arrow up
Сремски фронт - архива (www.wikipedia.org)

Обиљежена 71. годишњица пробоја Сремског фронта

Полагањем венаца и одавањем државних и војних почасти данас је у спомен комплексу Сремски фронт у Адашевцима код Шида обиљежена 71 година од пробоја Сремског фронта, а министар Александар Вулин поручио је да су само слободни народи срећни, успјешни и развијени. Вулин је окупљенима поручио да само слободан народ може да ствара добру и честиту државу, те да само слободни људи рађају слободне људе. “Нема богатог и срећног роба, само слободни људи стварају слободне људе. Ово су овде потомци слободних људи – горостаса и нећемо никад бити од њих мањи”, рекао је Вулин. Он је навео да се прије 71 годину на том мјесту наш народ, Србија, уписала на страну

Сремски фронт - архива (www.wikipedia.org)

Сјећање на страдале у пробоју Сремског фронта

На данашњи дан навршава се 71 година од пробоја Сремског фронта који је означио окончање Другог свјетског рата на територији Србије. Пуних 175 дана, од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године, вођена је рововска битка у којој је са обје стране учествовало око 250.000 војника. Уз јединице Југословенске армије, учествовале су и трупе Црвене и бугарске Народне армије, као и бригада “Италија”. У тешким и крвавим борбама, на снијегу и вјетру, погинуло је око 13.500 југословенских војника, углавном младића из Србије и Црне Горе, 1.100 припадника Црвене армије, 630 припадника бугарске Народне армије и 163 Италијана из састава југословенских јединица. На страни непријатеља, који су се борили уз

Бајлонијева пијаца после једног од налета савезничких авиона

Србија је пала на колена

Од 1. до 7. септембра 1944, над Србијом и Црном Гором била су 1.973 борбена лета. ДОК су Београд и многи други градови Србије видали ране и сахрањивали своје најрођеније, енглески и амерички “савезници и ослободиоци” настављали су свој крвави пир. На њиховој мети опет се, по шести пут, нашао већ одавно ојађени Ниш. Овог пута још подмуклије него раније, кад је град био на спавању. Између 2.20 и 3 часа по поноћи Енглези и Американци су 9. јуна 1944. на Ниш бацили близу 400 бомби. На спавању је побијено неколико десетина Нишлија. Два дана касније, 11. јуна у 9 часова, западни “савезници” обрушавају се на Смедерево. На град је

Нико у Београду није био поштеђен савезничких бомби

Циљ је био покорити Србију

Трагични биланс разарања градова Србије и Црне Горе никад нико није ни покушао да сачини. Чувај се лажних пријатеља, а сачуваћемо се од непријатеља ПОШТО се после писма Божидара Недића, члана Међународне организације бивших ратника и ратних инвалида, Џорџу VI, краљу Велике Британије, упућеног 27. априла 1944. године, у англоамеричком масакрирању Србије ништа није променило, логични закључак је да су “хиљаде наших убијених људи” представљале један од најважнијих циљева оних који су наручивали и одобравали акције енглеских и америчких бомбардера. Србија је с неверицом пратила потезе својих западних савезника. Али оно што се дешавало над Србијом није збуњивало само њене житеље већ и многе савезничке посматраче. Први такав извештај о

Додик у Београду Фото: РТРС

Додик у Београду на обиљежавању 75 година од почетка Другог свјетског рата

Предсједник Републике Српске Милорад Додик присуствује у Београду Централном дану обиљежавања 75 година од почетка Другог свјетског рата на просторима бивше Југославије и злочина које су починили нацисти и њихови сарадници. Централна манифестација поводом обиљежавања 75 година од почетка Другог свјетског рата на просторима бивше Југославије и злочина које су починили нацисти и њихови сарадници одржава се у Југословенској кинотеци у Београду. На церемонији, којом се обиљежава почетак великог страдања на просторима бивше Југославије, говориће предсједник Владе Србије Александар Вучић, најављено је из Министарства културе и информисања Србије. Биће приказани документарни филмови “Јасеновац”, аутора Богдана Жижића и “Госпа краљица Хрвата”, чувеног Крста Шканате, који говоре о застрашујућим злочинима почињеним над

Холокауст у Србији као неодвојиви део заједничког европског наратива о Холокаусту

