Војвода Петар Бојовић преминуо је у 87. години живота 19. јануара 1945. у свом београдском стану. Комунистичка контраобавештајна служба преко радија је забранила присуствовање народа сахрани, а леш је на Ново гробље превезен таљигама Једна од срамнијих страница историје главног града Србије након ослобођења Београда од немачке окупације у јесен 1944. догодила се крајем те године на Врачару, у Трнској 25, адреси јединог живог српског и југословенског војводе Петра Бојовића, учесника у седам ратова и одликованог нашим највећим војним почастима. Припадници комунистичке контраобавештајне службе ОЗНА, упали су Бојовићу у стан. Бојовић је упитао незване госте ко су, а они су, спазивши шињел краљеве војске с војводским ознакама, почели да омаловажавају

Државна комисиjа за таjне гробнице пописала jе више од 50.000 жртава и евидентирала 211 локациjа. Од свих бивших република СФРЈ, само се Србиjа обрачунавала са уметницима – убиjено их jе 77. ДРЖАВНА комисиjа за таjне гробнице убиjених после 12. септембра 1944, за три године рада прикупила jе податке за више од 50.000 људи настрадалих у послератним чисткама, и евидентирано jе 211 локациjа. Књига жртава направљена jе као модерна база података, доступна грађанима преко саjта Комисиjе, где они, али и судови, могу свакодневно да користе податке за потребе рехабилитациjе. За свако лице постоjе име и презиме, занимање, националност, пребивалиште, место рођења, време и место страдања. Из регистра се може видети и ко

Док је у „уметничкој“ задрузи Ђорђа Андрејевића Куна, у ослобођеном Београду 1944. године, израђивао портрете Тита и Стаљина, деловао је као један обичан „комунац“ с даром за нову реалну уметност. У тим првим данима ослобођења, нико, па ни тај Ђорђе Андрејевић Кун, аутор грба са шест буктиња и највећи „графички ауторитет“ у новом режиму, није знао да Десимир Жижовић Буин, који је касније своје место у историји уписао ликовима најпознатијих српских партизана Мирка и Славка, није „обичан комунац“. Јер, партизани нису листали часопис Млади Равногорац који је уређивао Драгиша Васић, па нису видели ни илустрације младог Буина. Све док Кун није добио безбедносни извештај да је један од његових пулена

У Горњем Заостру код Берана, “црногорској Равној гори”, усвојена Декларација о помирењу Беране- На завршетку дводневног Народног сабора у Горњем Заостру код Берана, “црногорској Равној гори”, усвојена је Декларација о помирењу и подизању споменика четничком команданту Павлу Ђуришићу. – Захтевамо од Скупштине, Владе Црне Горе и осталих државних органа Црне Горе да прихвате нашу руку помирења и да Влада Душка Марковића дозволи подизање споменика команданту, вођи наших предака, војводи Павлу Ђуришићу страдалом од усташа у Другом светском рату – део је Декларације, којом се тврди да се до данашњих дана ствара лажна слика о многим догађајима Другог светског рата, као и о устанку у јулу 1941. године у Црној Гори.

У Требињу је обновљен рад Удружења бораца Југословенске војске у отаџбини и породица невиних жртава Другог свјетског рата, које је основано прије осам година. На синоћњој Изборној скупштини усвојен је програм рада у којем је један од основних циљева изградња спомен-обиљежја борцима Југословенске војске у отаџбини и невиним жртвама Другог свјетског рата. Према идејном рјешењу урађеном прије 10 година, споменик у облику круне висок осам метара, требало би да буде постављен код Каменог моста у Требињу, на обали Луке Вукаловића. “Ово треба да буде споменик нашег помирења са душама покојника, да они послије толико времена нађу мјесто гдје им неко може прислужити свијећу”, рекао је новоизабрани предсједник Удружења Дражен Чучковић.

Интерни позив за подношење пројеката у вези изучавања и документовања периода Холокауста у Србији и обележавање значајних датума из периода Холокауста и комеморација у Републици Србији за 2017. год. Расписује се Интерни позив за подношење пројеката у вези изучавања и документовања периода Холокауста у Србији, обележавања значајних датума из периода Холокауста и комеморација у Републици Србији за 2017. годину. Позив ће бити достављен јеврејским општинама и постављен на сајт Савеза јеврејских општина Србије. Рок за доставу пројеката је 10.09.2017. године, до 14 часова. Одлука о одабиру пројеката биће донета до 01.10.2017. године. Расположива средства по позиву износе 3.457.643,00 РСД Након одобрења пројекта од стране ИО СЈО Србије подносиоцу се уплаћује

Мишко Ратковић и његов друг усташки су кољачи који су лета 1941. године усликани како се замазани српском крвљу церекају и клибере негде на територији такозване Независне Државе Хрватске. Триљ је мирно месташце у Далмацији које је кроз историју било од велике важности због тога што је ту био једини прелаз преко набујале Цетине, а и данас је ту један од највећих мостова преко те реке. Управо је Триљ родно место Мишка Ратковића, једног од два човека са ове бизарне фотографије настале лета 1941. године, на територији такозване Независне Државе Хрватске. Где тачно — не зна се. Да нема сачуваног описа ове фотографије могао би човек да помисли да се

Полагањем вијенаца на споменик палим борцима и пригодним културно-умјетничким програмо на Бањ брду у Бањалуци обиљежено је 76 година од устанка народа у Босни и Херцеговини у борби против фашизма. Вијенце су положили делегације СУБНОР-а, изасланик предсједника Републике Српске, делегација Владе, градоначелник и представници Јеврејске општине Бањалукa. Предсједник бањалучког СУБНОР-а Раде Џајић и његови саборци у борби против фашизма сјећају се као данас одлуке о подизању устанка и одласка у борбу за слободу. – 8. јуна 1941. донесена је одлука да се подигне устанак и тада су сви револуционари КПЈ-а, а знамо да је Бањалука дала 40 истакнуутих револуционара КПЈ отишли у своје срезове и прнијели одлуку о подизању устанка

На Бањ брду код Бањалуке и у Милића Гају у Козарској Дубици обиљежавава се Дан устанка против фашизма 1941. године. На Бањ брду, на споменик погинулим Крајишницима биће положени вијенци и цвијеће. Након тога, биће положени вијенци и на партизанском гробљу у Кнежици у Милића Гају. Устанак против фашизма у кнешпољском крају почео је 27. јула 1941. године нападом на жандармеријску станицу у Кнежици, под вођством народног хероја Младена Стојановића. Обиљежавању на Бањ брду присуствоваће министар индустрије, енергетике и рударства Српске Петар Ђокић, и министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко Савановић, који ће такође, присуствоти програму обиљежавања у Милића Гају. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Ко се борио у Хрватској

Како је, захваљујући помоћи Милисава Стојковића, нацистима измакао Анђелко Тајтацак чију су породицу стрељали у Београду. Две породице пријатељство негују већ више од 90 година Давидова звезда на кући јеврејске породице Тајтацак не само да је “преживела” Други светски рат, већ је одолела и зубу времена, па се још увек шепури на врху те куће. Занимљиво је и да је ратне страхоте преживео само Анђелко Тајтацак, док је његова цела фамилија стрељана у Београду, а страдали су и сви чланови 12 јеврејских породица које су живеле у Јагодини. Пошто су Немци туда свакодневно пролазили на путу за свој штаб, Милисав Стојковић, који је са својом породицом становао код Тајтацака, замалтерисао