arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

BITKA ILI MASAKR NA SUTJESCI: Gubici Nemaca jedan odsto, četnika 17 vojnika, partizana 12.000 boraca!

18. maj 2021.

15. maja 1943. počela je operacija Švarc. Da li je baš sve bilo kao na filmu? Izvor: Pogledi ; Autor: Miloslav Samardžić ; 16. mart 2013. “Vi imate pravo da znate sve“ – poručuje nam RTS, dok nam u stvari uporno nameće obavezu da ne znamo ništa. Zato nam se nekritički – bez objašnjenja da je to sve laž i prevara – reprizira i film “Bitka na Sutjesci“, iako je do sada mogao biti snimljen niz filmova sa istinitim događajima. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju

NEĆE MOĆI, Politički Holokaust

17. maj 2021.

Kada pišem o otrežnjujućim upozorenjima ne mislim samo na glupost (podmetačinu?) da u program svečane akademije povodom 9. maja budu uvršćene četiri pesme koje su za vreme Drugog svetskog rata pevali pripadnici ljotićevskog Srpskog dobrovoljačkog korpusa, o čemu sam opširnije pisao u tekstu za novi “Pečat”. Piše: Filip Rodić To samo po sebi i nije toliki skandal koliki je imenovanje jedne od osoba odgovornih za taj propust, istoričara Dejana Ristića, na čelo Muzeja žrtava genocida, koje je usledilo svega nekoliko dana nakon ovog fijaska. Da se razumemo, ovog čoveka za tu funkciju ne diskvalifikuju samo površnost i nedostatak osećaja za umesno tokom rada u komisiji koja je birala scenario, nego

Dušan Dostanić: O knjizi Mit o neprijatelju – antisemitizam Dimitrija Ljotića

10. maj 2021.

Knjiga Darka Gavrilovića je vrlo slaba, ne nudi nove uvide i ne pomaže boljem razumevanju naše prošlosti ali stavlja važna pitanja pred naučnu zajednicu. Prikaz knjige: Darko Gavrilović, Mit o neprijatelju: antisemitizam Dimitrija Ljotića, Službeni glasnik, Beograd, 2018, 242 strane. Istorija Jevreja u Srbiji je tema koja nije ostala neistražena. Kada se govori o istoriji Jevreja pitanje antisemitizma nameće se samo po sebi, a u srpskom kontekstu se tada neminovno dolazi do imena Dimitrija Ljotića. Ipak, to ne znači da je ova tema temeljno proučena, jer jedna je stvar konstatovati da je Ljotić imao negativan stav o Jevrejima, a sasvim je nešto drugo odgovoriti na pitanja kakav je bio karakter

SPOMENIK VOJNICIMA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE PALIM TOKOM APRILISKOG RATA

27. april 2021.

Na hrišćanski praznik Cveti, na mestu gde su se pre osam decenija, vojnici Kraljevine Jugoslavije suprotstavili nadolazećim nemačkim jedinicama tokom Aprilskog rata, podignut je i osvećen spomenik palim vojnicima.  Prema rečima Petra Samardžića, zamenika  gradonačelnice koji je otkrio spomenik, Mitrovačke branioce činile su policijsko-žandarmerijske i dobrovoljačke jedinice iz Srema i Mačve, združene u “Mitrovački odred” koji je imao zadatak da štiti pontonski most i osigura transport ljudi i materijala preko Save, sve do stvaranja prilike za sopstveno prelaženje u Mačvu. Tragičnog desetog aprila, dok je u Zagrebu čitan proglas o osnivanju NDH, na ovom prostoru vodile su se borbe koje su okončane dva dana kasnije slomom jugoslovenske odbrane. Koliko je vojnika poginulo,

Bojanić: “PRIJATELjSKO“ RAZARANJE SRBIJE NA VASKRS 1944. godine

15. april 2021.

Naši istoričari decenijama su tvrdili da Tito i Vrhovni štab nisu imali nikakve veze sa anglo-američkim bombardovanjem. A da je bombardovanje gradova Srbije bilo u nadležnosti Titovog Vrhovnog štaba potvrđuje i pismo koje je svojim saradnicima u Sloveniji, krajem jula 1944. godine, uputio Edvard Kardelj. Evo kako glasi deo njegovog pisma, od reči do reči: „Dogovarajte se s Englezima o saradnji njihove taktičke avijacije u vašim akcijama (mitraljiranje kolona, manja bombardovanja konkretnih ciljeva na frontu itd.). Oni na takav način sarađuju u celoj Jugoslaviji. BOMBARDOVANJA GRADOVA I UOPŠTE VEĆA BOMBARDOVANJA ODOBRAVA SAMO VRHOVNI ŠTAB.” Bombardovanja Beograda aprila 1944. bila su izuzetno razorna, razornija od nemačkih vazdušnih napada na Beograd 6.

Kako su komunisti, u saradnji sa Albancima, 1942. ubili preko 500 Srba u Metohiji

14. april 2021.

