arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Генерал Драгољуб Дража Михаиловић Фото: Слободна Херцеговина

Владан Ивковић: Српске издаје, коначни дио

Срби нису изашли као побједници из Другог свјетског рата. Срби у Другом свјетском рату такорећи нису ни учествовали као страна. Учествовали су у унутрашњем рату за одбрану од геноцида, за обнову монархије и за реорганизацију Југославије. Коначна прича о издаји мора да почива на том контексту. У четвртом дијелу “Српских издаја“ завршавам причу о томе ко се борио за Српство, а ко против њега, и има ли ту издајника. Из уста издајника Ако говоримо о томе ко је од Срба издао Српство, за основни показатељ се мора узети сам исказ учесника. Комунисти, који су заповиједали партизанским јединицима у којима су и прије 1944. доминирали Срби, нису ни тврдили да се боре за

Поклонили се сенима страдалника: Парастос у оснаричком Меморијалном центру Фото: М. Станковић

„Вести“ у Немачкој: Косовски завет је наш знак

Представници цркве, државе и Војске Србије, заједно с народом поклонили су се у оснабричком Меморијалном центру, задужбини Срба који су на овим просторима преживели страхоте Другог светског рата и оних који су се непосредно по завршетку рата овде настанили, поклонили сенима свих српских страдалника од Косовског боја до данашњих дана. После литургије у храму Светог Георгија, коју је служио владика франкфуртски и све Немачке Сергије са бројним свештенством, међу којима су били и садашњи парох оснабричке парохије, протојереј-ставрофор Маринко Рајак и два бивша, протојереј -ставрофор Јован Марић и протонамесник Синиша Вујасиновић, свештенство се са окупљеним народом упутило ка Официрском спомен-гробљу на коме почивају официри страдали за време бомбардовања, 6. децембра

Милан Недић

Одложен наставак поступка за рехабилитацију Недића

У Вишем суду у Београду данас је на неодређено одложен наставак процеса по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Београд – У Вишем суду у Београду данас је на неодређено одложен наставак процеса по захтеву за рехабилитацију српског премијера за време окупације у Другом светском рату Милана Недића јер се списи предмета налазе у Апелационом суду по жалби јеврејских општина. Наставак поступка биће накнадно заказан, након што се одлучи по жалби а списи се врате Вишем суду. Виши суд је зимус одбио учешће јеврејских општина у поступку као противника рехабилитације, јер је по Закону о рехабилитацији ово једностраначки поступак у којем нема две стране

Откривене нове спомен-плоче дуж ”Крвавог пута”

Норвешка је поводом обележавања 75 година од када су први заробљеници депортовани на тло Норвешке организовала низ комеморација на више места. Ратни заробљеници (њих око 4400) из тадашње Југославије, од којих су 95% били Срби, су током другог светског рата одведени на принудни рад у Норвешку како би градили путеве и железнице. Планина Корг је због сурових услова рада и живота за њих представљала ”Крвави пут”. Поводом овог обележавања је откривено шест спомен плоча дуж ”Крвавог пута”. Норвешки краљ Харалд Пети је по први пут својим присуством дао посебан значај овом обележавању и одао почаст страдалима постављањем венца на спомен плочу, заједно са амбасадорком Србије Сузаном Бошковић Продановић. Председник СД

Милан Недић био је председник српске владе за време немачке окупације

Рехабилитација Милана Недића: Ново рочиште, позвана три сведока

Пред Вишим судом у Београду у понедељак ће се одржати ново рочиште у поступку рехабилитације председника владе за време немачке окупације Пред Вишим судом у Београду у понедељак ће се одржати ново рочиште у поступку рехабилитације Милана Недића, председника владе за време немачке окупације. Као сведоци требало би да се појаве историчар проф. др Милан Ристовић, кога је позвао суд, а на сугестију Јеврејске општине Београд, и Витомир Ћаловић и Миломир Јовановић. Требало би да они сведоче о околностима Недићеве смрти, у затвору Озне, 6. фебруара 1946. Ћаловић и Јовановић могли би да разреше вишедеценијску дилему да ли је Недић сам скочио са прозора, како гласи званична верзија, или му је неко

