Позоришни режисер и интендант ријечког Хрватског народног казалишта Ивана пл. Зајца, Оливер Фрљић тврди да му хрватска десница упорно пријети и наводи да је њему и његовој дјевојци проваљено у станове, при чему ништа није однесено. Фрљић подсјећа на предизборно обећање лидера ХДЗ-а и садашњег првог потпредсједника Владе Томислава Карамарка да ће ријечки ХНК “поново учинити хрватским и народним” када освоји власт.Такође, Фрљић наводи и недавно писмо предсједника Хрватске Колинде Грабар Китаровић у којем је она нашла пуно разумијевања за несношљивост према појединим јавним особама, укључујући и њега. На тај начин, Китаровићева је дала “зелено свијетло” улици да се обрачуна са “националним вјештицама”. “Најприје је у петак проваљено у стан

Шта је порука постројавања црнокошуљаша на загребачком Тргу Бана Јелачића? Најава да ће А-ХСП (Аутохтона хрватска странка права) одржати политички скуп на Тргу Бана Јелачића у Загребу изазвала је бурне полемике, и сви су очекивали забрану овог усташког скупа, као што се то догадило прошле године када су се питали Бранко Остојић и Зоран Милановић. Нова власт је „храбро“ дозволила скуп из кога се видело да је све режирано и под њиховом контролом. То не би требало да чуди јер је усташки покрет у Хрватској на власти а поједине проусташке странке само су нијансе исте боје – црне. Иако су они који не знају о чему се ради и да

Противљење одлагању опасног материјала код Двора на Уни. Сребренка Голић: Ако је безопасно, нека складиште у Загребу. И председништво БиХ јединствено против овог одлагалишта нуклеарног отпада БиХ и Република Српска неће прихватити одлуку Владе Хрватске да се радиоактивни отпад из нуклераке Кршко из Словеније одлаже на локалитету Трговска гора код Двора на Уни. Члан Председништва БиХ из РС Младен Иванић изјавио је да ће током предстојеће посете чланова Председништва БиХ Хрватској бити речи о свим отвореним питањима, а посебно о потенцијалном одлагалишту нуклеарног отпада у близини границе са БиХ. – По том питању постоји потпуно јединство у Председништву БиХ, рекао је Иванић уочи посете чланова Председништва Загребу која је планирана

Лист „Дубровник” био је гласник Српске народне странке на Приморју. Најпознатији уредник листа био је Антун Фабрис. Лист је писао о раду Српске Зоре, Савеза српских привредних задруга и оснивању и раду Српских соколских друштава. „Дубровник” је истицао да су дубровачки Срби католици били први у српском народу који су узели за свој програм гесла „брат је мио, које вјере био” и „башка вјера, а башка народност”. Такође је истицао да је то исто проповједао у својим списима још у задњој четврти 18 вијека Доситије Обрадовић, који је поставио српску народну мисао на модерну основу. (1) У листу „Дубровник” писано је о Доситеју Обрадовићу поводом обележавања стогодишњице смрти 1911. Јован

Научно насеље са Теслиним торњем, које би било попут оног на Лонг Ајленду, високом чак 56 метара, у наредне две године требало би да почне да се гради у подножју планине Ртањ, тврде представници београдског Међународног центра за истраживање наслеђа Николе Тесле, који су за овај пројекат већ откупили око пет хектара земље. „Земљу смо откупили пре два месеца и реч је о локацији у самом подножју планине на око 100 метара од хотела „Миленијум“. Пројекат је усвојен од стране Скупштине општине Бољевац, а обавеза је да почнемо с радовима у року од две године“, каже Милка Кресоје, председник Међународног центра за истраживање наслеђа Николе Тесле. Према њеним речима овај

Стране тајне службе у Србији раде, између осталог, на сецесији дијела земље, отимању пољопривредног земљишта, а највише шпијунирају Хрвати и Турци, при чему хрватски шпијуни трагају за Србима са хрватске тајне оптужнице, како би их послали у Хаг – пишу “Вечерње новости”. Лист наводи да хрватски шпијуни по Србији трагају за Србима са тајне оптужнице, које је званични Загреб оптужио за ратне злочине, а њихов циљ је да их, прије или касније, пошљау у Хашки трибунал, а активни су и у привредној шпијунажи. “Новости” истичу да у Србији данас дјелује 55 обавјештајних агенција из 40 земаља, а према званичним подацима српских безбједњака, најактивнији су шпијуни 10 страних тајних служби, а

Прослављени режисер Емир Кустурица изјавио је да је руски предсједник Владимир Путин спреман да истраје у борби против џихадиста. Кустурица, који је сједио за истим столом са руским предсједником на недавној прослави десет година рада телевизије “Раша тудеј”, навео је да је са Путином разговарао о компликованој ситуацији у свијету и борби са џихадом. “Рекао ми је да планира да Русија постане највећи произвођач органске хране, што код мене изазива велико поштовање”, изјавио је Кустурица за београдски “Блиц”. Он је додао да је у шали предложио Путину формирање војних база у Србији и за једну од њих понудио свој Мећавник на Мокрој Гори. “То је била шала, наравно. Путин је

Пише: Игор Ласић Усташе се опет измотавају – на тај би се закључак лако могла сажети вијест да се у Хрватској поново повела расправа о једном конкретном истицању усташког „знаковља“, а поновно на грбу спортског клуба. Ријеч је о малоногометном Устанику из Сплита којем је Иван Кларин, начелник Општине Тисно крај Шибеника, због тога забранио да наступи у тамошњој спортској дворани. Грб му је, наиме, компонованан од великог слова У – онога клемпавог илити ушатог, дакако – у којем је приказан и дио шаховнице с почетним бијелим пољем. На то су се из сједишта Устаника стали позивати на своједобни налаз ДОРХ-а и полиције да у њихову грбу ‘нема елемената кажњивог

            Пише: Мр Горан Латиновић, Универзитет у Бањалуци, Одсjек за историjу У Загребу jе 2006. године обjављен Pregled arhivskih fondova i zbirki Republike Hrvatske, у два обимна тома, чиjи jе издавач Хрватски државни архив, а главни уредник Јосип Колановић. У овом квалитетно урађеном водичу заинтересовани истраживачи могу пронаћи податке о садржаjу и условима коришћења архивске грађе у 14 архива, у Хрватскоj академиjи знаности и умjетности, у Националноj и свеучилишноj књижници и у jош 10 библиотека, затим у 12 научних и културних центара, института, завода и управа, као и у 54 музеjа. Такође, ту се могу наћи и подаци о архивскоj грађи у вjерским заjедницама, углавном у Римокатоличкоj цркви, али и у другим црквама, нпр. у Српскоj православноj