Mesni odbor Komunističke partije Gnjilane napravio je spisak od 500 do 1.000 Srba koji su bili njihovi uglavnom potencijalni neprijatelji. Spisak je predat albanskoj fašističkoj miliciji, sa kojom su komunisti bili u kontaktu. Većina ovih Srba je stradala. Autor: Branislav JOVIĆ; Izvor: Pogledi ; “Srpske novine“, glasilo OSČ “Ravna Gora“, broj 712,Čikago, oktobar 2019. NAPOMENA: Svi navodi izneseni u ovom tekstu su lični stav autora i ne moraju odražavati stavove redakcije portala. U cilju sveobuhvatnijeg informisanja javnosti, objavljujemo i priloge od značaja za misiju udruženja Jadovno 1941. čak i kada su oni potpuno suprotni njegovim stavovima. Moj deda po ocu, Blagoje Jović (1911-1990, Koretište kod Gnjilana), bio je žandarm od

Danas sećanje na bombardovanje Beograda 6. aprila 1941. godine

6. april 2021.

Nizom manifestacija danas će biti obeleženo osam decenija od kako je nacistička Nemačka bombardovala Beograd, 6. aprila 1941, uz velike ljudske žrtve i materijalna razaranja, čime je na području Kraljevine Jugoslavije započeo Drugi svetski rat. Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predsednica Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Darija Kisić Tepavčević predvodiće ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti u Aleji stradalih u šestoaprilskom bombardovanju na Novom groblju u Beogradu. Ministar kulture i informisanja Maja Gojković i upravnik Narodne biblioteke Srbije Vladimir Pištalo položiće u 11.00 časova vence na Kosančićevom vencu, na mestu zgrade nacionalne biblioteke koja je uništena u bombardovanju, a sa njom i neprocenjivo kulturno

Izložba „April ’41” u Galeriji Doma Vojske Srbije „Beograd”

5. april 2021.

Obeležavajući osamdesetu godišnjicu od početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, izložbom „April ’41” podsećamo kako je aprila 1941. na surov i nemilosrdan način, napadnuta jedna savremena, suverena evropska država, sa katastrofalnim posledicama po ljudske živote i sve njene tekovine. Nastavljamo započet proces rasvetljavanja dešavanja neposredno pre vojnog puča 27. marta, ratnih dejstava do kapitulacije jugoslovenske vojske 17. aprila i borbu jugoslovenske vojske van otadžbine nakon Aprilskog rata. Biće prikazani raznovrsni predmeti, fotografije, dokumenta koji svedoče o težini sukoba, snazi volje naroda i sudbinama pojedinaca. Javnost će imati priliku da vidi delove aviona na kojima su vođene borbe nad Beogradom i drugim mestima Jugoslavije, lične predmete jugoslovenskih pilota i drugih pripadnika

Vladislav B. Sotirović: Zašto etnohrvatski prostori NDH nisu bombardovani od strane Saveznika?

5. april 2021.

Prekrajanje istine o stvarnoj situaciji na jugoslovenskom ratištu 1941. g.−1945. g. od strane prokomunistički nastrojenih britanskih informativnih i vojno-političkih krtica u raznim britanskim institucionim strukturama, ali pogotovo na „Radio Londonu“, u drugoj polovini i faktički odlučujućoj fazi rata je možda čak odigralo i presudnu ulogu po sam ishod (građanskog) rata u Jugoslaviji. Piše: Prof. dr Vladislav B. Sotirović Ovo stoga jer su te britanske krtice jednostavno prekrajale istinu sa samog ratišta plasirajući neistine o diverzantskim akcijama i uspesima Brozovih partizana protiv vojne tehnike, ljudstva i logistike Sila Osovine a u stvarnosti se radilo jednostavno o akcijama i uspesima Mihailovićevih četnika, tj. zvanične državne vojske Kraljevine Jugoslavije – Jugoslovenske vojske u

Жarko Vidović: Logoraši su poslednja srpska elita

1. april 2021.

Kada smo se vratili u Jugoslaviju Tito nije dozvolio da logoraši osnuju svoju zajednicu, nego nas je svrstao u tzv. Savez boraca, jer se više plašio logoraša nego boraca. Tito je znao da su logoraši preživeli smrt, da su otpremljeni u logore kao Srbi i da je njima svaka ideološka podela strana. A ako niko u posleratnoj Jugoslaviji nije postavljao pitanje srpstva, logoraši su morali, jer su jedino oni čuvali živo pamćenje na logore i činjenicu da su tamo bili ne zato što su komunisti ili antifašisti, nego zato što su Srbi. Od tada se rađa osećanje da Evropa neguje neprijateljstvo prema Srbima. Potvrda toga bilo je napretek. Setite se

Vladislav B. Sotirović: Užička komunistička republika 1941.

11. mart 2021.

