Само неколико сати после потписивања безусловне капитулације Војске Краљевине Југославије, 17. априла 1941, морнарички поручници Милан Спасић и Сергеј Машера активирали су експлозив на бојном броду „Загреб” и заједно с њим одлетели у ваздух. Док су остали чланови посаде напуштали брод, а Италијани већ били на вратима Боке которске, њих двојица су изабрали смрт уместо срамне предаје и одвођења у заробљеништво. Тело Милана Спасића следећег дана су у Тиватском заливу пронашли рибари. Сахрањен је на војничког гробљу Савини код Херцег Новог. Међу силним светом који је дошао да га испрати, био је и вод италијанских војника – и окупатори су дошли да одају војну почаст. Херојска смрт двојице морнаричких поручника

Крајем августа 1944. године краљ Петар II Карађорђевић коначно је подлегао британским притисцима и смијенио ђенерала Михаиловића са мјеста начелника Врховног штаба Југословенске војске у отаџбини. Убрзо након тога услиједила је још погубнија одлука младог краља, када је свим јединицама ЈВуО сугерисао да се ставе под команду Јосипа Броза Тита. На тај начин, сам краљ задао је коначни ударац војсци која се већ три године у земљи борила против комуниста и то за његова легитимна права монарха и очување династије Карађорђевића на југословенском престолу. Михаиловићев одговор на ове краљеве, истина изнуђене потезе, била је одлука о проглашењу опште моблизације и наставак беспоштедне борбе против комуниста у Југославији. За то вријеме

Готово да не постоjе новине у Србиjи коjе мало-мало, па обjаве како jе краљ Петар II Карађорђевић преко радиjа 12. септембра 1944. године наредио припадницима Југословенске краљевске воjске да приступе Титу или ће бити обележени као издаjници и пред народом и пред историjом. Очигледно да историjа ништа ниjе научила народ. А руку на срце, ниjе ни могла, jер су тек пре годину дана први пут на светлост изашли записници из Архива Србиjе из коjих се види да jе постоjала партиjска „Комисиjа за историjу“, коjа jе радила од 1978. до 1989. године, а вероватно и знатно раниjе, контролишући основношколски, средњошколски и високошколски образовни систем. Када би данас исти говор преписали и

Полагањем венаца и одавањем државних и војних почасти данас је у спомен комплексу Сремски фронт у Адашевцима код Шида обиљежена 71 година од пробоја Сремског фронта, а министар Александар Вулин поручио је да су само слободни народи срећни, успјешни и развијени. Вулин је окупљенима поручио да само слободан народ може да ствара добру и честиту државу, те да само слободни људи рађају слободне људе. „Нема богатог и срећног роба, само слободни људи стварају слободне људе. Ово су овде потомци слободних људи – горостаса и нећемо никад бити од њих мањи“, рекао је Вулин. Он је навео да се прије 71 годину на том мјесту наш народ, Србија, уписала на страну

На данашњи дан навршава се 71 година од пробоја Сремског фронта који је означио окончање Другог свјетског рата на територији Србије. Пуних 175 дана, од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године, вођена је рововска битка у којој је са обје стране учествовало око 250.000 војника. Уз јединице Југословенске армије, учествовале су и трупе Црвене и бугарске Народне армије, као и бригада „Италија“. У тешким и крвавим борбама, на снијегу и вјетру, погинуло је око 13.500 југословенских војника, углавном младића из Србије и Црне Горе, 1.100 припадника Црвене армије, 630 припадника бугарске Народне армије и 163 Италијана из састава југословенских јединица. На страни непријатеља, који су се борили уз

Од 1. до 7. септембра 1944, над Србијом и Црном Гором била су 1.973 борбена лета. ДОК су Београд и многи други градови Србије видали ране и сахрањивали своје најрођеније, енглески и амерички “савезници и ослободиоци” настављали су свој крвави пир. На њиховој мети опет се, по шести пут, нашао већ одавно ојађени Ниш. Овог пута још подмуклије него раније, кад је град био на спавању. Између 2.20 и 3 часа по поноћи Енглези и Американци су 9. јуна 1944. на Ниш бацили близу 400 бомби. На спавању је побијено неколико десетина Нишлија. Два дана касније, 11. јуна у 9 часова, западни “савезници” обрушавају се на Смедерево. На град је

