Евентуална ексхумација Павелића и Лубурића у Шпанији могла би да покрене талас у Европи Најаве из Мадрида да би, у контексту обрачунавања са Франковим фашистичким наслеђем, Шпанија могла да наложи ексхумације и пресељење у Хрватску посмртних остатака Анте Павелића и Макса Лубурића, да њихови гробови не би служили као места ходочашћа усташама, отворили су питање да ли би и друге чланице ЕУ могле да поступе исто. Тако се спекулише да би, уколико серија ексхумација почне, у Србији могли да заврше посмртни остаци Димитрија Љотића, вође организације „Збор“, сахрањеног на тајној локацији у Словенији. Љотић је из Србије избегао после рата у западну Словенију, где је формирао јединице под командом генерала

Државна комисија утврдила је да релевантни документи о месту и локацији погубљења генерала Михаиловића нису сачувани, да су вероватно нестали током шездесетих година у архивској грађи која је уништавана после Брионског пленума, истиче за Спутњик историчар Бојан Димитријевић поводом иницијативе коју је тим поводом покренуо Српски кокус Конгреса САД. Копредседавајући Српског Кокуса у Конгресу САД, конгресмен Тед По из Тексаса уручио је писмо премијерки Србије Ани Брнабић у којем тражи да буду објављена документа у вези са суђењем и погубљењем Драгољуба Драже Михаиловића. У писму се наводи да је генерал Михаиловић играо кључну улогу у спасавању стотине страних пилота током Другог светског рата, укључујући и америчке. „Он и људи којима је командовао показали су изузетну храброст у одбрани наших

Како су Павелићеви следбеници добили прилику да се „оперу“ 1944. године; Москва им понудила да учествују у борбама против Немаца у замену за живот У смирај свог живота, Иво Андрић записаће да само неуки и неразумни људи могу да сматрају да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од садашњице. Истина је, додаће наш једини нобеловац, напротив, да је све оно што је човек некад мислио, осећао и радио, нераскидиво уткано у оно што ми данас мислимо, осећамо и радимо. Уносити светлост научне истине у догађаје прошлости, значи служити садашњости. На нашу велику жалост, готово пола века та светлост није обасјавала један поприличан део прошлости у вези са Србијом

На Бањ брду у Бањалуци и Милића Гају код Козарске Дубице данас се обиљежава Дан устанка против фашизма 1941. године. Прије 77 година, на данашњи дан, у Дрвару је изведена прва устаничка акција на територији БиХ, којом су народи започели оружану борбу против фашистичког окупатора и његових савезника у Другом свјетском рату. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Миленко Савановић, који је и предсједник Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, рекао је да се долазак нацизма и фашизма на Балкан памти као најцрње вријеме у историји српског народа, јер је тада највише страдао. На спомен-обиљежју на Бањ брду, вијенце су положили министар рада и борачко-инвалидске заштите Миленко

Предсједник Народне скупштине Републике Српске Недељко Чубриловић поручио је данас поводом 27. јула – Дана устанка против фашизма да је српски народ Крајине овим устанком, међу првима у Европи, показао пут правде и слободе, дајући немјерљив допринос у побједи над злом фашизма. „Никада не смијемо заборавити жртву наших предака у тој борби, али ни све оне невине људе који су само зато што су Срби завршили у нацистичким логорима смрти у НДХ“, рекао је Чубриловић, честитајући свим учесницима НОБ-а и свим грађанима Републике Српске 27. јул. Он је напоменуо да је Дан устанка један од најзначајнијих датума из историје Срба, јер се тога дана голоруки народ Крајине побунио против нацизма

Опречне реакције поводом одлуке суда да не рехабилитује окупационог премијера. СУБНОР: Србија правна држава. Историчари кажу да се он не сме изједначавати са Павелићем Прошле су 72 године од када је Милан Недић, председник Владе националног спаса за време немачке окупације, наводно извршио самоубиство у затвору Озне, у центру Београда. Упркос толиком протоку времена, помињање његовог имена, посебно после одлуке Вишег суда у Београду да га не рехабилитује, и даље дели Србију. Вест да је суд одбио захтев да се поништи уредба Владе ФНРЈ којом је проглашен за народног непријатеља наново је заоштрила реторику између оних који сматрају да је Недић био „српска мајка“ и оних који га и данас