Шири циљ пројекта је стварање међународне платформе за размену искустава из области комеморације, истраживања и едукације о Холокаусту, која ће посебну пажњу посветити Холокаусту у Србији као неодвојивом делу заједничког европског наратива о Холокаусту, и његовом утицају на стварање заједничких европских вредности толеранције и разноликости као основе савременог демократског друштва. Три дана програма Тродневну манифестацију обележиће богат програм (у дну овог прилога) са мноштвом домаћих и иностраних гостију. Изложба 20. априла ће у Историјском архиву Београда бити отворена изложба ”Октобар 1941 – Ескалација у Холокауст” чији су аутори историчар др Милован Писари и уметник Никола Радић Лукати, чланови Центра за истраживање и едукацију о Холокаусту. Међународна конференција 21. априла ће

Немачке жртве биле су готово 200 пута мање од губитака невиног цивилног становништва Подгорице

Подгорица разорена до темеља

Енглеске и америчке бомбе убиле су сваког шестог житеља данашњег главног града Црне Горе. На град под Горицом је кренуло 120 тешких четворомоторних бомбардера Истог дана када и Београд, на Ускрс 1944. године, “савезнички” бомбардери су се устремили и на црногорску престоницу Цетиње. Истог дана страдали су и Жабљак, Шавник, Колашин, Андријевица, Гацко, Билећа. Само два дана касније, 19. априла 1944. године, маршал Тито се обраћа Пеку Дапчевићу и Митру Бакићу, својим изасланицима у Штабу 2. корпуса НОВЈ: “Јавите нам која мјеста треба бомбардовати.” Дапчевић и Бакић радио везом одговарају. “Нека бомбардују Сјеницу, Бијело Поље и Подгорицу. Молимо хитан одговор на ове предлоге. Пеко, Митар.” Титов одговор је стигао из

Теразије

Брозова захвалност савезницима

Рањеним градом крстариле су екипe за извлачење мртвих и рањених. Зашто је страдало неколико десетина хиљада Срба у Београду, Нишу, Лесковцу… У среду 26. априла, Радио Лондон је јавио да је маршал Тито Енглезима и Американцима упутио поруку захвалности за бомбардовање југословенске територије. У то време Београд је готово све своје болнице и друге здравствене установе, са болесницима и свим медицинским особљем, иселио из града. Градско породилиште смештено је у подавалско село Заклопачу. Београд је замро. Саобраћај у граду је обустављен, школе и факултети су престали с радом. Хиљаде унезверених Београђана потражиле су уточиште у Рипњу, Великом Мокром Лугу, Раковици, Пиносави, на Авали. Дирекција за исхрану становништва почела је да

Ослободиоци сејали смрт

Бомбе са поруком “срећан Ускрс”

Немачки губици у Београду били сто пута мањи од цивилних. „Савезници“ су се окомили на препун немачки логор на Сајмишту На Ускрс, уз Божић највећи хришћански празник, 16. априла 1944. године. Београд је у раним јутарњим часовима завијен у црно. Све београдске цркве биле су препуне, на улицама је било живље него било ког дана за време окупације. Целе породице ишле су у кућне посете својим рођацима и пријатељима. Београђани су тог дана желели, макар на тренутак, да забораве страхоте рата, да себи приуште илузију радости и нормалног живота, да у ведром расположењу прославе Ускрс и скорашњи крај рата. Истина, у Београд је тек стигла вест да је управо бомбардован

ustasa_u_jami.jpg

Масовна гробница историје: Криза идентитета Ватикана у 2. свјетском рату

Контроверзе око канонизациjе Папе Пиjа XII тичу се тога да ли се он довољно противио покољу Јевреjа у 2. свjетском рату. Али то питање само скреће пажњу са важниjих ствари када се покушава сагледати цjелокупна слика улоге Ватикана за вриjеме рата. Право питање jе да ли jе Ватикан подржавао свjетски поредак коjи jе Трећи Раjх обећавао дониjети, или бар неке његове аспекте, поредак у коjем су мртви Јевреjи само колатерална штета – за чим jе Пиjе свакако зажалио. Одговор се може пронаћи у региjи коjа се обично игнорише иако повезуjе свjетске ратове: Балкан. Католичка црква jе тражила бедем против надирућег, окрутног комунизма коjи уништава цркву, али тиме jе подржала хрватски

