Њуjорку на Лонг Аjленду поводом 70 година од смрти великог научника. Никола Тесла, jедини Србин по коме jе названа jедна међународна jедница мjере, рођен jе у Смиљану 10. jула 1856. године. У Америку одлази 1884. године гдjе jе радио на своjим наjвећим открићима. Наjзначаjниjи Теслини проналасци су обртно магнетно поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Преминуо jе 7.

Броj усташа коjи примаjу мировине под називником “Хрватске домовинске воjске” jош увиjек jе чуван попут наjстроже – воjне таjне Да ниjе било писма Ефраима Зуроффа, шефа Центра Симон Wиесентхал коjи jе од хрватског премиjера Зорана Милановића затражио да се укину пензиjе бившим усташама, медиjи не би ишчачкали точан броj и висину мировина коjе примаjу бивши припадници тзв. Хрватске домовинске воjске. За разлику од њих, поjедини бивши званичници као што jе Стjепан Месић, коjи jе 1993. потписао акт коjим се усташама и домобранима омогућава то право, негираjу да jе међу њима било и усташа, док надлежне институциjе шуте и даjу податке на капаљку. Иако се 1993. очекивало да ће таквих мировина

Црква Светог Василиjа Острошког у Источном Сараjеву Јачање jединства српског народа, његовање српског jезика и очување вjерског и националног идентитета међу младима, независно од мjеста њиховог живљења и боравка, циљ jе Прве међународне конференциjе српске православне омладине под називом “Само слога Србина спасава” коjа ће од 16. до 20. jуна бити одржана у Источном Сараjеву. Из Митрополиjе дабробосанске саопштено jе Срни да ће конференциjа окупити младе из БиХ, региона и диjаспоре, коjи ће се током њеног траjања кроз предавања истакнутих српских интелектуалаца упознати о историjи настанка, постоjања и чувања културних и сакралних обjеката, српског jезика и ћириличног писма у БиХ. Учесницима конференциjе предавања ће одржати професори на Филозофском факултету Пале

Историчар из Београда Драгомир Анђелковић оциjенио jе да су кукасти крст на стадиону у Сплиту и гажење заставе Израела у Зеници рецидиви нацистичког насљеђа у БиХ и Хрватскоj, коjи се данас манифестуjу у антисрпству, али с времена на вриjеме и кроз наjгрубљи вид антисемитизма. Драгомир Анђелковић Анђелковић jе подсjетио да jе БиХ током Другог свjетског рата била у саставу Независне Државе хрватске, те да jе велики броj Хрвата и Муслимана подржавао нацистички режим и активно учествовао у воjним формациjама и политичким структурама те усташко-нацистичке државе. Он jе указао да се за разлику од многих других земаља коjе су биле на страни нацизма, али су послиjе рата доживjеле денацификациjу – у

Православна црква у Слатинском Дреновцу Непознати починиоци украли су са православне цркве у Слатинском Дреновцу у Хрватскоj звоно тешко око 120 килограма, велике културне и сакралне вриjедности. “Звоно jе тешко 120 килограма, а звоник jе сав труо, хвала Богу да ниjе дошло до урушавања и да ниjе нико погинуо. Опраштам починиоцу, волио бих само да нам врати звоно коjе има велику културну и сакралну вриjедност, па не би требало да заврши у старом гвожђу”, рекао jе протоjереj-ставрофор Јован Шаулић, парох мединачки. Ова црква и манастир имаjу богату прошлост. Само село се помиње већ давне 1292. године. Резолуциjом Бечког двора манастир се укида 6. марта 1775. године, па jе дреновачка манастирска

Одржаће се код цркве Светог Ћирила и Методиjа у насељу Бусиjе (општина Земун), у суботу 20. jуна 2015. године, са почетком у 15.30 часова. Краjишки откос Коалициjа удружења избjеглица у Републици Србиjи поводом Свjетског дана избjеглица организуjе, ШЕСТИ КРАЈИШКИ ОТКОС код цркве Светог Ћирила и Методиjа – Бусиjе Програм: 15:30 – 16:30 Окупљање код цркве и приjава такмичара 16:30 – 17:00 Вечерње богослужење 17:00 – 17:30 Полагање виjенаца и отварање манифестациjе 17:30 – 18:30 Такмичење у косидби 18:30 – 20:00 Такмичење у народним спортским играма 20:00 – 21:00 Културно-умjетнички програм 15:30 – 20:30 Изложба слика, рукотворина и књига 21:00 – 01:00 Забавно вече Циљ манифестациjе jе очување културе, обичаjа и

Виjеће за заштиту виталних интереса Уставног суда Федерациjе БиХ (ФБиХ) данас jе прогласио неуставним Приjедлог закона о уџбеницима и наставним средствима за основне и средње школе у Ливањском кантону, jер се њиме крше уставна права Срба у том кантону. Овом одлуком Приjедлог закона о уџбеницима и наставним средствима за основне и средње школе у Ливањском кантону не може бити упућен у даљу процедуру. У образложењу пресуде наводи се да су jезик и писмо jедно од битних обиљежjа конститутивног народа коjе чине његов идентитет, а самим тим, свако питање коjе задире у ову област евидентно представља витални интерес за сваки конститутивни народ, у овом случаjу српски у Ливањском кантону. “Образовање, као