Служен парастос на једном од најмасовнијих стратишта, код јаме Понор у миљевинском селу Будањ, у коју је након што су се предали новој комунистичкој власти, без суђења и то послије званичног завршетка Другог свјетског рата, бачено око 2.000 младих краљевих војника

Иницијатива за подизање костурнице младој краљевој војсци

Борачка организација Фоча и Црквена општина Миљевина покренули су иницијативу да се у Миљевини изгради спомен-костурница припадницима Југословенске војске у отаџбини који су на том подручју убијени у масовним ликвидацијама крајем маја 1945. године. Данас је служен парастос на једном од најмасовнијих стратишта, код јаме Понор у миљевинском селу Будањ, у коју је након што су се предали новој комунистичкој власти, без суђења и то послије званичног завршетка Другог свјетског рата, бачено око 2.000 младих краљевих војника. Према подацима Удбе, на подручју од Калиновика до Фоче, што у борбама са партизанима, што у масовним ликвидацијама заробљеника, убијено је око 9.000 четника и младих регрута из Шумадије, од којих је већина

Јама Понор код Фоче

Данас парастос четницима убијеним након предаје

У фочанској Мјесној заједници Миљевина данас ће код спомен-обиљежја изнад јаме Понор бити служен помен парастос припадницима Југословенске војске у отаџбини који су на том мјесту побијени у мају 1945. године, најављено је из Борачке организације Фоча. Након битке на Зеленгори, у којој су партизани нанијели огромне губитке четницима, услиједиле су ликвидације заробљених четника, који су се, на позив нове комунистичке власти и уз обећање да им се ништа неће десити, масовно предавали. Међу убијеним припадницим Југословенске војске у отаџбини било је доста младих регрута, који су мобилисани пред крај рата, углавном из Чачка, Ваљева, Краљева и Крагујевца. Највеће стратиште је јама Понор у коју је бачено око 2.000 војника,

Вођа Божићне побуне против балканске осовине зла 1941!

Однос Јована Симоновог Пламенца, политичког вође Божићне побуне 1918. године, према злочиначкој Независној Држави Хрватској, представља комплексну и интересантну тему. Она би се могла подијелити у два дијела, политички однос Пламенца према НДХ и- његов однос према злочинима те марионетске државе. У овом тексту ће бити обрађен политички однос Пламенца према НДХ, гдје ће се јасно уочити Пламенчева тежња за цијепањем НДХ, кроз интервенцију код сила Осовине да се половина територије те злочиначке творевине припоји Великој држави Србо – Црногораца. Други дио, гдје ће бити ријеч о часној и жестокој осуди Јована Пламенца злочина који су се чинили у НДХ, опширније ће се обрадити у наредном тексту- и то у виду

Отварање спомен-чесме краљу Александру у Лисичијем потоку 1936.

Озна стрељала 1.000 људи код споменика краљу Александру

Иницијативни одбор за обнову краљеве чесме у Лисичијем потоку подноси граду идејно решење за уређење тог простора, највећег стратишта у Београду 1944. године Иницијативни одбор за обнову девастиране Краљеве чесме у Лисичијем потоку и постављање споменика жртвама револуционарног терора, у јесен 1944. године, поднеће током недеље идејни пројекат Комисији за споменике, називе тргова и улица у Београду. Они очекују да ће управо на овом месту, где је народ 1936. подигао спомен-чесму краљу Александру, мучки убијеном у Марсељу две године раније, нићи и обележје свим невино стрељанима, по налогу Озне, без суђења и права на одбрану. Председник Иницијативног одбора је академик Душан Ковачевић, а осим њега у одбору су престолонаследник Александар

Данашњи изглед Краљеве чесме

Грађани обнављају споменик: Краљева чесма под смећем

Удружење грађана „У име народа“ обнавља помен краљу Александру у Кошутњаку. Планирано је и подизање споменика невино страдалима у терору 1944. Удружење грађана „У име народа – За слободну Србију“, које је окупило нека од најзначајнијих имена из света културе и јавног живота, и чији је циљ обнова Краљеве чесме у Лисичијем потоку, одржаће у петак прву скупштину. Краљева чесма налази се на пола пута од Белог двора ка Месној заједници Кошутњак. Изграђена у спомен на убијеног краља Александра Карађорђевића, данас је руинирана и са свих страна затрпана остацима грађевинског материјала, земље и шута. Идеја новог удружења је не само рестаурација чесме и парка око ње, већ и подизање споменика невино стрељанима у Лисичијем

