Pekara u Amsterdamu „Ana i Frank” menja ime, nakon žestoke kritike zbog asocijacije na ime Ane Frank, devojčice koja se krila od nacista sa jevrejskom porodicom u zgradi u blizini pekare. Kritičari su na Tviteru napisali da je „neukusno” da vlasnik, koga su nazvali samo Roberto, povezuje svoj biznis sa najpoznatijom žrtvom Holokausta. Citirali su Roberta, koji je rekao: „Bilo mi je lepo ime”. Ana Frank, koja je umrla u koncentracionom logoru, „je i za mene junakinja”, rekao je Roberto. Druk Toestand, koji prati Amsterdamske vesti, je na Tviteru napisao: „Čak i ako se vlasnici zovu Ana i Frank, to je i dalje šokantno.” Elke vorm van schaamte en fatsoen

Hrvatski sudovi rehabilitovali su nadbiskupa Alojzija Stepinca, Arsena Pozaića, Niku Ljubićem, Jurja Ostermana, Luku Aždajića i Tijasa Mortigija, urednika ustaških listova “Hrvatski narod” i “Spremnost”. U pet slučajeva Državno pravobranilaštvo nije se žalilo na sudske odluke, prenose zagrebačke “Novosti”. Tako je ovo leto rehabilitovan Arsen Pozaić, ustaški doktor, koji je jedan od trojice potpisnika pisma Hitleru u kom ga 1940. godine moli da osnuje nezavisnu hrvatsku državu. On je 1945. godine osuđen na smrt vešanjem, između ostalog, za aktivno ustaštvo, pokretanje masovnog odlaska u logore, te mučenja i ubijanja stanovništva. U slučaju Stepinca Жupanijski sud u Zagrebu je pre dve godine možda srušio i rekord jer je postupak u kom

U Zagrebu je od kamena s Brača podignuta jedna od najvećih džamija. Jedan od najvećih trgova u Zagrebu Trg hrvatskih velikana nosio je ime srpskog kralja Petra i na njemu je bio sagrađen muzej posvećen kralju Petru Prvom Karađorđeviću. Danas je to objekat koji se naziva “Dom hrvatskih likovnih umetnosti”. Ipak, malo ko zna da je baš taj objekat bila velika džamija, možda i najveća na Balkanu, a podigao ju je lično Ante Pavelić. Za rubriku verovali ili ne: Zagreb je u slavu srpskog kralja Petra 1927. godine doneo odluku da se jedan od njegovih najlepših trgova nazove po kralju oslobodiocu, a kasnije i da se na istoimenom Trgu izgradi velelepni muzej, koji je osmislio čuveni Ivan

Nemački ministar spoljih poslova Hajko Mas posetio je nekadašnji nemački logor smrti Aušvic-Birkenau. On je tim gestom poručio da će “sećanja na te neverovatne zločine koja je njegova nacija počinila pre sedamdeset godina zauvek ostati živa”. Mas je u knjizi utisaka napisao da je logor Aušvic bio “pakao na zemlji” i dodao da se “pun tuge i stida, klanja pred milionima žena, muškaraca i dece koju su nacisti ubili na ovom i drugim mestima. Zbog ovih žrtava Nemačkoj je ostalo zaveštanje da se na svakom mestu i svuda bori za dostojanstvo i čovečnost i ta odgovornost nikada neće prestati”. Masova poseta jugu Poljske uključila je i susret sa poljskim kolegom