Представници удружења избjеглих Срба из Хрватске у Републици Српскоj поздравили су констатациjу Министарства спољних послова Руске Федерациjе да су агресивни хрватски национализам, етничка и вjерска нетолеранциjа 19 година након завршетка рата и даље веома снажни у хрватском друштву и усмjерени првенствено против преосталих Срба. Министарство спољних послова Русиjе Приредио: Миломир САВИЋ Предсjедник Удружења протjераних Срба из западне Славониjе Крста Жарковић рекао jе Срни да jе извjештаj руског Министартсва стваран и да га треба поздравити, али се плаши да jе оваj извjештаj правно закаснио jер jе Хрватска већ постала чланица ЕУ. “Избjегли Срби из Хрватске очекивали су да ће Русиjа приjе уласка Хрватске у ЕУ jедан овакав извjештаj упутити Савjету безбjедности

Седамнаест година и четири мjесеца прошло jе од смрти 66-годишњег Јована Боровића из села Сухача покраj Сиња. Његов син Божидар Боровић (61) и кћерка Росанда Мацан (58) никако да дочекаjу правомоћну пресуду за троjицу мjештана Сухача – своjих сусjеда коjима се све ово вриjеме суди због наношења тешких тjелесних озљеда са смртном посљедицом њихову оцу. Након што jе извучен из своjе куће у коjоj jе сjедио са сусjедом Мирком Буљем, Боровић, иначе припадник српске мањине, дрвеним jе колцима премлаћен на православни Божић 7. сиjечња 1998. године, сто метара испод своjе куће. За ово казнено дjело већ више од десетљећа и пол, точниjе пуних седамнаест година, суди сеДражану Буљу (53) званом

Тито Черчилу: Сасвим категорично тврдим да не каним увести комунизам. За то има много разлога. Све европске земље послиjе рата мораjу имати демократски систем, а Југославиjа не смиjе бити друкчиjа Због партиjског карактера своjе воjске Тито jе имао предност и у дисциплини официрског кадра, а Михаиловићеви одреди су и у Србиjи, а поготово у другим деловима Југославиjе, представљали више аутономне териториjалне герилске jединице него праву субординисану воjску. Таj проблем Михаиловића jе затекао и у лето 1944, у jеку одсудне битке за Србиjу: – Има jедна ствар због коjе ми никако не успевамо да тучемо комунисте, а то jе што су наше старешине доста самовољне, што нема слоге ни узаjамног разумевања

Неоусташе у Украjини Руско Министарство спољних послова jе поводом 70. годишњице победе над фашизмом саставило посебан документ под називом: „Неонацизам – опасна претња људским правима, демократиjи и владавини права.“ У овом документу акценат jе стављен на оштру критику десничарских и националистичких покрета у Европи. Такође, замера се властима европских држава на толерисању таквих покрета и мањку инициjативе да се исти спрече. Нарочита пажња усмерена jе на земље источне Европе, пре свега у Украjини, Пољскоj, балтичким земљама, али и Хрватскоj. Оно што jе заjедничко овим државама jесте растући анимозитет према Русиjи. Посебна критика упућена jе Хрватскоj, коjу Русиjа оптужуjе за потпиривање агресивног национализма и ширење нетрпељивости према мањинама, нарочито Србима. Проблеми

У полициjским управама и станицама у Хрватскоj од данас се могу предавати захтjеви за електронске личне карте са чипом на коjем ће бити сви подаци – идентитет, држављанство, пол, датум рођења и пребивалиште. Право на електронску личну карту имаjу сви хрватски држављани, без обзира на доб и пребивалиште, jер ће се онима у иностранству уписати податак о њиховом пребивалишту ван Хрватске. Хрватски држављани коjи живе у иностранству захтjев за издавање електронске личне карте могу подниjети у било коjоj полициjскоj управи или станици у Хрватскоj, док онима са пребивалиштем у Хрватскоj оваj документ издаjе полициjска управа или станица надлежна према мjесту пребивалишта или боравишта. Из полициjе поручуjу да не постоjи обавеза

Право дечjе српско славље, прекинули су „бранитељи праваши“ (припадници Аутохтоне хрвастке странке права А-ХСП). Наиме, у суботу се у Петрињи одржао Први фестивал оjкаче у организациjи Српског културног друштва Просвjета из Загреба, а коjи jе финансирао сам град Петриња. „Праваши“ прекинули Фестивал оjкача у Петрињи (Фото: privrednik.net) Право дечjе српско славље, прекинули су „бранитељи праваши“ (припадници Аутохтоне хрвастке странке права А-ХСП). Наиме, у суботу се у Петрињи одржао Први фестивал оjкаче у организациjи Српског културног друштва Просвjета из Загреба, а коjи jе финансирао сам град Петриња. На фестивалу су наступила културна друштва с подручjа Бановине, БиХ, али и из Београда. „Праваши“ су због овог фестивала и због наступа „четника переобучених