Други свјетски рат Архиве - Страница 42 од 118 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Страна 42

Путујући музеј дуг Солунцима

16. октобар 2018.

У џиновском опанку, на пожаревачком Тргу ослобођења. Оригинални експонати широм Србије сведоче о Великом рату. ПОВОДОМ века од почетка пробоја Солунског фронта и завршетка Великог рата, на Тргу ослобођења у центру Пожаревца је постављен џиновски опанак који су пре четири месеца направили чланови националне асоцијације за старе и уметничке занате и домаћу радиност “Наше руке” из Београда. У овом својеврсном експонату с којим крстаре Србијом је отворена и изложба под називом “Јунаци у опанцима”, а поставку чине аутентична обућа ратника из тог славног доба и фотографије војника који су поразили знатно опремљенијег непријатеља. Ова несвакидашња лимена атракција је дугачка шест и по, широка три и по метра, а тешка је

Дуг малом јунаку из Великог рата: Момчило Гаврић добија споменик

15. октобар 2018.

У Лозници ће 2. новембра свечано бити откривен споменик Момчилу Гаврићу. ПРВИ човек Лознице Видоје Петровић је најавио да ће она постати први град у Србији у који ће бити подигнут споменик најмлађем војнику из Великог рата – Момчилу Гаврићу. Одавање почасти дечаку који је на фронт отишао из родне Трбушнице подно Гучева, а у Лозници је једна улица већ названа његовим именом, заказано је за 2. новембар у Парку бреза, поводом обележавања стогодишњице ослобођења у Првом светском рату. Скупштина града у Лозници је, подсетимо, још 2015. донела одлуку и основала Одбор за подизање споменика, а директор центра за културу “Вук Караџић” Снежана Нешковић Симић каже да је одабран рад

СКАНДАЛ НА ПОМОЛУ У ХРВАТСКОЈ: Сметају им симболи, хоће да уклоне српске споменике и гробља

15. октобар 2018.

На споменике који наводно величају “великосрпску агресију” већ дуже време упозоравају удружења хрватских бранитеља, која их сматрају увредом за жртве, а најчешће се помиње споменик Вукашину Шошкочанин. У Хрватској је у току јавна расправа о Закону о гробљима, на основу које се очекује одлука о томе да се из Хрватске уклоне споменици са натписима који пропагирају идеје на којима се темељила “оружана агресија на Хрватску”, као и натписи којима се “велича сама агресија или великосрпство”, пише Вецерњи.хр. Лист наводи да се планира да закон буде усвојен до половине наредне године, као и да надлежни очекују да ће сви надгробни споменици са “неприхватљивим порукама” бити уклоњени до краја 2020. Како се

ДРАГИНАЧКА ТРАГЕДИЈА

15. октобар 2018.

Током jула и августа 1941.године Драгинац jе поред других већих места из ближе и даље околине у Западноj Србиjи попут Лознице, Бање Ковиљаче, Крупња, Баjине Баште, Ужица,… био териториjа ослобођена од немачког окупатора. Талас устанка и народног отпора се ширио и ова териториjа jе сваким даном бивала све већа. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 20. октобра. 2015. године. У намери да на тим просторима поново заведе окупациону власт немачки воjни врх jе донео одлуку да се устанак зау- стави и угуши. У том циљу за главнокомандуjућег немачких воjних снага у Србиjи постављен jе генерал Франц Беме а непосредно извршење задатка поверено jе

ПАСТОР: МЈЕШТАНИ ПОКАЗАЛИ КАКО ТРЕБА ЖИВЈЕТИ СА ПРОШЛОШЋУ

13. октобар 2018.

У Книћанину код Зрењанина обиљежен је дан сјећања на невино страдале подунавске Нијемце и 70 година од затварања концентрационог логора у овом мјесту. На спомен-обиљежје “Телечка” вијенац је положио предсједник Скупштине Војводине Иштван Пастор који је истакао да Скупштина АП Војводине и Влада Србије успјешно настоје да креирају политике које истовремено поштују и прошлост и будућност. Пастор је истакао, да становници Книћанина, некадашњег Рудолфсгнада, заслужују велико поштовање јер су прије 20 година подигли споменик недужним страдалницима овог мјеста и тим чином показали како треба живјети са прошлошћу. Он је рекао да је у логору у Книћанину страдало више од 12.000 тадашњих становника Баната који су били Нијемци и то углавном

Никола Милованчев: О броју жртава у НДХ – чињенично а не емотивно

11. октобар 2018.