Трагични биланс разарања градова Србије и Црне Горе никад нико није ни покушао да сачини. Чувај се лажних пријатеља, а сачуваћемо се од непријатеља ПОШТО се после писма Божидара Недића, члана Међународне организације бивших ратника и ратних инвалида, Џорџу VI, краљу Велике Британије, упућеног 27. априла 1944. године, у англоамеричком масакрирању Србије ништа није променило, логични закључак је да су “хиљаде наших убијених људи” представљале један од најважнијих циљева оних који су наручивали и одобравали акције енглеских и америчких бомбардера. Србија је с неверицом пратила потезе својих западних савезника. Али оно што се дешавало над Србијом није збуњивало само њене житеље већ и многе савезничке посматраче. Први такав извештај о

Предсједник Републике Српске Милорад Додик присуствује у Београду Централном дану обиљежавања 75 година од почетка Другог свјетског рата на просторима бивше Југославије и злочина које су починили нацисти и њихови сарадници. Централна манифестација поводом обиљежавања 75 година од почетка Другог свјетског рата на просторима бивше Југославије и злочина које су починили нацисти и њихови сарадници одржава се у Југословенској кинотеци у Београду. На церемонији, којом се обиљежава почетак великог страдања на просторима бивше Југославије, говориће предсједник Владе Србије Александар Вучић, најављено је из Министарства културе и информисања Србије. Биће приказани документарни филмови „Јасеновац“, аутора Богдана Жижића и „Госпа краљица Хрвата“, чувеног Крста Шканате, који говоре о застрашујућим злочинима почињеним над

Енглеске и америчке бомбе убиле су сваког шестог житеља данашњег главног града Црне Горе. На град под Горицом је кренуло 120 тешких четворомоторних бомбардера Истог дана када и Београд, на Ускрс 1944. године, “савезнички” бомбардери су се устремили и на црногорску престоницу Цетиње. Истог дана страдали су и Жабљак, Шавник, Колашин, Андријевица, Гацко, Билећа. Само два дана касније, 19. априла 1944. године, маршал Тито се обраћа Пеку Дапчевићу и Митру Бакићу, својим изасланицима у Штабу 2. корпуса НОВЈ: “Јавите нам која мјеста треба бомбардовати.” Дапчевић и Бакић радио везом одговарају. “Нека бомбардују Сјеницу, Бијело Поље и Подгорицу. Молимо хитан одговор на ове предлоге. Пеко, Митар.” Титов одговор је стигао из

Рањеним градом крстариле су екипe за извлачење мртвих и рањених. Зашто је страдало неколико десетина хиљада Срба у Београду, Нишу, Лесковцу… У среду 26. априла, Радио Лондон је јавио да је маршал Тито Енглезима и Американцима упутио поруку захвалности за бомбардовање југословенске територије. У то време Београд је готово све своје болнице и друге здравствене установе, са болесницима и свим медицинским особљем, иселио из града. Градско породилиште смештено је у подавалско село Заклопачу. Београд је замро. Саобраћај у граду је обустављен, школе и факултети су престали с радом. Хиљаде унезверених Београђана потражиле су уточиште у Рипњу, Великом Мокром Лугу, Раковици, Пиносави, на Авали. Дирекција за исхрану становништва почела је да

Немачки губици у Београду били сто пута мањи од цивилних. „Савезници“ су се окомили на препун немачки логор на Сајмишту На Ускрс, уз Божић највећи хришћански празник, 16. априла 1944. године. Београд је у раним јутарњим часовима завијен у црно. Све београдске цркве биле су препуне, на улицама је било живље него било ког дана за време окупације. Целе породице ишле су у кућне посете својим рођацима и пријатељима. Београђани су тог дана желели, макар на тренутак, да забораве страхоте рата, да себи приуште илузију радости и нормалног живота, да у ведром расположењу прославе Ускрс и скорашњи крај рата. Истина, у Београд је тек стигла вест да је управо бомбардован

Контроверзе око канонизациjе Папе Пиjа XII тичу се тога да ли се он довољно противио покољу Јевреjа у 2. свjетском рату. Али то питање само скреће пажњу са важниjих ствари када се покушава сагледати цjелокупна слика улоге Ватикана за вриjеме рата. Право питање jе да ли jе Ватикан подржавао свjетски поредак коjи jе Трећи Раjх обећавао дониjети, или бар неке његове аспекте, поредак у коjем су мртви Јевреjи само колатерална штета – за чим jе Пиjе свакако зажалио. Одговор се може пронаћи у региjи коjа се обично игнорише иако повезуjе свjетске ратове: Балкан. Католичка црква jе тражила бедем против надирућег, окрутног комунизма коjи уништава цркву, али тиме jе подржала хрватски