Амерички предсједник Барак Обама изјавио је у интервјуу јапанској телевизији НХК да се током своје историјске посјете Хирошими ове недјеље неће извинити за атомску бомбу, коју је на тај јапански град његова земља бацила на крају Другог свјетског рата. На питање да ли планира да се извини током посјете Хирошими, Обама је рекао: „Не, зато што мислим да је важно схватити да лидери усред ратова доносе свакакве одлуке“, пренијела је агенција АФП. „Задатак је историчара да постављају питања и истражују их, али ја, као неко ко обавља ову функцију посљедњих седам и по година, знам да сваки државник доноси веома тешке одлуке, посебно за вријеме рата“, навео је Обама. Он

Инзбрук и Беч, 16. маја 2016. године АПЕЛ У ВЕЗИ КОМЕМОРАТИВНОГ ДОГАЂАЈА У БЛАЈБУРГУ Поштоване даме и господо, са сажаљењем смо морали да читамо у новинама да су 14. маја 2016. године на комеморативном догађају за жртве такозваног „Блајбуршког масакра“ јавно истицани симболи фашистичких усташа, који су били савезници нацистичке Немачке. Иако је за многе несхватљиво, вероватно или боље речено поготово усташе, који су одговорни за толико грозних злочина, заслужују да се неко моли за њихове душе. Несумњиво то заслужују они, који су погубљени у току одмазде Титових партизана, а да претходно ништа нису скривили. Ми смо мишљења да комеморација за мртве у Блајбургу заслужује више поштовања према мртвима. У

У Јеврејском културном центру „Арие Ливне“ у Бањалуци данас је отворена изложба „Ана Франк – хисторија, историја, повијест за данас“, која на 32 панела доноси детаље из живота јеврејске дјевојчице и њене породице с краја Другог свјетског рата. Један од организатора изложбе је Иницијатива младих за људска права у БиХ, а њен пројектни координатор Керим Сомун истиче да је циљ изложбе да се посјетиоцима пренесе универзална порука да највише страдају људи који нису укључени ни у какав конфликт. Он је оцијенио да универзална прича Ане Франк показује колико су сва страдања и лоше ствари које су се десиле биле запрепашћујуће. „Оно што ову изложбу чини занимљивом јесте то што су

АНДРЕЈ ФУРСОВ У Великом отаџбинском рату победио је управо совјетски систем у својој стаљинској варијанти ПОБЕДА: УЗРОЦИ, ЦЕНА, РЕЗУЛТАТИ У Великом отаџбинском рату победио је руски народ, организован у совјетски, социјалистички, у ратном периоду стаљински, ма колико неко хтео нешто друго, државни систем. Народ без и ван државног система је – руља и ништа више од тога. У иторији не побеђују једноставно народи, него системи, то јест системски организовани народи. У рату СССР је демонстрирао силу и моћ здравог организационог система. У томе је принципијелна разлика изнеђу СССР и царске Русије из друге половине ХIХ, почетка ХХ века. Упоредимо. Током 1915-1916. године био је избачен официрски корпус, распала се армија,

Андреј ФУРСОВ  Један од најважнијих резултата Велике Победе је следећи: у ратовима пре свега побеђују здрави социјални системи, а не само нароужање. Што је виши еволуциони ниво развоја земље, она ће тим лакше победити своје противнике… Совјетска победа, светска историја и будућност човечанства 1. Велики јубилеј Ове године ми обележавамо 70 година велике Победе совјетског народа, СССР-а над Трећим Рајхом, над национал-социјалистичком Немачком, која је организовала поход континенталне Европе против Совјетског Савеза, то јест, против историјске Русије ма како то они називали. Садашња годишњица суштински се разликује од педесетогодишњице (1995) а поготово од 40-годишњице (1985). За последњих петнаестак година на Западу је (чак да не кажеш “одређени кругови на Западу”,

Београд — Бесмртни пут прошао је и Београдом поводом прославе државног празника Дана победе над фашизмом у Другом светском рату. Бесмртни пук је назив за церемонију током које учесници носе фотографије чланова породица који су учестововали у рату. Она је први пут одржана 2012. у Томску, а већ 2014. године у 500 градова у седам земаља. Грађани у Београду прошетали су улицама носећи пред собом велики натпис на којем је писало „Бесмртни пук”. Иза натписа ходали су људи носећи фотографије својих предака погинулих у Другом светском рату.  Осим тога, могле су се видети црвене заставе, као и заставе Србије. У шетњи су учествовали и некадашњи министар одбране Братислав Гашић, министар