Подгорица – Ми преживели сведоци незапамћеног злочина коjи се догодио у селу Велика 28. jула 1944. године дубоко смо дирнути у незаборавне ране за нашим милим и драгим мученицима и дубоко захвални на обjављеним догађаjима од стране познатог писца и историчара Павла Џелетовића. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 09. новембра. 2016. године. И ако нас jе мало преживелих, ово jе велика ствар за нас, а посебно за потомке да се подсете и да не забораве како су им ближи преци нестали са лица земље, на какав начин и од кога? Као преживели очевидац могу да кажем следеће: Дана 25. jула у поподневним

Дневни лист «Политика» (26. јул 2018.), објавио је следећу вест: «Виши суд у Београду одбио је као неоснован захтев за рехабилитацију Милана Недића… У захтеву је тражено да се поништи Уредба Владе ФНРЈ којом је Милан Недић проглашен за народног непријатеља. Предлагачи су захтевом тражили да се утврди да је генерал Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога, као и да је ништавно решење Трећег народног среског суда за град Београд од 31.01.1946. године.” Исте новине пренеле су изјаву историчара Предрага Марковића: „Тиме је избегнута једна од највећих срамота која је могла да се деси, а то је да будемо први

Био је 25. октобар 1944. године, када сам оца испратио за Панчево, не знајући да одлази у смрт. Недељу дана касније сазнали смо да су 72 пилота, са рукама везаним жицом, одведени на Стратиште код села Јабука, спуштени до Тамиша и ту стрељани. Дакле 72 пилота, све бољи од бољег, стрељани су без икаквог разлога, само зато што су у једном периоду служили краљу и отаџбини – сјећа се Душан Мандарић Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 14. августа. 2017. године. Крајем октобра 1944. у селу Јабука код Панчева партизани су стријељали 72 пилота ваздухопловства Краљевине Југославије. Душан Мандарић, син Исе Мандарића, једног

Виши суд у Београду донео решење у случају колаборационистичког премијера. Остала Уредба из 1949. којом је проглашен за ратног злочинца, када су му одузета права и имовина Виши суд у Београду одбио је захтев за рехабилитацију Милана Недића, премијера Србије током Другог светског рата – сазнају „Новости“. Решење је написано на стотинак страна, на којима суд образлаже да је увидом у све приложене доказе и након саслушања сведока закључио да се нису стекли правни услови да буде рехабилитован. То значи да суд није укинуо Уредбу ФНРЈ из 1949. године, којом је колаборационистички премијер проглашен за ратног злочинца, и на основу које су му одузета грађанска права и имовина. На ову

Дрвар је током Другог свјетског рата био слободан 1.000 дана више од било којег другог града у окупираној Европи, истичу за Срну професори историје Јелена Кецман и Бојан Радун. Дана 27. јула 1941. године у Дрвару је почео устанак народа против фашистичких окупатора, који се проширио на сусједне територије, а тај датум ће од ове године бити пригодно обиљежаван. Дрвар је био насељен још у средњем вијеку о чему свједоче камени симболи -миљокази, који се и данас налазе на територији општине. – Српски народ, који је на овом подручју био константно потискиван понижавајућим статусом, бјежао је у Хабзбуршку монархију. Године 1875. подигнут је устанак против турске власти. На чело устанка

Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до деведесетих година добијала из Југославије. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 25. јула. 2016. године. Пише: Никита Бондарев Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: “Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо другачије информације. Потрудите се да нађете

Борбу против прогањања Срба у усташкој Хрватској почео сам већ у августу 1943, када сам био код Рибентропа и Хитлера, а поводом преузимања нове дужности. Ова битка која је била отворено уперена против режима Анте Павелића у Хрватској и која није остала сакривена владиним круговима у Загребу, веома брзо ми је подарила титулу „хрватског државног непријатеља број један“. Заступао сам мишљење да Србима са новом политиком треба већ сада изаћи у сусрет и обећати им да ће касније доћи до коректура границе Србије. Хрватска је добила подручја која су чисто српска и тиме се не поштују природне, етничке границе. Извор: Срби у мемоарима Хермана Нојбахера, приредио и превео Никола Живковић,

Пресуда у поступку рехабилитације премијера из Другог светског рата до краја лета. Ако укину Уредбу из 1949, пресуда је коначна, у супротном – могућност жалбе Милан Недић је имао само једну кривицу: то што је волео више 100 живих Срба него једног мртвог Немца. Овим речима је адвокат Зоран Живановић окончао завршну реч у поступку рехабилитације премијера Србије за време Другог светског рата. Тиме је уједно завршено и трогодишње суђење, а пресуда ће бити саопштена до краја лета. Како је адвокат навео, Недић је практично имао статус ратног заробљеника до краја рата. Под принудом је чак и изведен из земље, 6. октобра 1944. у Кицбил, где му је била ограничена