U tekstu Dragoslava Dimitrijevića „Zašto četnici nisu oslobodili Jasenovac“ (Danas, 5. mart 2021.) autor iznosi nekoliko istorijskih neistina na klasičnoj liniji titoističke istoriografije čak i pogrešno (verovatno namerno) pozivajući se na renomiranu naučnu literaturu van šireg konteksta. Inače, sam dopis je reakcija na moj prethodni članak „Broz u ustaškom logoru bio inkognito“ (Danas, 2. mart 2021.; naslov teksta je redakcijski a ne moj). S obzirom na krajnju nekorektnost i neprofesionalnost uredništva lista Danas (svojevoljno stavljanje novih naslova tekstova a koji suštinski ne odgovaraju samom sadržaju članaka čak su i u direktnoj suprotnosti sa njima, skraćivanje tekstova, izbacivanje određenih termina i naziva, politika komentarisanja, itd.) ovaj odgovor Dragoslavu Dimitrijeviću nije poslat

Kragujevac: Oskrnavljen spomenik streljanim Srbima i Jevrejima

3. mart 2021.

Na tom mestu 20. oktobra 1941. godine nacistička vojska u znak odmazde za svoje ubijene vojnike streljala je 41. Jevreja i 81. Srbina. Grad Kragujevac najoštrije osuđuje skrnavljenje Spomenika streljanim Srbima i Jevrejima u naselju Bagremar i apeluje na nadležne službe da otkriju počinioce i primereno ih kazne. Spomen obeležje išarano je grafitima. To je čin kojim šaljemo lošu poruku javnosti i pred kojim nećemo da ćutimo. Na tom mestu 20. oktobra 1941. godine nacistička vojska u znak odmazde za svoje ubijene vojnike streljala je 41. Jevreja i 81. Srbina. Na tom mestu svake godine 20. oktobra i u januaru, povodom Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta, zajedno sa predstavnicima

Darko Adamov: Izbačeni problematični delovi Kletovog udžbenika istorije za 8. razred

1. mart 2021.

Izvršene promene su u duhu otklona od navijačke i pristrasne istorije kojom je bila obeležena prvobitna verzija ovog udžbenika. Udžbenik istorije za 8. razred izdavačke kuće Klet (ovde) doživeo je ključne i suštinske promene u odeljku posvećenom građanskom ratu na prostoru Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata. Izvršene promene su u duhu otklona od navijačke i pristrasne istorije kojom je bila obeležena prvobitna verzija ovog udžbenika. Na str. 116. umesto  teksta  u kojem su četnici tokom bitke na Neretvi predstavljeni kao saveznici i saradnici Nemaca i ustaša sa kojima zajedno dejstvuju, sada stoji mnogo uravnoteženije tumačenje. Dakle, sada je jasno rečeno da su nemačke snage preduzele mere za uništenje svih snaga

Aleksandar Veljić

Aleksandar Veljić: U Raciji je ubijeno i ono ljudsko u ljudima

26. januar 2021.

Na 79. godišnjicu genocida nad Srbima i Jevrejima ali i drugim nevinim žrtvama, administratori JuTjub kanala DANGA.INFO razgovarali su sa gospodinom Aleksandrom Veljićem neumornim istraživačem genocida nad stanovništvom u Vojvodini. Pored ostalog, gospodin Veljić je objasnio da su on i njegovi saradnici, zbog epidemiološke situacije ove godine izbegli da se okupe i održe Marš živih od Sokolskog doma do Štranda, gde uvek odaju počast Жrtvama “Racije” 1942. na autentičnom mestu stradanja (stratište) i u vreme kada je prestao pogrom.  Urpkos opštoj situaciji, ove godine je gospodin Veljić sa saradnicima ostvario značajan napredak u očuvanju sećanja na Жrtve. Više o tome možete čuti u ovo video zapisu: Izvor: DANGA info

Ubistva na stotine sveštenika tokom i poslije Drugog svjetskog rata zauvijek nerazjašnjena

26. januar 2021.

Ono što se desilo nedavno u srednjovjekovnom manastiru Glogovac kod Šipova uzbudilo je javnost u Republici Srpskoj. Stari monah Stefan nađen je izboden nožem do smrti. Piše: Dragan Mijović Ovaj slučaj podsjeća na jednu odavno zaboravljenu priču o ubistvu u manastiru Tvrdoš. Tog 27. avgusta 1953. godine, uoči manastirske slave Velike Gospojine, u trpezariji konaka nađen je zaklan iguman Sava (Lisjak). Ovaj stari jeromonah porijeklom iz mjesta Ivankova kod ruskog grada Voronježa, jedva izvukavši živu glavu pred boljševičkim pogromom, zajedno sa hiljadama “bijelih Rusa”, pronašao je utočište u Kraljevini Jugoslaviji. U ta teška poratna vremena manastir je bio u jadnom stanju, bratstvo pobijeno ili rastjerano, crkva oštećena, konaci zarušeni, imovina

NAJNOVIJE VIJESTI

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA