arrow up

Подијелите вијест:

Слабо сила прашта за срушена им царства, због става и ината Србин вазда страда

У ритму глувог гламочког кола, ови су се стихови почетком месеца проломили над Шарановом јамом, једном од стратишта логора Јадовно на Велебиту.
Феђа Димовић код Шаранове јаме на Велебиту; ФОТО: Никола Зајц / Јадовно 1941.

Кад се споје Гламочко глуво, Павлина Радовановић и Београдски синдикат настане песма о страдању која је симболично повезала читав српски народ… од Косова и Метохије, преко Београда и Босанске Крајине до Шаранове јаме, стратишта на Велебиту на којем је први пут званично емитована.

Одслушана је у тишини, као химна, а Феђа Димовић из Београдског синдиката после свега, није крио емоције. Захвалан на позиву да присуствује Дану сећања на жртве логора Јадовно, каже да су му се, док је слушао песму и гледао људе око себе буквално тресле ноге.

Песма Теци реко, како објашњава Димовић, настала је из жеље да се проговори о страдању Срба у НДХ. Иако би се на први поглед могло рећи да је сплет околности довео до реализације те идеје, уверен је да ништа није било случајно и да је нека виша сила спојила њих, Павлину, Момчила Мирића из удружења „Јадовно 1941“ и редитеља спота Хаџи Александра Ђуровића.

Београдски синдикат има иза себе сличне песме с којима је, кроз ангажован текст, уз хип хоп музику и српске народне мотиве, успешно допирао до младих. Димовић верује да ће тако бити и сад.

Иако у шали каже да није љубитељ музике из Јужног Бронкса, Момчило Мирић, председник београдаког удружења Јадовно 1941, није се двоумио кад је до њега стигла идеја и песма. Удружење је подржало снимање спота, а Мирић је убеђен да је то прави пут до оних који готово ништа не знају о страдању Срба у НДХ.

Све што је до сада радио Београдски синдикат изазивало је реакцију јавности. Оној позитивној сада се нада и председник удружења Јадовно 1941 из Бањалуке Душан Басташић.

Удружење Јадовно 1941 већ 14 година заредом организује помен жртвама злогласног логора у којем су за само 132 дана постојања, у лето 1941 године, усташе зверски побиле око 40 хиљада Срба и Јевреја са простора читаве НДХ.

Послушајте прилог емитован у емисији “Магазин на Првом”, првог програма Радио Београда:

Душан Басташић и његови сарадници годинама неуморно траже места страдања по врлетима Велебита и у каменој пустињи острва Пага.

Он истиче да је, иако важно, проналажење и лоцирање масовних гробница, тек први корак на путу чији би крајњи циљ требало да буде достојан и праведан однос према жртвама.

Песма Теци реко има скоро милион прегледа на Јутјубу, а Феђа Димовић, који је ове године први пут био на једном од велебитских стратишта, после свега што је тамо видео и осетио, позива све који ће се из Србије током лета упутити на хрватско приморје да посете Јасеновац и Јадовно и сазнају нешто о страдању властитог народа.

Приредила: Ђурђица Драгаш – РТС

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

МОМ ДЕДИ НИКОЛИ

Дошла сам ти, Лико, стоjим на дедовини. Препознаjеш ли ме, земљо? Дошла сам ти,

Српски Велебит

Покушавам да се сетим када сам први пут чула за Јадовно. Било је

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​