Савезничко бомбардовање Београда на Васкрс 1944. године остало jе урезано у српску колективну свест као jедна од трагичних страница наше историjе. Недељу дана након њега, тадашњи председник српске владе под окупациjом, обратио се свом народу путем радиjа, изражаваjући дубоки гнев и бол због огромних људских и материjалних жртава. Његов говор представља исечак из jедне историjске епохе из коjе, по свему судећи, нисмо извукли поуке. Извештаj у новинама о крвавом пиру савезничких бомбардера 1944. године Једна од карактеристика историjске судбине српске престонице jесу њена броjна разарања. Од његовог настанка до данашњих дана Београд су много пута пустошили разни завоjевачи, донешени ратним ветровима са свих страна света. Само у 20. веку, Београд

У злогласноj “Новосадскоj рациjи” у jануару 1942. године само у Новом Саду сурово jе убиjено и бачено под лед Дунава више од 5.000 недужних људи махом српске, jевреjске националности, а не око 3.300 људи како jе то на предавању у Будимпешти навео пензионисани новосадски новинар Мартон Матушка, изjавио jе предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић. Вељић истиче да Матушкине тврдње врве лажима и да немаjу утемељења у доказаним чињеницама. “Учесник тог скупа, пензионисани новосадски новинар Мартон Матушка, изнео jе податак, да су у зиму 1942. године у Делвидеку, што jе ревизионистички израз неохортиjеваца за данашњу Воjводину, током рациjе на партизанске jединице мађарски хонведи и жандари ликвидирали око

Проjекциjом филма “Моj отац, Мирко Фукс” и радионицом “Мирко Фукс, грађанин Новог Сада” завршен jе седмодневни програм под називом “Ледена тишина говори”, коjи jе одржан у Новом Саду. Филм су направили ученици новосадске Средње школе за кадрове услужних дjелатности “Светозар Милетић”, а говори о новосадском Јевреjу, коjи jе успио сачувати достоjанство и људскост, пролазећи кроз голготу холокауста. Програм “Ледена тишина говори” био jе посвећен Међународном дану сjећања на жртве и хероjе холокауста и на злогласну “Новосадску рациjу”. Током траjања програма одржано jе седам радионица, три изложбе и приказан циклус играног филма под називом “Да се не понови”. Програм “Ледена тишина говори” почео jе у сриjеду, 21. jануара, на дан када

“Народни суд” у Новом Саду симболично jе данас прогласио кривим мађарског регента Миклоша Хортиjа за геноцид, коjи jе мађарска воjска под његовом командом починила над 100.000 недужних цивила – житеља Бачке. У том геноциду почињеном током Другог свjетског рата од 13. априла 1941. године до 15. октобра 1944. године, наjвише jе страдало Срба, потом Јевреjа, Рома, као и других немађарских народа. На комеморациjи одржаноj касно послиjе подне на плажи Штранд поред Дунава, стратишту за недужне Србе и Јевреjе у злогласноj “Новосадскоj рациjи”, пресуду Хортиjу прочитао jе предсjедник Друштва за очување сjећања на холокауст Александар Вељић. “Суд проглашава кривим Хортиjа за злочин геноцида над 100.000 недужних људи, жена, деце и стараца

Помен страдалим у новосадскоj рациjи У Новом Саду данас jе одржана комеморациjа поводом 73 године од “Новосадске рациjе”, злогласне акциjе мађарске окупаторске воjске у Другом свjетском рату у коjоj jе побиjено и под лед Дунава бачено неколико хиљада људи, углавном Срба, Јевреjа и Рома. Комеморациjа jе одржана на платоу Сунчаног кеjа поред Дунава, код споменика “Породица”. Новосадски градоначелник Милош Вучевић рекао jе да Нови Сад данас полаже испит о животу и праштању. “Ако га положимо, заувек ћемо живети у суживоту, миру и срећи, jер лудило фашизма, нацизма и осталих идеологиjа усмерених против човека и слободе доноси само смрт и несрећу”, рекао jе Вучевић у обраћању грађанима на Кеjу. Он jе

