Из „Књиге о Дражи“ прочитајте други део чувеног меморандума др Живка Топаловића „Ситуација у Југославији маја 1944“. Између два дела народне револуције Већ од почетка 1943. године сви разумни Југословени били су забринути чињеницом да наша велика народна ослободилачка борба против окупатора иде све више ка опасној странпутици. […] Нестајало је све више народноослободилачког рата, а растао је у огромним размерама грађански рат. Борба се развијала и подела вршила на унутрашњим социјалним и политичким проблемима, око тога: какав ће бити будући економски и социјални поредак Југославије, какав њен унутрашњи политички и народносни уређај, каква њена међународна оријентација будућности после рата. Извесна снага Титовог покрета, организациона снага која га држи и

Хитлерово мишљење о словенским народима генерално није било добро, а у том анимозитету посебно су заузимали чак и Хрвати, који су током II светског рата формирали марионетску државу, савезника Трећег рајха. Књига „Хитлер’с Табле Талк“ издата је још педесетих година, а 2000. доживела је реиздање. У питању је збирка монолога Адолфа Хитлера, као и разговора које је водио с блиским сарадницима у раздобљу од 1941. до 1944. године.  Све његове речи забележили су Хајнрих Хајм, Хенри Пикер и мартин Борман. Хитлер је говорио о религији, филозофији, политици и бројним другим темама, пише магазин „Еxпресс“. Међу осталима, на неколико места спомиње Хрвате, и то у не нарочито ласкавом контексту. Иако никада није

Из „Књиге о Дражи“ прочитајте одабране делове чувеног меморандума др Живка Топаловића „Ситуација у Југославији маја 1944.“. Напустио сам југословенску територију последњег дана маја 1944. године. Тада је стање било овако: Акција Немаца, недићеваца и љотићеваца против ђенерала Михаиловића Током месеца марта [1944] Немци су вршили гоњење одреда ђенерала Михаиловића на простору између градова Београда, Смедерева, Крагујевца и Чачка. Погинуло је или похватано око триста четника у заштитничким борбама, док су се главне снаге извукле ка западној и источној Србији. Непријатељу је задано много губитака. На железницама и транспортним камионима опљачкано је доста новог оружја. Очекивала се велика акција против свих трупа ђенерала Михаиловића у Србији. Недић и Љотић, и

Представљање књиге „Када бог зажмури“, професорке социологије из Новог Сада Марије Васић, одржава се у данас, 23. јануара с почетком у 19:30 часова у Свечаној сали Јовине гимназије. Ову књигу чини збирка кратких прича насталих на основу архивске грађе и сведочења о судбинама Новосађана, Срба и Јевреја, за време окупације Новог Сада током три стравична дана Рације и депортације. Описана су страдања на различитим местима у граду, местима којима свакодневно пролазимо, која су остала необележена и заборављена – Милетићева улица, Успенско гробље, Штранд, НАК-ово игралиште,… – Књига је написана у поводу 75 година од Рације као спомен невиним жртвама, да се пренесе генерацијама, да се не заборави и не понови

У Новом Саду данас ће, поводом 75 година од Новосадске рације, бити одата пошта за 2.000 Срба, Јевреја, Рома и припадника других нација које су убили мађарски фашисти у јануару 1942. године. Помен ће служити Његова светост патријарх српски Иринеј и врховни рабин Србије Исак Асиел, а предвиђено је обраћање предсједника Србије Томислава Николића. Предвиђено је да о злочину мађарских фашиста над недужним људима у Новом Саду говори и градоначелник овог града Милош Вучевић, саопштено је из Покрајинске владе. Програм обиљежавања почеће у 12.00 часова код споменика „Породица“ на новосадском Кеју жртава рације. Помену жртвама Новосадске рације присуствоваће и делегације Скупштине Аутономне покрајине Војводина коју ће предводити предсједник Иштван Пастор

Мало познати детаљи из живота контроверзног генерала Драгољуба Михаиловића. Био је најодликованији, али и најсатанизованији официр Генерал Драгољуб Дража Михаиловић био је и остао један од најконтроверзнијих, а истовремено и најтрагичнијих личности новије, не само српске, односно југословенске, већ и европске историје. Његов животни опус истовремено подсећа на све оно што смо као национални колективитет преживели, а можда још преживљавамо у овом суморном модерном добу које нам ни најмање није наклоњено. Готово пола века његова судбина, из идеолошких и себичних разлога ратног победника, који је писао своју историју, представљала је највећу тајну бивше Југославије. Тајна његове ликвидације, и места где је покопан, преживела је Јосипа Броза и његову партију и

Програмом „Ледена тишина“ биће обележена 75. годишњица рације Низом догађаја Културни центар Новог Сада обележиће наредних дана један од најтрагичнијих догађаја у историји Новог Сада – 75. годишњицу Новосадске рације. У оквиру програма „Ледена тишина“, Новосађани ће имати прилику да се од 24. до 26. јануара на изложбама и предавањима ближе упознају са трагичним догађајима 1942. године под мађарском окупацијом. Међу жртвама погрома нашли су се и изузетни уметници, чији се рад и дан-данас памти. – Програм „Ледена тишина“ биће у знаку едукативних и значајних предавања. Посетиоци ће имати прилику да сазнају више о Новосадској рацији и другим догађајима, који су оставили неизбрисив траг у историји града – најављују из

Сећање на командира 104. борбене ескадриле Боривоја Марковића Фарму и судбину ваздухопловаца бранилаца Београда Неки људи улазе у историју на велика врата, други такође добију своје место, али улазе „с леђа“, запамћени по злу, лоповлуку и политичарењу, а треће историја не би никад забележила, иако су великани и патриоте у сваком погледу. Да бисмо сачували сећање на праве, велике узоре, брину ретки ентузијасти, који не дају да угасну приповести о подвизима, херојству и патриотизму наших предака. Вероватно се никада неће сазнати зашто је Боривоје Марковић, стасити пилот ловац и командир 104. ескадриле Шестог ловачког пука Ваздухопловства Војске Краљевине Југославије добио необични надимак – Фарма. Оно што се засигурно зна јесте

Др Игњат Павлас, данас заборављени великан Новог Сада, живео jе борећи се за своj град и своj народ. На данашњи дан цену те борбе jе платио своjим животом. Данас се навршава седамдесет и две године од смрти др Игњата Павласа и његове жене Олге, рођ. Козjак. Убиjени су у току Рациjе у Новом Саду, одржане у време окупациjе, од 21. до  23. jануара 1942. године. Др Павлас jе у свом срцу носио Србе и Србиjу. Живот jе посветио напретку свог народа и свог града, Новог Сада. Србиjа му се до данас ниjе на прави начин одужила. Нека оваj текст буде мали доприност томе, као и моj лични допринос, jер jе