Наследници ратног премијера улажу жалбу на одлуку Агенције за реституцију Наследници Милана Недића уложиће од недеље жалбу на решење Агенције за реституцију којим се одбија њихов захтев за повраћај имовине као неоснован. Ово је за “Новости” потврдио адвокат Зоран Живановић. – Недић није могао бити припадник окупационих снага, јер је окупација међународно-правни израз и означава заузимање туђе територије. Домаћа цивилна власт, којој је Недић припадао, не може бити окупациона на територији сопствене земље. Чак је и у послератној правној терминологији он називан сарадником окупатора, а не окупатором. Ово је ревизија историје – говори Живановић о констатацији из решења Агенције. Та чињеница је, како објашњава, од кључне важности, јер по старом

У древном фрушкогорском манастиру Крушедол послије 75 година данас је откривена спомен-плоча погинулим пилотима 6. ловачког пука Ваздухопловства Краљевине Југославије. Пилоти су страдали у априлском рату 1941. године супротстављајући се њемачким ваздухопловним формацијама. Спомен-плочу открили су покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић и амбасадор Словеније у Србији Владимир Гаспарич. „Седам и по деценија је мало да се заборави зло и сила која је напала небо тадашње Краљевине Југославије. Истовремено, 75 година је још мање да се заборави храброст свих оних који су тих дана полетели да испод и изнад облака чувају границу, да сачувају државу и пре свега свој народ“, истакао је Вулетић послије откривања

Агенција за реституцију одбила захтев потомака ратног премијера као неоснован, сазнају „Новости“. Такође је одбијен захтев за прекид поступка до правоснажног окончања процеса рехабилитације Захтев Радмиле Павковић, унуке ратног премијера Србије Милана Недића, за враћање имовине, Агенција за реституцију данас је одбила као неоснован, сазнају „Новости“. Такође је одбијен њен захтев за прекид поступка до правоснажног окончања процеса рехабилитације. У образложењу одлуке коју је потписао директор Агенције Страхиња Секулић наводи се да је неспорно да је Недић на највишу функцију у цивилној власти постављен искључиво од немачких власти и да се влада на окупираној териотрији није могла формирати без воље и подршке окупатора. Неспорно је и да је он на

У Русији се данас обиљежава Дан сјећања и туге посвећен жртвама Другог свјетског рата јер се данас навршава 75 година од напада нацистичке Њемачке на СССР. Руска новинска агенција ТАСС подсјећа да је током 1.418 дана Великог патриотског рата погинуло око 27 милиона совјетских држављана, укључујући 18 милиона цивила. У знак сјећања на те жртве Русија је 22. јун прогласила Даном сјећања и туге. Око осам милиона људи учествовало је у кампањи „Свјеће сјећања“ одржане осми пут ове године. Свијеће, чији је број био једнак броју дана трајања рата, упаљене су у Москви, Санкт Петербургу и Волгограду. Широм Русије данас су заставе на пола копља. Руски предсједник Владимир Путин положиће

Кријући се иза намере да читалаштву понуди поуздану и конкретну информацију, редакција „Обнове” заправо је сарађивала с окупатором Александар Стојановић Значајно место у садржају „Новог времена” имала је спортска рубрика, која је често објављивана на засебној страници и са раскошним илустрацијама. Овај лист редовно је објављивао редослед програма на радију, као и најаве културних и друштвених дешавања у Београду и унутрашњости. У највећем броју издања постојали су и мали огласи, као и „личне и породичне вести” – информације о веридбама, венчањима, сахранама, прославама крсних слава и слично – те читуље и помени. Неретко су објављивани и додатни културнообразовни садржаји, попут лекција немачког језика или популарних романа у наставцима. Анализом садржаја