Пеко тражи да се гађа Никшић

На Никшић су бачене блок бомбе од 2 тоне. Порушено је пола вароши. Радио Лондон: Никшић бомбардован на тражење маршала Тита У финишу Другог светског рата, када се Черчилу учинило да Тито није пуки Стаљинов пион на Балкану, англо-американци су почели ваздушну кампању уништавања Хитлерових команди, трупа и постројења у Србији, али већ од самог почетка ове операције њени ефекти су били супротни. Што због насумичног бомбардовања, што због грешака у планирању, што због случајног или намерног убацивања цивилних циљева на листу њихових напада, немачки нацисти су у свему овоме пролазили најбоље, а Срби најгоре. Ваздушна канонада Србије је системски продужавана из месеца у месец, иако се од самог почетка

(Архивска фотографија)

Историја бомбардовања Београда – од ђулади до крстарећих ракета

Пре тачно 75 година, српска престоница доживела је једно од највећих разарања у историји. На удару авијације нацистичке Немачке 6. априла 1941 били су војни и инфраструктурни циљеви, али и склоништа, културни споменици, стамбени објекти, верска здања, па чак и болнице. Живот је изгубило између 8.000 и 12.000 људи Британски принц Чарлс деловао је веома изненађено када му је историчарка Дубравка Стојановић, приликом њихове шетње Калемегданом, објаснила да је Београд бомбардован много пута у својој историји. Само Британци и Американци палили су и рушили Београд у девет таласа у 20. веку, ако 78 дана НАТО агресије рачунамо као „једно бомбардовање”. Немци и Аустријанци чинили су то више од три пута

Годишњица бомбардовања Београда Фото: ТАНЈУГ

Вулин: Београд је бомбардован да би био уништен

Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин изјавио је да је нацистичка Њемачка 6. априла 1941. године бомбардовала небрањени Београд без објаве рата, не зато да га војнички порази, већ да га уништи. Вулин је рекао да је то бомбардовање било најразорније од свих бомбардовања у историји Београда, а да је, према процјенама, убијено између 2.000 и 4.000 људи, а можда и више. “Убијали су жене и децу, убијали су без икакве дискриминације, убијали су их јер су били грађани Београда”, нагласио је Вулин након што је положио вијенац на споменик жртвама бомбардовања Београда у Другом свјетском рату на београдском Новом гробљу. Он је нагласио да

Čuvari koncentracionih logora iz Agdera

Napisao: Knut. F. Torešen (Knut.F.Thoresen)  U jesen 1948. godine, tri godine posle završetka rata, pred norveškim sudom se pojavio vrlo neprijatan slučaj državne izdaje. Sudilo se 23-o godišnjem Henriju Džordžu Henriksenu(Henry Georg Henriksen) iz Ejestada u Aust-Agderu(Øyestad, Aust –Agder). On je bio član Vaštbataljona br. 6 „Oslo“(Wachtbatallion nr. 6 „Oslo“), jedinice koju su činili norveški vojnici – čuvari u nemačkoj službi u Norveškoj. On je optužen za više ubistava i torturu jugoslovenskih zarobljenika u severnoj Norveškoj(Nord- Norge) u ratnom periodu. To je bio jedan od najozbiljnijih slučajeva u koji su bili umešani norveški čuvari u logorima smrti na severu. U toku sudskog procesa obelodanjene su informacije o strahotama koje su

Маршал доносио све одлуке

Маршал доносио све одлуке

Бомбардовање градова било је у надлежности Титовог Врховног штаба. И у другом бомбардовању Ниша немачки објекти су остали читави Месец дана после савезничког разарања Ниша, крајем новембра 1943. године, Тито је, на предлог својих сарадника из Словеније, у Јајцу проглашен за маршала. Два месеца касније, 5. фебруара 1944. године, он ће својим изасланицима у Србији (Главном штабу НОВ и ПО Србије) упутити депешу која ће више од 50 година скривати једну од највећих тајни Другог светског рата на нашим просторима. Тајну – ко је у ствари тражио, ко предлагао, а ко одобравао најбестијалније разарање српских и црногорских градова у њиховој историји. Оригинал овог документа гласи: “Врховни штаб НОВ и ПОЈ,

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.