У исто време док су у Србији формиране аутономне области као државе у држави, Милован Ђилас одбија захтев далматинских комуниста да и Далмација добије аутономију. Они су то образлагали чињеницом да она никад у историји није била под влашћу Загреба, а Ђилас је одговорио да је Далмација најхрватскији део Хрватске. Ђиласова комисија је разграничавање Војводине обавила за само недељу дана, колико је потрошила на обилазак неколико села од Срема до Барање. Одлучено је да вуковарски округ и Барања, у којима је сеоско српско становништво било већинско, ипак треба да припадне Хрватској. Оправдање је пронађено у податку да је 1945. Хрвата било више у градовима. Потпуно је занемарено да је у

Почела је борба. Сава скаче на први тенк, отвара куполу, убацује бомбе које убијају посаду. Његов пратилац Звонко, скочио је на други тенк и учинио исто. У сјећању бораца, остао је тај призор упамћен као подвиг Саве Ковачевића и његовог пратиоца… Тек у прољеће 1944. године, нађена службена легитимација открила му је прави идентитет. Звао се Рудолф Шлајхер – Зен и био је капетан АБВЕР-а, њемачке војне обавјештајне службе… Почетком 1943. године Сава Ковачевић се нашао са својим штабом и пратиоцима у малом мјесту Острожац код Коњица. Организовали су напад на италијанску моторизовану колону. Два лака тенка ишла су на челу колоне. Почела је борба. Сава скаче на први тенк,

Састанак је одржан 11.11.1941. године, у гостионици преко пута станице Дивци, а почео је у 19,15 и завршио се у 20,35 часова. Присутни су са немачке стране: Потпуковник Kогард, Војни управни саветник др Kисел, Kапетан Матл, СС Оберштурмфирер Винике, Штандартенфирер Матерн. Присутни са четничке стране: Пуковник Дража Михаиловић, Мајор Александар Мишић, Пуковник Пантић, Kапетан Митровић. Скраћенице у тексту: п. пуковник Kогард = K; пуковник Дража Михаиловић = ДМ; мајор Александар Мишић = АМ; пуковник Пантић = П Потпуковник Kогард прочитао је следећу изјаву: “Господине пуковниче! Од стране Главне команде у Србији имам налог да изјавим: Пре две недеље поручили сте нам преко Ваших повереника у Београду да је Ваша намера

Из завршне речи ђенерала Михаиловића на југословенском комунистичком суду јула 1946. “Верујем да ће се наша будућа поколења, на прави начин позабавити невино страдалима; како од немачке, усташке, муслиманске, белогардијске и балистичке, тако и од ваше (партизанске) пушке. Такве захтеве намеће истина, као најбоља заштитница од нове несреће… Од свих савезничких војски у свету, наша је била једина, која се борила не само на једном, на два, већ, на жалост, на три фронта: против окупатора силног и свирепог и до зуба наоружаног, против усташа који су по злочинима премашили своје немачке господаре, стављајући под нож све што је српско, без разлике, жене децу и старце, и против трећег, Титовог, најжалоснијег

Звонимир Вучковић, војвода таковски, рођен је 6. 7. 1916. у Бијељини. Родитељи су му били по националности Хрвати, а отац му се звао Петар Пркић. Његов отацје умро 1920. од туберкулозе, док је Звонко још био дете. После две године, мајка Анка се преудала за потпуковника Александра Вучковића, родом из Врања. Био је то добар човек који је у свему заменио оца и у знак захвалности Звонко је касније преузео његово презиме. Звонко је решио да прати стопе свога очуха и 1931. године уписао је Војну академију у Београду са 61. класом питомаца. Завршио је академију 1936. године и у чину артиљеријског потпоручника распоређен је у Артиљеријски пук „Краљевић Томислав”

У Сремској Митровици одржана је академија под називом “Да се не заборави” поводом 75 година од страдања недужних житеља Срема у Другом свјетском рату. Тим поводом предсједник Покрајинске владе Игор Мировић подсјетио је да су усташе за мјесец и по дана 1942. године побиле више од 6.000 невиних Сремаца, саопштено је из Бироа за односе с јавношћу Покрајинске владе. “Срем је тих септембарских дана био завијен у црно. Злогласна усташка казнена експедиција коју је предводио Виктор Томић, за месец и по дана убила је више од 6.000 невиних житеља Срема”, истакао је Мировић говорећи на синоћњој академији у Сремској Митровици. Мировић је додао да је вјечно сјећање и најдубље поштовање

