Vladimir Nazor (1876-1949), po narodnosti je Hrvat, pisac, pesnik i književnik. Uoči Drugog svetskog rata Nazor je podržavao Mačekovu opoziciju. Za vreme tz. Nezavisne Države Hrvatske postao je 1941. godine članom Pavelićeve Hrvatske Akademije znanosti u umetnosti. Tokom 1942. godine napuštia Zagreb i odlazi u Vrhovni partizanski štab, gde ostaje svo vreme trajanja revolucije. Nazor je postao je prvi predsednik Prezidijuma Sabora NR Hrvatske i tom prilikom uputio je jednu zvaničnu „Poruku Hrvatima“, u kojoj doslovno stoji: „Tim činom su rodoljubi na mene svratili pažnju ne samo Hrvata od Čakovca u Međimurju i od Čičarije u Istri do Boke Kotorske, pa od Lošinja na Jadranu do Zemuna na Dunavu, no

Teško je bilo predvideti pre samo dvadesetak godina da će se životni, ovozemaljski i nebeski put narodnog heroja Milana Zečara zaokružiti, a verujemo i konačno zatvoriti, 110 godina nakon njegovog rođenja ponovo na rodnoj Šćenici, u nekadašnjoj Župi Ljubomir, kasnije Opštini, a danas MZ koja se prostire između Leotara i Viduše na oko 800 m, kažu idealne nadmorske visine. Ali zato, bilo je lako predvidljivo da će Milan Zečar biti veliki čovek, da će iza sebe ostaviti grandiozno djelo i dubok trag na svom životnom i stvaralačkom putu, jer je u svakom životnom dobu odrastanja i sazrevanja odskakao od drugih svojom talentom, sposobnošću da stvara i gradi, da okuplja i

Do kraja godine biće završena obnova Starog vojničkog groblja u Kragujevcu, ali će pitanje koje je prošle godine pokrenula nadležna komisija Bundestaga morati da bude rešeno na međudržavnom nivou, naglašavaju gradske vlasti ragujevac – Članovi Nemačkog saveza za brigu o ratnim grobovima boravili su avgusta prošle godine u Kragujevcu. Tom prilikom pomenuli su mogućnost da se na Starom vojničkom groblju obeleže grobovi njenih vojnika iz oba svetska rata. Kako su objasnili, to bi osim u Kragujevcu trebalo da bude urađeno u Kraljevu i u još nekoliko mesta u Vojvodini, što bi se regulisalo bilateralnim sporazumom između Nemačke i Srbije. S obzirom na to da se kragujevačko Staro vojničko groblje nalazi

Srpska pravoslavna crkva u diptih svetih uvrstila pivske, veličke i gornjopolimske stradalnike. Dan novomučenika veličkih i gornjopolimskih biće 28. jul, a pivskih 7. jun Žrtve nacističkog terora iz Pivskih dola, Velike i Gornjeg Polimlja, koje su soldati zloglasne divizije „Princ Eugen“ u Drugom svetskom ratu zverski ubili ili žive bacili u vatru, uvršteni su ovih dana u diptih svetih. Sabor SPC je sabrao u liku svetih novomučenika srpskih žrtve terora iz Velike i Gornje Ržanice postradale 28. jula 1941, pridružujući im i 28 dece umorene glađu u plavskom zatvoru iste godine. Po zlu poznata divizija je za samo dva sata u ovim selima zverski poklala i u vatru žive bacila

Nikad se nisam ozbiljno bavio četništvom, ali vidim rehabilitacija Kalabića izazvala haos. Mene tu muči princip: ako Kalabić ne sme biti rehabilitovan zbog svojih navodnih zločina, na primer u Dragovcu, kako je moguće da prihvatimo da se Tito danas slobodno slavi, a posejao je preko 80 000 ljudi po pasijim grobljima širom Srbije? Tito se slavi, a i on je šurovao sa Nemcima? Tito se slavi, a on je određivao ciljeve bombardovanja Srbije sa saveznicima? Dakle, ako je Tito „rehabilitovan“, a toliko je ubijao srpski narod, onda ne vidim zašto, po istom principu, to ne bi bilo i za Kalabića i za četnike. Ili nije niko ili jesu svi. Ovo

Potomak stradalih u pokolju u Vraniću Vladan Pantić kaže da je ogorčen zbog rehabilitacije četničkog komandanta Nikole Kalabića. „Ne mogu da verujem kuda ova Srbija ide i šta se dešava. U celoj Srbiji su pravili zločine neverovatne. Ne mogu da verujem da se danas sve okreće, da neki nadri-istoričari pišu, lažu, mažu… Ne mogu da shvatim gde ovo vodi“, kaže Pantić. „Zločin je zločin, ne može da se oprosti i ne mogu da se pomire dželati i žrtve“, dodaje on. Deset članova njegove porodice ubijeno je u pokolju 20. decembra 1943. godine uveče. „Četnici su došli to veče, njih deset do 15. Ušli su u kuću i sve poklali. Zaklali