На мој критички осврт о процени броја становника Југославије коју је учинио Државни статистички уред ДФЈ маја 1945. и констатације о колизији тих података са пописом из 1948. реаговао је човек са којим сам 28 година одржавао пријатељске односе, директор Музеја жртава геноцида др Вељко Ђурић. Човек са којим сам много пута делио исто мишљење. И у вези његовог последњег чланка о нацистичко-усташком логору Земун, објављеном у Културном додатку Политике 6. октобра о.г. могу да поручим: добро је да си тај чланак објавио. У одговору мени Вељко Ђурић је већ у почетку кренуо лично, ad personam, па ћу најпре на то одговорити. На једно тврђење које је недостојно („налогодавци“) се

Грчка тражи од Њемачке 376 милијарди евра!

11. октобар 2018.

Наши налази и износ који смо утврдили нису темељени на шпекулацијама и процјенама, него на службеној документацији, кажу Грци. Њемачког предсједника Frank-Waltera Steinmeiera данас ће у Атини дочекати занимљива честитка – чек на 376 милијарди евра. Објавио је то јуче њемачки Билд, позивајући се на грчку студију према којој Њемачка за одштету у Другом свјетском рату дугује ни мање ни више него 376 милијарди евра. Очекује се да ће за данашњег посјета савезног предсједника Frank-Waltera Steinmeiera репарације постати службеном темом. Студију је израдила репарацијска комисија грчког парламента чији је предсједник Triantafyllos Mitafides, који има 70 година. Он је рекао како предсједник Prokopis Pavlopoulos потеже питање репарације у свакој пригоди. Жртве

Обиљежене 23 године од егзодуса Срба из Санског Моста

10. октобар 2018.

Симболичним спуштањем вијенаца и цвијећа у ријеку Сану са градског моста у Приједору данас су обиљежене 23 године од егзодуса Срба из Санског Моста. У октобру 1995. године са овог подручја насилно је протјерано више од 120.000 Срба, а само из Санског Моста око 27.000. Међу окупљенима данас је на градском мосту био велики број становника Санског Моста који су се присјетили тешких дана. Многи су прије 23 године изгубили своје ближње и били присиљени да напусте огњишта у километарској колони. “Приједор је постао матична општина за многе прогнане, јер смо ми били највећа гранична општина”, поручио је замјеник градоначелника Приједора Александар Миљуш. Предсједник градске Организације породица погинулих и заробљених

Вељко Ђурић Мишина: Докле да заљубљеници у историју уче историчаре

10. октобар 2018.

Поводом текста Николе Милованчева „Умањен број жртава у Југославији 1945“, Политика, 8. октобар 2018, стр. 20–21. Као школовани историчар, који је више од три деценије посвећен истраживању новије српске историје и то исказао кроз, осим осталог, десетак књига, и као директор Музеја жртава геноцида, а то значи и главни и одговорни уредник свега што се обзнани под знаком те институције, пратим и читам готово све што је у вези садржаја основних делатности Музеја. Тако сам прочитао и поменути чланак Николе Милованчева. На самом почетку реакције кренућу од краја, од потписа аутора. Никола Милованчев је правник по образовању а не и историчар! Он припада групи заљубљеника у прошлост и има богату библиотеку,

Кад су четници водили пролетере у напад на усташе

10. октобар 2018.

Родољуб Чолаковић, политички комесар Главног штаба НОП одреда Босне и Херцеговине, записао је своја сјећања из Другог свјетског рата и објавио их у књизи „Записи из ослободилачког рата“ (пет књига) — 1946-55. година. У „Записима“ ИВ доноси податак у вези освајања усташког упоришта у Кладњу. Партизанске јединице у напад су водили четници из села Жеравице. Ови четници нису били у сукобу са партизанима. Током рата било је оваквих сарадњи између два антифашистичка покрета, неке су трајале дуже а неке краће. Чолаковић је записао следеће: „Занимало ме је да дознам од водича зашто он мисли да је у Тузли лако залутати, али нам разговор прекиде громак узвик наше претходнице: ‘Стој!’ Тројица

Годишњица убиства краља Александара: Слава краљу мученику

9. октобар 2018.

