Нови Сад – Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин изјавио је данас да ће му бити „велико задовољство” да се пред усташама и пред породицом Милана Недића бори за истину у српском народу, његовој антифашитичкој прошлости и будућности. „Биће ми велико задовољство и пред усташама и пред Недићевцима да се борим за истину у нашем народу, нашој антифашистичкој прошлости и нашој антифасиштичкој будућности, и да никада не дозволим да злочинци и жртве буду изједначени”, поручио је Вулин. Вулин је породици Милана Недића, која је против њега најавила тужбу због његових изјава о улози Недића током нацистицке окупације Србије, предложио да стане у ред са усташама које су

Владимир Назор (1876-1949), по народности је Хрват, писац, песник и књижевник. Уочи Другог светског рата Назор је подржавао Мачекову опозицију. За време тз. Независне Државе Хрватске постао је 1941. године чланом Павелићеве Хрватске Академије знаности у уметности. Током 1942. године напуштиа Загреб и одлази у Врховни партизански штаб, где остаје сво време трајања револуције. Назор је постао је први председник Президијума Сабора НР Хрватске и том приликом упутио је једну званичну „Поруку Хрватима“, у којој дословно стоји: „Тим чином су родољуби на мене свратили пажњу не само Хрвата од Чаковца у Међимурју и од Чичарије у Истри до Боке Которске, па од Лошиња на Јадрану до Земуна на Дунаву, но

Тешко је било предвидети пре само двадесетак година да ће се животни, овоземаљски и небески пут народног хероја Милана Зечара заокружити, а верујемо и коначно затворити, 110 година након његовог рођења поново на родној Шћеници, у некадашњој Жупи Љубомир, касније Општини, а данас МЗ која се простире између Леотара и Видуше на око 800 м, кажу идеалне надморске висине. Али зато, било је лако предвидљиво да ће Милан Зечар бити велики човек, да ће иза себе оставити грандиозно дјело и дубок траг на свом животном и стваралачком путу, јер је у сваком животном добу одрастања и сазревања одскакао од других својом талентом, способношћу да ствара и гради, да окупља и

До краја године биће завршена обнова Старог војничког гробља у Крагујевцу, али ће питање које је прошле године покренула надлежна комисија Бундестага морати да буде решено на међудржавном нивоу, наглашавају градске власти рагујевац – Чланови Немачког савеза за бригу о ратним гробовима боравили су августа прошле године у Крагујевцу. Том приликом поменули су могућност да се на Старом војничком гробљу обележе гробови њених војника из оба светска рата. Како су објаснили, то би осим у Крагујевцу требало да буде урађено у Краљеву и у још неколико места у Војводини, што би се регулисало билатералним споразумом између Немачке и Србије. С обзиром на то да се крагујевачко Старо војничко гробље налази

Српска православна црква у диптих светих уврстила пивске, величке и горњополимске страдалнике. Дан новомученика величких и горњополимских биће 28. јул, а пивских 7. јун Жртве нацистичког терора из Пивских дола, Велике и Горњег Полимља, које су солдати злогласне дивизије „Принц Еуген“ у Другом светском рату зверски убили или живе бацили у ватру, уврштени су ових дана у диптих светих. Сабор СПЦ је сабрао у лику светих новомученика српских жртве терора из Велике и Горње Ржанице пострадале 28. јула 1941, придружујући им и 28 деце уморене глађу у плавском затвору исте године. По злу позната дивизија је за само два сата у овим селима зверски поклала и у ватру живе бацила

Никад се нисам озбиљно бавио четништвом, али видим рехабилитација Калабића изазвала хаос. Мене ту мучи принцип: ако Калабић не сме бити рехабилитован због својих наводних злочина, на пример у Драговцу, како је могуће да прихватимо да се Тито данас слободно слави, а посејао је преко 80 000 људи по пасијим гробљима широм Србије? Тито се слави, а и он је шуровао са Немцима? Тито се слави, а он је одређивао циљеве бомбардовања Србије са савезницима? Дакле, ако је Тито „рехабилитован“, а толико је убијао српски народ, онда не видим зашто, по истом принципу, то не би било и за Калабића и за четнике. Или није нико или јесу сви. Ово

