Ни у серији “Бићемо прваци света” није се могла заобићи прича о лепоти кошаркашице Љубице Оташевић. Братанац Јован: Све планове је подредила жељи да поново буде са татом Божидаром ЈЕДИНИ сан моје тетке Љубице Бубе Оташевић био је да напусти све и оде код оца Божидара, мајора-пилота Војске Краљевине Југославије, браниоца Београда 1941, страдалника нацистичког логора Оснабрик, који је после ослобођења одлучио да остане у емиграцији. Ништа друго у Љубичиној младости није било важније од испуњења те жеље. У њој се крије и одговор зашто је врло рано затворила широм отворена врата блиставе кошаркашке каријере. Овако за “Новости” говори Јован Оташевић (64), братанац чувене кошаркашице Црвене звезде и репрезентације Југославије,

Јеврејима ће у Србији бити враћено 3.000 зграда које су нацисти конфисковали за време Другог свјетског рата, док ће у наредних 25 година добијати близу милион евра годишње за различите образовне програме и истраживање Холокауста. У Србији је ступио на снагу закон по којем ће имовина Јевреја коју су конфисковали нацисти и власти Београда за вријеме Другог свјетског рат бити предата јеврејским организацијама, пише „The Times of Israel“. Према закону који је усвојила Скупштина Србије у фебруару ове године, Федерацији јеврејских општина Србије биће враћено око 3.000 зграда које су конфисковали нацисти. У закону је прописано да ће Федерација јеврејских општина Србије у наредних 25 година, почевши од 2017. године,

Народ је био разочаран, понижен и увређен, а за заверу је био заинтересован мали број људи, патријарх, председник народне одбране и понеки од политичара Сваким даном било је јасније да Југославија не може остати по страни, што се могло уочити с обзиром на оружан сукоб који се водио у њеном суседству између Грчке и Немачке, као и на територији Албаније. И Немачка је желела да се овај сукоб што пре оконча, да сама са својом оружаном снагом интервенише, бојећи се да овај териториј на европском континенту не искористе Енглези за операције. Зато је и једна и друга страна тражила од Југославије да се определи. Намесници су били за споразум с

И после 75 година од двадесетседмомартовског пуча нису разјашњене све дилеме. Био је црнорукац, официр, превратник, националиста, комуниста, дипломата Неселективно отварање архива, а та пракса је присутна у готово у целом савету, без обзира на законске обавезе да сви документи буду доступни јавности, поготово научној, после педесет година, оставља многе кључне догађаје из новије политичке историје нерасветљеним. Данас, 75 година од пуча у Краљевини Југославији, можемо да констатујемо да из енглеских архива стижу докази о умешаности Велике Британије у догађаје који су кулминирали 27. марта 1941. године. Из поверљивог писма агента СОЕ (Управа за специјалне операције) Хју Далтона упућеног председнику британске владе Винстону Черчилу 28. марта 1941. године, дознало се

„Борба против фашизма и у Совјетском Савезу и у Југославији била је заједнички циљ. Јединство у борби је у ствари узајмна помоћ. А српске жртве, посебно цивилне, уграђене су и у коначну победу СССР“, каже историчар Момчило Павловић. Годишњица пуча и демонстрација на којима је речено „не“ Тројном пакту 27. марта 1941. године је догађај који је био и остао предмет полемика међу историчарима, не само у Србији, него и у свету. Тога дана група високих официра Југословенске војске, на челу са бригадним генералом војног ваздухопловства Боривојем Мирковићем, извела је војни пуч, збацивши са власти трочлано краљевско намесништво, које су чинили кнез Павле Карађорђевић, др Раденко Станковић, и др Иво Перовићо, односно Владу Краљевине Југославије на челу са Драгишом

Агенција за реституцију одлучиваће следеће недеље о молби за повраћај имовине. Упркос пресудама, одбијају се захтеви за обештећење сарадника окупатора АГЕНЦИЈА за реституцију одлучиваће следеће недеље о једном помало необичном захтеву: наследници покојног Петра Хољца, железничара из Земуна, припадника Усташког покрета, тражили су повраћај његове имовине (куће и плаца). Хољац је, мада постоје докази да је припадао Усташком табору за Земун бр. 3, рехабилитован одлуком Вишег суда у Београду, у јуну 2014. Упркос томе, Агенција за реституцију вероватно ће, како сазнајемо, одбити захтев наследника јер је по Закону о повраћају имовине и обештећењу забрањено враћати имовину припадницима окупационих снага за време Другог светског рата. Виши суд је, одлучујући о части

Рехабилитација Милана Недића, или, претварање слуге окупатора у српску мајку. Оно што највише недостаје расправама типа „за“ и „против“ је шира слика, односно сагледавање са свих страна и са што више елемената. Изгледа да је синтагма „са свих страна“ код овог питања – кључ решења. Замислите једну државу у Европи, која није Србија, рецимо Шведску. И сад наставите да замишљате како околни Данци, Финци, Норвежани крећу на Шведе са само једном идејом – да их све побију… Исто то, само много горе и више, догађа се у распалој Југославији 1941. Тешко је и набројати све те „ентитетске хорде“ које су кренуле тада на Србе, али, покушаћу: маџарске, фолксдојчерске, бугарске, шиптарске,

У овом случају, потребна је у ствари рехабилитација историје, јер не звучи ни мало ласкаво што и данас у Србији доминирају пароле које су измислили нацисти а преузели комунисти ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ Редов Милан Недић – личност са најбољим маркетингом у српској историји. Факат да се и данас сматра генералом – иако га је наша држава ражаловала чим је стао уз Немце, крајем лета 1941. године – само је успутна последица тог маркетинга. Успех кампање у корист Недићевог имена и лика није случајан, јер су је осмислили врхунски мајстори тог заната: немачки нацисти, тј. Гебелсови људи у окупационом апарату у Србији. Применили су технику која се и иначе кроз историју