Преци Живка Ј. Дамњановића доселили су се у Мачву крајем 18. века из ваљевског села Котешице. Фамилију је у село Глушци довео Живков прадеда Дамњан Илић, познатији као Дамњан Котешинац, јунак у чувеном боју на Чокешини, који се десио на Лазареву суботу, 28. априла 1804. године. Иза Дамњана остао је син Милан, а у доба књаза Милоша, кад се усталише презимена, постао је Дамњановић. Миланов син Јаков војевао је у српско-турским ратовима 1876–1878. године и српском-бугарском 1885. године. Јаков је пошао у рат оставивши жену Јелицу са сином Живком од годину дана. После ратова рађала су им се деца, а у животу осташе Петар, познати мачвански зидар – чији је

На резолуцију о напретку Србије у европском парламенту – 190 амандмана. Захтевају да се преиспита скорашња рехабилитација генерала Михаиловића. ЕВРОПСКИ парламентарци уложили су чак 190 амандмана на предлог резолуције о напретку Србије, известиоца Дејвида Мекалистера, а и овог пута међу најоштријима су били – Хрвати. Посланици из ове земље у 24 поднета амандмана траже да се пред Србију постави читав низ услова, од решавања питања граница и сукцесије, до повратка културних добара и заштита права њихове мањине. Најактивнија била је хрватска посланица Дубравка Шуица, која у осам поднетих амандмана, између осталог, инсистира да се билатерална питања отворе на самом почетку преговора о чланству у ЕУ, али и да се помене

„НЕПРИСТОЈНА ПОНУДА“ – ТРЕЋИ ОДЛОМАК ИЗ ДРАМЕ „ДРУГАЧИЈИ ТИТО” КОЈА ИЗЛАЗИ ИЗ ШТАМПЕ ЧЕРЧИЛ: Задовољство је причати с вама, духовит сте човек. Нешто сам приметио код вас, морам то да вам кажем, овако тет-а-тет, одушевљава код вас тај рафинман, одмах се примети да сте човек од укуса, посебан. Шта ће вам Стаљин? Видите како се он обрачунава, какви су то поступци, ја се не бих заваравао, шта ћете кад на вас дође ред? ТИТО: Не знам, стварно, шта бих вам о томе рекао. Искрено, на шта циљате? ЧЕРЧИЛ: Гледајте, једнога дана, ви ћете му засметати, стално буде неки разлог. Мада, будимо искрени, њему разлог и не треба. Његови су методи

ТОДОР КУЉИЋ Eвропски квислинзи су водили не само неславну него и нереалну политику Дискусије око суђења Милану Недићу јесу данас и прилика да се додатно рехабилитује Дража Михаиловић. Како? Да се разумемо, каже један ред полемичара, Недића не треба рехабилитовати, али су и комунисти били терористи. Алтернатива је Дража. И додају, изричито или прећутно: зар наше одбацивање Недића не сведочи да нисмо једнострани родољупци него вишеслојни истинољупци? Зар нам и стога не треба веровати да је Дража био антифашист? Не, не треба вам веровати, зато што ово ограђивање од Недића није никакав аргумент у правдању Драже него реторички маневар. Наиме, у овој „вишеслојној” реторици одбацивање Недића (али и оних који

Суд већ два пута рехабилитовао Марка Богојевића, тужилаштво се жали. Солунски борац и носилац Албанске споменице, стрељан је без пресуде. Немци му спалили кућу, помогао партизанима МАРКО Богојевић, предратни учитељ из села Медвеђа код Трстеника, за кога се и данас прича да је Добрици Ћосићу буквално спасао главу кад су га четници ухватили, никако да, мртав, дочека правду. Већ два пута га је Виши суд у Крушевцу рехабилитовао, али се Више тужилаштво жалило и тражило поништај пресуде. – Деда је био образован, угледан човек, борац из балканских и Првог светског рата, солунац, носилац Албанске споменице, Ордена Милоша Обилића и одликовања СПЦ. Као мали играо сам се његовом Карађорђевом звездом –

Eвропски квислинзи су водили не само неславну него и нереалну политику Дискусије око суђења Милану Недићу јесу данас и прилика да се додатно рехабилитује Дража Михаиловић. Како? Да се разумемо, каже један ред полемичара, Недића не треба рехабилитовати, али су и комунисти били терористи. Алтернатива је Дража. И додају, изричито или прећутно: Зар наше одбацивање Недића не сведочи да нисмо једнострани родољупци него вишеслојни истинољупци? Зар нам и стога не треба веровати да је Дража био антифашист? Не, не треба вам веровати, зато што ово ограђивање од Недића није никакав аргумент у правдању Драже него реторички маневар. Наиме, у овој „вишеслојној” реторици одбацивање Недића (али и оних који су га

Зашто је избегличка влада професора Јовановића одбила сарадњу с Москвом. Михаиловић је сматрао да једино Црвена армија може да се супротстави немачкој агресији ЖИВИМО у времену у коме доминирају кризе, дневнополитичке, економске, моралне, криза система вредности, али истовремено живимо у времену у коме смо бомбардовани новим сазнањима из новије историје. Отварање архива и откривање нових докумената неминовно нас приморавају да мењамо угао погледа на прошлост. Савремени историчари су, наравно, на највећем искушењу. Исправно превредновање историје овог периода биће заправо залог и за исправне оцене готово свих главних токова националне историје од предвечерја Другог светског рата па, скоро, до данас. Један од првих потреса у конвенционалном погледу на историју изазвала је