Потомак страдалих у покољу у Вранићу Владан Пантић каже да је огорчен због рехабилитације четничког команданта Николе Калабића. „Не могу да верујем куда ова Србија иде и шта се дешава. У целој Србији су правили злочине невероватне. Не могу да верујем да се данас све окреће, да неки надри-историчари пишу, лажу, мажу… Не могу да схватим где ово води“, каже Пантић. „Злочин је злочин, не може да се опрости и не могу да се помире џелати и жртве“, додаје он. Десет чланова његове породице убијено је у покољу 20. децембра 1943. године увече. „Четници су дошли то вече, њих десет до 15. Ушли су у кућу и све поклали. Заклали

Опречни ставови савременика о првом европском герилцу и његовој улози у рату. Информацију да је пуковник Михаиловић у Италији дао генерал Душан Симовић О Драгославу Дражи Михаиловићу написано је и објављено на десетине књига, што код нас, што у иностранству. Деценијама после Другог светског рата, аутори су били сасвим супротних идеолошких и политичких опредељења. С једне стране су били домаћи историографи који су на све начине доказивали његову издајничку, квислиншку и злочиначку улогу током рата, а насупрот њима стајали су аутори из политичког, емигрантског миљеа, доказујући његов патриотизам и антифашистичко опредељење. Мора се признати да су се тих година јављали и страни истраживачи који су се бавили „именом и делом“

Председник скупштинског одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровиц осудио је рехабилитацију команданта Горске гарде Краљевске војске у отаџбини Николе Калабића, као срамотну и скандалозну Председник скупштинског одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Мехо Омеровиц осудио је рехабилитацију команданта Горске гарде Краљевске војске у отаџбини Николе Калабића, као срамотну и скандалозну. Виши суд у Ваљеву рехабилитовао је јуче, неправоснажном пресудом, Калабића и поништио све одлуке којима му је била конфискована имовина и одузета грађанска права. „Уместо да се поносимо светлом и херојском антифасистичком борбом и да се пијететом сећамо огромних зртава које су пале у тој историјској победи над фашизмом, ми у Србији

Фебруара 1944. године око 10.000 Немаца, Бугара и љотићеваца опколило је око 1.200 Калабићевих четника Пише: Милослав Самарџић Два дана после напада на Смедеревски корпус, 17. фебруара 1944, осовинске трупе започињу операцију и против Горске краљеве гарде капетана Николе Калабића. У напад је кренуло седам батаљона Немаца, којих је овом приликом било највише, и љотићеваца, а у току операције придружени су и делови 70. пука бугарске војске. Нема тачних података о бројном стању непријатеља, али је свакако реч о око 10.000 војника. У ово доба Гарда још није била потпуно завршила организацију на новододељеном терену (Космај и Младеновац), тако да је због тога, али и због лоших временских услова, фебруара

У Дрвару је обиљежено 73 године од неуспјелог десанта на Дрвар, у присуству великог броја грађана, преживјелих бораца Другог свјетског рата из свих крајева бивше Југославије, те представника Удружења „Јосип Броз Tито“. Свечаност је почела полагањем вијенаца и цвијећа на централно спомен-обиљежје жртвама фашистичког терора у центру града, а настављена је на платоу испред Tитове пећине евоцирањем успомена на неуспјелу ваздушну операцију 25. маја 1944. године, када је пропао посљедњи покушај да се чувеним и дуго припреманим „Коњићевим скоком“ уништи руководство НОБ-а. Обраћајући се преживјелим борцима, грађанима и гостима начелник општине Дрвар Горан Броћета истакао је да Дрвар с поносом може славити датуме из славне прошлости јер је одлучно рекао

Тајним ватиканским пројектом „Интермариум“ планирана је и обнова хабзбуршке монархије са савезницима. Брозова војна мисија у Риму одржавала честе контакте са усташама Тајна ватиканска организација Интермариум била је покровитељ „пацовских канала“ за евакуацију усташа и нациста из Европе. Увлачећи западне савезнике у прљаве комбинације покушала је да добије и Подунавску конфедерацију средњоевропских католичких земаља, пре него што их Црвена армија заузме. – Интермариум је једна од најбоље чуваних тајни Другог светског рата и Хладног рата јер је била компромитујућа и за Ватикан и за западне савезнике. Највише сведочанства о њој налази се у архивима Контраобавештајног-корпуса војске САД – каже академик Драгољуб Живојиновић, који је истраживао америчке и британске архиве. У