На Лесковац је 6. септембра 1944. пало 69 тона бомби, а пошто се у граду славио рођендан краља Петра, дошло је и пуно људи са стране, па је број жртава био огроман Тог дана на Лесковац је у савезничкој операцији “Ratwееk”, односно, “Недеља пацова”, која је почела у 12.18 часова, пало 69 тона тепих бомби из 20 америчких бомбардера и 28 пратећих ловаца. Од 28.000 становника, погинуло је између четири и седам хиљада људи и још толико је рањено. Срушено је 1.840 објеката. Радомир Гавриловић је у секунди изгубио оца, мајку и млађег брата од друге по реду бомбе која је пала на Лесковац. Преживели су он и старија сестра,

Чедомир Антић истакао је да иницијатива „Фејсбук“ групе „Босански Американци“ о рушењу споменика команданту Југословенске војске у отаџбини ђенералу Драгољубу Михаиловићу у Либертвилу, представља бесмислен покушај и да ће се само, као и обично, обрукати. – Они ће то покренути. Ако би власт САД издала наредбу за рушење споменика, морали би да пониште оба одликовања која су дали Михаиловићу, и то из 1947. и 2005. године – рекао је Антић, председник „Напредног клуба“. Бошњаци имају озбиљан проблем Он је оценио да Бошњаци имају озбиљан проблем у вези са својим идентитетом и да су за три генерације три пута променили идентитет, те да постоји агресивна потреба да тај идентитет докажу тако

Прочитах на „Фонду за стратешку културу“ прегршт срдачних речи Слађане Илић о српском писцу Владану Десници, из северне Далмације („И Десница неподобан за еуропску Хрватску“, 31. август 2017.). Најмање с намером да ма шта од ту наведеног умањим или увеличам, оспорим или похвалим, већ реченом придодао бих неколико мојих речи, с надом и уверењем да ћу бар за још педаљ допринети потпунијем погледу на лик овог знаменитог Србина и по баби Олги, потомка славног српског јунака, ускока и витеза Светог Марка Млетачке републике, Стојана Јанковића. Уз сазнање да су речи Слађане Илић настале под посебним околностима, најпре да се запитамо: Чему стално запиткивање међу нама Србима зашто Хрвати не прихватају

У Титовој Југославији врло ретко се говорило о савезничком бомбардовању наших градова крајем Другог светског рата. Највише Србије, тврде историчари. Ако су ова „пријатељска“ разарања и помињана, обично је то било у контексту „неминовних жртава у борби за коначно ослобођење од фашиста и домаћих издајника“. Али, број жртава никада није помињан. А реч је о десетинама хиљада страдалих! Једно од највећих таквих разарања било је у Лесковцу, 6. септембра 1944. године. У 12 часова зачуле су се сирене, а бомбе су почеле да лете двадесетак минута касније. У пратњи 20 ловаца, 28 бомбардера је на град бацило 69 тона бомби да би се, наводно, уништила „концентрација немачких трупа“ које су

Београд – Фејсбук група „Босански Американци“ послала је прошле недеље петицију америчким званичницима у којој званично траже рушење споменика Драгољубу Дражи Михаиловићу, команданту Југословенске војске у отаџбини. Споменик су 2009. подигли Срби, у порти цркве Свети Сава, у Либертивилу, близу Чикага. Петиција, у којој Дражу називају „неофашистом“, „симболом мржње, етничког чишћења и геноцида“, послата је сенаторима Ричарду Дарбину и Темију Дакворту, конгресмену Бредлију Шнајдеру, гувернеру Илиноиса Брусу Раунеру, градоначелницима Чикага и Либертивила, амбасади БиХ у Вашингтону, Министарству спољних послова и председнику БиХ. У петицији наводе да је четничка организација коју је основао Михаиловић „терористичка“, и да су последице њеног деловања Милошевић, Караџић, Младић, Плавшић, Хаџић, Лукић… „У последње две деценије