Oprečni stavovi savremenika o prvom evropskom gerilcu i njegovoj ulozi u ratu. Informaciju da je pukovnik Mihailović u Italiji dao general Dušan Simović O Dragoslavu Draži Mihailoviću napisano je i objavljeno na desetine knjiga, što kod nas, što u inostranstvu. Decenijama posle Drugog svetskog rata, autori su bili sasvim suprotnih ideoloških i političkih opredeljenja. S jedne strane su bili domaći istoriografi koji su na sve načine dokazivali njegovu izdajničku, kvislinšku i zločinačku ulogu tokom rata, a nasuprot njima stajali su autori iz političkog, emigrantskog miljea, dokazujući njegov patriotizam i antifašističko opredeljenje. Mora se priznati da su se tih godina javljali i strani istraživači koji su se bavili „imenom i delom“

Predsednik skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerovic osudio je rehabilitaciju komandanta Gorske garde Kraljevske vojske u otadžbini Nikole Kalabića, kao sramotnu i skandaloznu Predsednik skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerovic osudio je rehabilitaciju komandanta Gorske garde Kraljevske vojske u otadžbini Nikole Kalabića, kao sramotnu i skandaloznu. Viši sud u Valjevu rehabilitovao je juče, nepravosnažnom presudom, Kalabića i poništio sve odluke kojima mu je bila konfiskovana imovina i oduzeta građanska prava. „Umesto da se ponosimo svetlom i herojskom antifasističkom borbom i da se pijetetom sećamo ogromnih zrtava koje su pale u toj istorijskoj pobedi nad fašizmom, mi u Srbiji

Februara 1944. godine oko 10.000 Nemaca, Bugara i ljotićevaca opkolilo je oko 1.200 Kalabićevih četnika Piše: Miloslav Samardžić Dva dana posle napada na Smederevski korpus, 17. februara 1944, osovinske trupe započinju operaciju i protiv Gorske kraljeve garde kapetana Nikole Kalabića. U napad je krenulo sedam bataljona Nemaca, kojih je ovom prilikom bilo najviše, i ljotićevaca, a u toku operacije pridruženi su i delovi 70. puka bugarske vojske. Nema tačnih podataka o brojnom stanju neprijatelja, ali je svakako reč o oko 10.000 vojnika. U ovo doba Garda još nije bila potpuno završila organizaciju na novododeljenom terenu (Kosmaj i Mladenovac), tako da je zbog toga, ali i zbog loših vremenskih uslova, februara

U Drvaru je obilježeno 73 godine od neuspjelog desanta na Drvar, u prisustvu velikog broja građana, preživjelih boraca Drugog svjetskog rata iz svih krajeva bivše Jugoslavije, te predstavnika Udruženja „Josip Broz Tito“. Svečanost je počela polaganjem vijenaca i cvijeća na centralno spomen-obilježje žrtvama fašističkog terora u centru grada, a nastavljena je na platou ispred Titove pećine evociranjem uspomena na neuspjelu vazdušnu operaciju 25. maja 1944. godine, kada je propao posljednji pokušaj da se čuvenim i dugo pripremanim „Konjićevim skokom“ uništi rukovodstvo NOB-a. Obraćajući se preživjelim borcima, građanima i gostima načelnik opštine Drvar Goran Broćeta istakao je da Drvar s ponosom može slaviti datume iz slavne prošlosti jer je odlučno rekao

Tajnim vatikanskim projektom „Intermarium“ planirana je i obnova habzburške monarhije sa saveznicima. Brozova vojna misija u Rimu održavala česte kontakte sa ustašama Tajna vatikanska organizacija Intermarium bila je pokrovitelj „pacovskih kanala“ za evakuaciju ustaša i nacista iz Evrope. Uvlačeći zapadne saveznike u prljave kombinacije pokušala je da dobije i Podunavsku konfederaciju srednjoevropskih katoličkih zemalja, pre nego što ih Crvena armija zauzme. – Intermarium je jedna od najbolje čuvanih tajni Drugog svetskog rata i Hladnog rata jer je bila kompromitujuća i za Vatikan i za zapadne saveznike. Najviše svedočanstva o njoj nalazi se u arhivima Kontraobaveštajnog-korpusa vojske SAD – kaže akademik Dragoljub Živojinović, koji je istraživao američke i britanske arhive. U