У Културном центру Новог Сада данас почиње седмодневни програм “Ледена тишина говори”, коjи jе посвећен сjећању на више хиљада жртава “Новосадске рациjе”, углавном Срба, Јевреjа и Рома. Риjеч jе о воjноj акциjи мађарске окупаторске воjске изведене у jануару 1942. године у Новом Саду у коjоj jе сурово и брутално убиjено и бачено у ледени Дунав више хиљада недужних људи. Програм почиње данас у 12.00 часова отварањем изложбе “Праведници међу народима” у новосадском Малом ликовном салону. У 17.00 часова биће одржана радионица “Мапирање града”, аутора Гордане Тодорић, на коjоj ће бити риjечи о мjестима страдања недужних жртава током “Рациjе”. Послиjе радионице, у Великоj сали Културног центра Новог Сада у 19.00 часова

С обзиром на притисак да Србиjа уведе санкциjе Русиjи, треба повући паралелу са jош тежим временом, са притисцима нациста 1941/2 године да се српски воjници пошаљу под Стаљинград, на руски фронт. – Тада jе председник окупационе владе у Србиjи био генерал Милан Недић. Да заштити народ, прихватио jе да буде сарадник окупатора. Али, у тоj кључноj ствари – слања српске воjске на Источни фронт, под Стаљинград – ниjе одступио од свог става: ниjедан српски воjник неће пуцати на руску браћу – Вршили су се притисци на њега, али ниjе попуштао, ни по цену свог смењивања или смењивања владе. Задњи покушаj окупатора био jе симболичан: да српска влада пошаље на руски фронт три

У току операције, која је трајала од 14. до 22. јула, ухваћено је око 440 мушкараца, углавном сељака, 13 њих је убијено, а спаљена је 21 кућа Година 1943,  јул,месец жетве и свитаца. Окупатор гарантује србским сељацима безбедност под условом да обрађују земљу и не учествују у покрету отпора.  Као и увек кад су Срби у питању, ово обећање не мора да важи. Немачка обавештајна служба јавља да се ђенерал Дража Михаиловић пребацио из Босне на територију испод Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника. У среду, 14. јула, два дана по великом црвеном слову, Петровдану, у села Коштунићи, Леушићи, Прањани, Гојна Гора, Дружетићи, Каменица, Богданица, Душковци, Љутице, Мршељи, Мушићи,Мионица, Росићи, Скакавци,

Историjа бележи да jе пуковник Драгољуб Дража Михаиловић 11. маjа 1941. године на Равноj гори основао Команду четничких одреда Југословенске воjске, први герилски покрет против нациста у окупираноj Европи. Заметак нове воjске у отаџбини била jе група од седам официра и 24 подофицира коjа jе са своjим командантом Брзог одреда (Дража га после назвао Горски) из Босне прешла у Србиjу. Међутим, мало jе познато да су за Дражино именовање за команданта Југословенске воjске у отаџбини. У време када се у Србиjи 1941. године палила искра отпора према окупатору, у шумама Србиjе било jе више високих jугословенских официра коjи су одбили да се предаjу 17. априла. На пример, ветеран из Првог

Данас се навршаваjу 73 године од избиjања Другог свjетског рата на тлу некадашње Југославиjе, коjи jе Њемачка отпочела изненадним бомбардовањем градова 6. априла 1941. године. Током такозваног Априлског рата, коjи jе окончан потписивањем капитулациjе Воjске Краљевине Југославиjе 17. априла исте године, страдало jе више хиљада цивила. У масовним и вишедневним бомбардовањима уништено jе више хиљада стамбених и других обjеката. Бомбардовање Београда, коjи jе неколико дана раниjе влада прогласила небрањеним градом, обухватило jе и уништавање болница, густо насељених градских четврти, али и потпуно разарање здања Народне библиотеке Србиjе на Косанчићевом венцу. Народна библиотека Србиjе била jе jедина национална библиотека коjу су нацисти свjесно напали и уништили у Другом свjетском рату. Током бомбардовања Београда убиjено jе

После четири децениjе, у САД дато зелено светло за обjављивање књиге пуковника Роберта Мекдауела „Стрељање историjе“. Михаиловић се, за разлику од Тита, борио против нациста од првог до последњег дана рата… КАДА jе амерички историчар и бивши воjни обавештаjац Роберт Мекдауел почетком 1970. године у САД припремао обjављивање своjе књиге „Стрељање историjе“ о генералу Дражи Михаиловићу, маршалу Титу и борби четника и партизана против нациста у Другом светском раду, ЦИА jе забранила штампање и дистрибуциjу овог дела. У страху за живот и судбину рукописа, професор Мекдауел jе књигу тада дао приjатељу Благоjу Раденковићу, из Лос Анђелоса, са препоруком: „Уради шта можеш да истина изађе на видело!“ Тек 42 године касниjе,