Информације о стању на фронтовима и политичким приликама у деловима Европе које је окупирала Осовина биле су строго контролисане и често нису одговарале стању на терену Александар Стојановић Први уредник „Новог времена” био је Предраг Милојевић, бивши новинар „Политике” и шеф Централног прес­бироа. На месту уредника провео је мање од три месеца, јер се већ 3. августа, када је објављен 78. број листа, повукао из редакције. Милојевић (1901–1999) је припадао самом врху југословенског и светског новинарства, а његова блистава каријера потрајала је и у послератним деценијама. Био један од првих страних новинара који су разговарали са Адолфом Хитлером, а током каријере интервјуисао је и Мусолинија, Черчила, Чемберлена, извештавао са лица

Припадницима јеврејске и ромске националности или лицима која су у браку с њима било је забрањено издавање и штампање пропагандних књига и списа Александар Стојановић Молбе за издавање штампаних материјала требало је подносити Пропагандном одељењу „С” и уз њих приложити: име и адресу аутора, члански број код Новинарског удружења, име и адресу издавача, име и адресу штампарије. Припадницима јеврејске и ромске националности или лицима која су у браку са њима, било је забрањено издавање и штампање пропагандних књига и списа. „Службене новине” биле су званично гласило власти Савета комесара, а потом и Недићеве владе. Право уређивања и издавања овог листа имало је Министарство просвете. Првенствена функција „Службених новина” састојала се

Главни стуб пронемачке политике у области пропаганде и писане речи било је „Српско новинарско удружење”, основано средином септембра 1941. године Колаборационистичка управа у Србији – Савет комесара, а касније и Влада народног спаса – имала је обавезу да сопствену цензуру усклађује с инструкцијама и интересима окупатора, што је доприносило потпуној контроли над протоком информација и практично онемогућило легално објављивање и јавно циркулисање било каквих субверзивних садржаја. Одељење за пропаганду (Одељење државне пропаганде) образовано је после формирања владе Милана Недића, при Председништву Министарског савета. Одељење за пропаганду имало је важно и повлашћено место у хијерархији цивилних органа: примало је директне инструкције од председника колаборационистичке владе и окупатора, а на његовом челу

Од првог до последњег дана окупације Србије окупатор је настојао да контролише све информације које су јавно емитоване Александар Стојановић Александар Стојановић је научни сарадник Института за новију историју Србије. Дипломирао је на Одељењу за историју Филозофског факултета у Београду 2010, где је одбранио и докторску дисертацију „Идеје, друштвенополитички пројекти и пракса владе Милана Недића (1941–1944)”. Био је секретар редакције часописа „Токови историје” и члан уредништва часописа „Караџић: часопис за историју, етнологију, археологију и уметност”. Објавио је више од двадесет научних чланака и расправа и монографски зборник грађе „Српски цивилни/ културни план Владе Милана Недића”. Истраживачки се бави историјом колаборације, Другим светским ратом, историјом политичких идеја и покрета и међуратном

У Србији практично више не постоји Државна комисија за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944, а до краја године са веб сајта Министарства правде биће скинут и списак са до сада идентификованих око 60.000 људи које су побили комунисти по завршетку Другог светског рата. – Комисија је угашена. Ионако је постојала само на папиру од 2012. и доласка на власт коалиције око Вучићевих напредњака. Беспарица није пресудан фактор. Ово је идеолошки потпуно конфузно време и владајућа гарнитура шаље различите поруке у зависности од процене колико може имати конкретне користи у датом тренутку. Чак ни из пијетета према жртвама, српске државнике не интересују тзв. пасја гробља црвеног терора, расута широм

У окупираној Србији, за време Другог светског рата, строго контролисана пропаганда величала је немачке победе на фронту, школски уџбеници били су цензурисани, а у Завод за преваспитавање омладине без пристанка родитеља одвођени су млади „заведени комунистичком идеологијом“ Рад Владе народног спаса Милана Недића у време Другог светског рата био је под  контролом окупационих немачких власти, органи квислиншке владе спроводили су уствари њихове наредбе и у свом деловању били зависни од њих. Ово се могло чути у готово сваком излагању на округлом столу „Генерал Милан Недић и домаћа управа у Србији 1941–1944. године – научни погледи“ одржаном јуче на Филозофском факултету у Београду. Учесници су говорили о раду Недићеве владе у