Тог 22. јануара 1942. године Нови Сад није био место забаве и разбибриге, нити „српска Атина“ како су га касније прозвали. У граду окованим снегом и ледом владало је само једно осећање – страх. Недељама су до окупираног Новог Сада стизале страшне гласине. Људи су причали о хиљадама несталих широм Војводине, одведених некуда без објашњења и налога. Говорило се да је све почело још 4. јануара, на Туциндан у Чуругу, а да се наставило у Жабљу, Тителу, Бечеју… А онда је и у Новом Саду 21. јануара освануло обавештење: „Пошто се на подручју Новог Сада крију разна сумњива лица као и велика количина оружја, то је Министарство војске наредило да

Лако се одвија повраћај одузетог од Немаца по завршетку Другог светског рата: Стигло мало захтева. Бек: Немци су одавде најкрвавије протерани. Ковачев: Није било ни етничког чишћења, ни геноцида Наследницима немачке мањине који су живели у Србији враћено је око 4.500 квадратних метара стамбеног и пословног простора и око 430 хектара ораница у поступку реституције. У овдашњим немачким удружењима тврде да није враћено ни пет одсто онога што су некад поседовали, док из Агенције за реституцију поручују да је мало захтева и стигло – свега 1.112. Према речима Страхиње Секулића, директора Агенције за реституцију, сви они који нису били припадници окупационих снага (Вермахта или СС дивизије) имају право на реституцију.

Наjмање 10.000 стрељаних талаца у Србиjи у jесен 1941. Често су били предмет манипулациjа. И Немци, али и комунистичке власти, плашили су се да стратишта не постану места ходочашћа Крстови са хумки повађени су око 1950. године Многи историчари и политиколози сматраjу да jе овакво образложење мањкаво и неправедно према наjмање 10.000 стрељаних талаца само у Србиjи током крвавог октобра 1941. године. ОСВЕТА АУСТРОУГАРСКИХ ВОЈНИКА – Ваш jе задатак да прокрстарите земљом у коjоj се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. Ви сте осветници тих мртвих. За целу Србиjу има се створити застрашуjући пример коjи мора погодити целокупно становништво – наредио jе генерал Франц Беме уочи крвавог октобра

Припадници 2. чете 2. ловачког пука позирају за фотографију за време обуке, у близини мађарског села Кунбаје. У предњем реду у светлој кошуљи стоји командир чете, нижи четни СС-вођа Алфред Бергер. Кама је друга хрватска Вафен СС дивизија. Нова дивизија је добила почасни наслов „Кама“. Регрутација у дивизију „Кама“ почела је 10. јуна 1944, а највећи број официра и подофицира били су Нијемци. Хрватски официри су такођер из Ханџар дивизије пребачени у „Каму“, укључујући и цијелу извиђачку јединицу. Ово је била друга хрватско-муслиманска дивизија. Занимљиво је то да „Кама“ никад није била у величини дивизије. У септембру 1944. дивизија је бројала 3.793 војника. Плашећи се партизанских ометања у обучавању регрута,

Улазак комунистичких јединица у Раковицу, средином октобра 1944. године, означио је почетак великог страдања за Раковичку парохију. Њено страдање представља парадигму страдања Цркве и верног народа широм Србије, у првим месецима „ослобођења” – месецима „дивљих чишћења” и „пасјих гробаља.” У книзи ђакона Александра Аздејковића „Голгота Раковичке Парохије. Страдање свештеника и парохијана од октобра 1944. до марта 1945. године“ пред нама се ређају имена мученика, потресна сведочења о њиховом ликвидирању и бестијалности убица. Одломак из књиге „Голгота Раковичке парохије“ ставила је на располагање порталу Православие.рс издавачка кућа „Бернар“. Ова и друге књиге ове издавачке куће могу да се купе у „Ризници Земун“, књижари задужбине манастира Хиландар, црквеним продавницама, књижарама Делфи, Лагуна,

Поступак правне рехабилитације председника квислиншке Владе Србије за време окупације у Другом светском рату Милана Недића требало би да буде настављен у Вишем суду у Београду 23. октобра. Правни заступник предлагача рехабилитације, адвокат Зоран Живановић рекао је агенцији Бета да је наставак процеса заказан за 23. октобар и да очекује даље саслушање сведока. Поступак рехабилитације почео је 7. децембра 2015, седам година након што су захтев за рехабилитацију поднели Српски либерални савет, Удружење политичких затвореника и жртава комунистичког режима и породица Недић. Почетак процеса рехабилитације изазвао је велике полемике у јавности због опречних мишљења о његовој улози у Србији током Другог светскг рата. Противници тврде да би се Србија рехабилитацијом

На Васељенској је, 5. септембра, објављен текст Срђана Воларевића „Београд не жели Владана Десницу“ (овде; пренет овде, овде и овде). Његов настанак подстакнут је мојим текстом „И Владан Десница неподобан за еуропску Хрватску“, који је објављен на Фонду стратешке културе (овде; пренет овде, овде и овде). Иако је неоспорно да је аутор остварио своју намеру – да читаоцима омогући потпуније сагледавање судбине овог знаменитог Србина – сматрамо да би било добро да прокоментаришемо тек неколике његове исказе и недоумице које наведени текст садржи, а које су важне. Најпре, необична је тврдња да аутор има „сазнање да су речи Слађане Илић настале под посебним околностима“. Мој текст није настао ни под каквим „посебним околностима“. Писала сам га, вероватно, у сличним околностима у којима