ЈВУО

Хрватска антифашистичка „будница“

Након растакања заједничке државе Југославије, од проглашења хрватске независности, слави се 22. јун (пардон, липањ) у шуми Брезовица код Сиска, као дан „хрватског“ антифашизма. Надобудни притом истичу, да је то заправо био почетак антифашистичке борбе у окупираној Југославији, а повели су је управо Хрвати, да се зна, јер се то дуго намерно заташкавало! Истине ради, догађање у липњу те далеке 1941.године у Хрватској, било је нешто мало другачије, од новокомпоноване „истине“, па да се потсетимо. Група од 39 комуниста и симпатизера у Сиску, махом радника и понеки школарац, чувши за нацистички напад на Совјетски Савез, самоорганизовано је отишла у оближњу шуму, да се склони од очекиваног хапшења, у тим новонасталим

Владан Ивковић: Српске издаје, III дио

Међу Србима још увијек доминира премиса да су позитивци у Другом свјетском рату били само они који су се активно и жртвујући себе – и народ – борили против фашизма. Из тога исходе четничко-партизанске расправе и бескрајна доказивања ко се борио против фашистичког окупатора, а ко је с њим сарађивао, тј. ко су били добри момци, а ко лоши. Српски образац, очишћен од дезоријентишућих утицаја, не смије да се заснива на односу учесника према империјалистичким идеологијама и њиховим носиоцима, него искључиво према стубовима српског интереса. Дакле, добар је био онај Србин који се борио за Српство, лош је био онај који није. Није ко се храбро борио, него ко се

Угледан и племенит: Фотографија Еугена Паула

И Ковин имао свог Шиндлера

О Божићу, пре 75 година Еуген Паул, ковински Немац, смрти је спасао сто суграђана, Срба, пише у тексту објављеном на сајту подунавље.инфо. Својом главом је гарантовао за њихове, да их не стрељају његови сународници. Окупација је у Ковину била ушла у другу годину, а у прву зиму. Немачка војска је била смештена у две школе, због чега је претходна школска година окончана у Светосавском дому. „Швабе су уочи Божића приредиле грожђе-бал, игранку. Један од њих се загледао у неку младу Српкињу, није одустајао, на крају је она пристала да с њим изађе“, сећа се догађаја из јануара 1942. Александар Паул, тада деветогодишњак, син Еугенов. Прича овде има мутан детаљ; савременици

Тито и Дража су се разишли око новца

Који су прави разлози сукоба комуниста и њихових противника у Другом светском рату. Партизани у трезору банке у Ужицу нашли 45 милиона рубаља, а четницима дали тек петину Прецизнији одговор на питање зашто су пропали сви покушаји Јосипа Броза Тита и Драже Михаиловића да се нађе заједнички језик у уједињењу њихових присталица у отпору окупатору, по свему судећи, нећемо скоро добити. Историјску дилему како је и зашто дошло до оружаних сукоба формација партизана и четника, и да ли је уопште био могућ било какав договор ове две стране, не могу разрешити само постојећи документи и меморски записи непосредних учесника. Како сада стоје ствари, неопходна је свеобухватна стручна анализа, не само

Комеморација поводом годишњице депортације Јевреја из Суботице

Полагањем венаца на Споменик страдалих Јевреја код некадашњег гета и комеморацијом у Великој већници Градске куће у петак је обележено 73 године од депортације Јевреја из Суботице. Тог 16. јуна 1944. око четири хиљаде суботичких Јевреја одведено је у нацистичке, концентрационе логоре широм Европе. Највећи део њих, око три хиљаде, из тих логора се није вратио. Некада веома бројна, јеврејска заједница у нашег граду данас броји 250 душа. – Наш задатак је да сачувамо успомену на све страдале у концентрационим логорима. Успомена на њих није била чувана као градска баштина и баштина свих нас, то је почела да буде почетком деведесетих година прошлог века на иницијативу писца Бошка Крстића и тадашњег градоначелника

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.