Пише: Мирослав Стојановић Страх од отварања Пандорине кутије: Све учесталија су упозорења да би „аустријски сценарио“, са неспорним успехом, и успоном екстремне деснице, могао да се „одигра“ у још некој западноевропској земљи, па и самој Немачкој, свакако не таквим интензитетом и са тако реском, дубоком подељеношћу, већ на парламентарним изборима следеће године По чему је то једна сеоска фешта, која није била карневалска, у далекој источнонемачкој забити (Колмниц, покрајина Саксонија), ако се у овој, високоурбанизованој и (пре)насељеној земљи о некој забити уопште може говорити, заслужила посебну пажњу најутицајнијег политичког магазина „Шпигла“, (немилосрдно) строгог у избору тема и приоритета? Вест која је улетела у орбиту хамбуршког недељника (електронско издање, 30. мај),

У агенцији за реституцију очекују да из јеврејских општина пристигне око 5.000 захтева да им држава врати имовину сународника страдалих у Холокаусту који немају својих живих законских наследника Први захтеви за реституцију јеврејске имовине по Закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које немају живих законских наследника, с игли су и у Агенцију за реституцију. За другу половину јуна заказана је расправа. За сада је поднето 15 захтева за имовину на територији Београда, а очекује се да стигну и захтеви из Војводине, каже за „Политику”, Страхиња Секулић, директор Агенције за реституцију. – Прве одлуке биће донете у августу и септембру. Видећемо шта је могуће вратити, а шта не, односно

У галерији у Новом Граду је отворена изложба „Козара, споменик слободе“ на којој посјетиоци могу видјети занимљиве документарне и историјске поставке које старијима могу да послуже као подсјећање, а млађима да науче чињенице које не знају о страдању у Другом свјетском рату. Кустос и историчар Марина Љубичић је синоћ на отварању рекла да се никада не смије дозволити да буде заборављено оно што се десило на Козари у Другом свјетском рату, због чега је и изграђена меморијална зона на Мраковици. Она је навела да је Козара као излетиште била позната и прије Другог свјетског рата, а изградњом споменика сви догађаји, укључујући културне, добили су други облик и димензију. „Као примјер

Почињу поступци реституције за страдале у Холокаусту. Поднети први захтеви из Београда, очекују се и из градова у Војводини ПРВЕ расправе о захтевима јеврејске заједнице, по новом Закону о отклањању последица одузимања имовине жртвама Холокауста које нису имале наследника, Агенција за реституцију одржаће у јуну. Како је за „Новости“ потврдио директор Агенције Страхиња Секулић, позитивне одлуке очекују се већ крајем августа или почетком септембра. – До сада је предато 15 захтева за повраћај имовине, а очекује се да ће их бити око 5.000. Рок је три године од доношења закона, што значи да рок тече од фебруара 2016. – каже Секулић. Ових 15 захтева односи се на зграде у Београду,

У логору где се свакодневно умирало од последица робовског рада, глади, болести, смрзавања, где су заточеници стрељани, тучени до смрти, одвођени у гасне коморе, основан је Међународни комитет логораша: помагали су једни другима, ризикујући сопствене животе Од нашег специјалног извештача Линц, Маутхаузен – Низ степенице које воде ка каменолому Винер Грабен готово сви посетиоци силазе загледани у ципеле. Степенице су неједнаке, стрме, па би се спотицање могло завршити падом са тежим последицама. Ми, данашњи посетиоци, имамо удобне ципеле и све време овога света да ногу пред ногу стигнемо до подножја. Они који су силазили и успињали се уз њих пре више од седамдесет година, носили су дрвене кломпе, тешке камене громаде

Амерички предсједник Барак Обама изјавио је у интервјуу јапанској телевизији НХК да се током своје историјске посјете Хирошими ове недјеље неће извинити за атомску бомбу, коју је на тај јапански град његова земља бацила на крају Другог свјетског рата. На питање да ли планира да се извини током посјете Хирошими, Обама је рекао: „Не, зато што мислим да је важно схватити да лидери усред ратова доносе свакакве одлуке“, пренијела је агенција АФП. „Задатак је историчара да постављају питања и истражују их, али ја, као неко ко обавља ову функцију посљедњих седам и по година, знам да сваки државник доноси веома тешке одлуке, посебно за вријеме рата“, навео је Обама. Он

Инзбрук и Беч, 16. маја 2016. године АПЕЛ У ВЕЗИ КОМЕМОРАТИВНОГ ДОГАЂАЈА У БЛАЈБУРГУ Поштоване даме и господо, са сажаљењем смо морали да читамо у новинама да су 14. маја 2016. године на комеморативном догађају за жртве такозваног „Блајбуршког масакра“ јавно истицани симболи фашистичких усташа, који су били савезници нацистичке Немачке. Иако је за многе несхватљиво, вероватно или боље речено поготово усташе, који су одговорни за толико грозних злочина, заслужују да се неко моли за њихове душе. Несумњиво то заслужују они, који су погубљени у току одмазде Титових партизана, а да претходно ништа нису скривили. Ми смо мишљења да комеморација за мртве у Блајбургу заслужује више поштовања према мртвима. У