Александар Први Карађорђевић рођен је 1888. године на Цетињу. Син великог краља Петра, унук другог српског краља Николе Петровића. Александар је у себи имао крв двије витешке династије, имао је крв Његошеву и Карађорђеву, био је уман и храбар, није се либио да стане на чело своје војске у најтежим моментима по српство, није се либио да заједно са својом војском и народом прође албанску голготу, ни он ни његов већ тада остали отац краљ Петар. Предводио је своју војску у налету којим је сломљена како наш народ каже швапска сила, био је опсједнут тиме да сву поробљену браћу како их је звао ослободи и уједини, успио је у томе

Јован Вуковић: После битке триста генерала

9. октобар 2018.

“После битке триста генерала”, каже народна пословица али, увек постоји оно али. Са архивом или без ње, упркос идеолошком молерају, данас, са ове временске дистанце, здрав разум се мора запитати: Зашто је дозвољено да устанак почне у Србији? Србија није остала без политичке па и војне организације а ипак је извршена подјела на колаборационисте (врло ревносне) и устаничку памет. Зар обе нису екстремистичке, зар разум није био у средини те две опције ? Сва српска интелигенција није могла стати у оних неколико авиона који су полетели на југ, где је њена улога ? Зар се комунистичка пропаганда наслоњена на традиционалистичка братска осећања према Русији, није могла сузбити разумом и свести

Потврђена оптужница за злочине у Штрпцима

5. октобар 2018.

У саопштењу Вишег суда се наводи да је кривично ванпретресно веће Одељења за ратне злочине Вишег суда у Београду донело решење којим је потврдило оптужницу против Гојка Лукића, Љубише Васиљевића, Душка Васиљевића, Јована Липовца и Драгане Ђекић. Виши суд у Београду потврдио је оптужницу тужилаштва за ратне злочине против пет бивших припадника Војске Републике Српске због мучења и убистава 20 путника из воза у Штрпцима 1993. године, а одбрана има право жалбе на ову одлуку суда. Ова оптужница била је потврђивана и раније, али ју је прошле године у октобру Апелациони суд у Београду одбацио јер није била поднета од овлашћеног тужиоца, јер у време подизања оптужнице нови тужилац за

Српска трагедија у једној судбини

5. октобар 2018.

Мемоари мајора Александра Милошевића: Животна одисеја југословенског краљевског официра, устаника и учесника грађанског рата, одметника и разочараног емигранта. Мало је књига које заслужују свој наслов као што је случај са “Српском причом”, одисејом мајора Александра Милошевића, официром Краљевине Југославије и Југословенске војске у отаџбини, устаником и учесником грађанског рата, одметником од победничке власти и на крају, разочараним емигрантом. Историчар Немања Девић је приредио Милошевићеве мемоарске ратне записе и допунио их истраживањима о његовом бурном животу који се окончао у Канади 2009. стварајући минуциозан “крајолик” за портрет који надилази личну судбину, постајући метафора српских борби, заблуда, страдања и лутања. Александар Милошевић је поникао у патријархалној шумадијској породици где су држава, ратничка

Голгота раковичке парохије

4. октобар 2018.

Недавно сам у Дому културе општине Раковица присуствовао промоцији филма „Голгота раковичке парохије” и од једног од учесника, уваженог историчара чуо нешто што никако не могу да разумем – ни као човек, ни као грађанин ове земље. Ради се о следећем: Удружење поштовалаца невино страдалих од комунистичког терора већ годинама покушава да на достојанствен начин обележи једно од места страдања невиних људи у Лисичијем потоку, код чесме краља Александра, изнад Кошутњака, али у комисији за споменике и обележја (ваљда се тако зове), као и у општини Савски венац, наилазе на зид ћутања. Позивам меродавне у општини Савски венац, на чијој територији се налази стратиште, као и све чланове свих комисија,