Други свјетски рат Архиве - Страница 100 од 117 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Страна 100

Злочин без казне: Годишњица геноцида у Велици

28. јул 2016.

На данашњи дан 1944. године у селу Велика двије СС дивизије – „Принц Еуген“ састављена углавном од фолксдојчера и „Скендербег“ састављена од Албанаца, потпомогнути локалним муслиманским становништвом из Плава, Гусиња и Бихора, извршиле су геноцид над мјештанима Велике на сјеверу Црне Горе. На најсвирепији могући начин убијено је преко 600 Величана, већином жена и дјеце. Представници Невладине организације „Клуб Велика“ још прије годину званично су поднијели иницијативу Влади Црне Горе за утврђивање пуне истине о геноциду у селу Велика, гдје су 28. јула 1944. зликовци клали нејач, старце, жене и дјецу, али и даље нема одговора. Још увијек не постоји ни достојан споменик – меморијални центар жртвама геноцида у Велици.

Представници СУБНОР-а општине Мркоњић Град данас су, поводом Дана устанка народа БиХ против фашизма, положили вијенце на спомен-обиљежје страдалим партизанима на Касимовцу на Партизанском гробљу

У Мркоњић Граду одана почаст жртвама фашистичког терора

27. јул 2016.

Представници СУБНОР-а општине Мркоњић Град данас су, поводом Дана устанка народа БиХ против фашизма, положили вијенце на спомен-обиљежје на Касимовцу. Предсједник СУБНОР-а ове општине Влајко Јовић рекао је да ова организација сваке године одаје почаст жртвама фашизма. „Сваке године обиљежавамо 27. јули и сјећамо се недужних жртава. Положићемо данас вијенце и на спомен-обиљежјима жртвама фашистичког терора у мјестима Бараћи, Ивовац и Подгорја“, додао је Јовић. На гробљу Касимовац сахрањено је 313 жртава фашистичког терора, у Бараћима 298, у Ивовцу 82 и у Подгорји 105. Извор: СРНА

У Петрову је из штампе је изашла књига „Спасавање савезничких авијатичара“, која је заједничко дјело Васкрсије Јанковића из озренског насеља Бољанић и смедеревског аутора Цвијетина Јовановића

Објављена књига о спасавању савезничких авијатичара

26. јул 2016.

Из штампе је изашла књига „Спасавање савезничких авијатичара“, заједничко дјело Васкрсије Јанковића из озренског села Бољанић и смедеревског аутора Цвијетина Јовановића, који је поријеклом са Озрена. Аутори су на основу расположивих докумената и свједочења преживјелих очевидаца, описали спасавање америчких, италијанских и француских авијатичара са озренског импровизованог аеродрома у селу Бољанић код Добоја 1944. и 1945. године. Према тврдњама америчког обавјештајног официра Ника Лалића, на кога се позивају Јанковић и Јовановић, са аеродрома у Бољанићу евакуисано је укупно 60 авијатичара-падобранаца. У књизи се наводи да је аеродром у Бољанићу изграђен од 22. октобра до 1. новембра 1944. године, када је и обављена прва евакуација савезничких пилота. Друга евакуација догодила се 27.

Централна комеморација у логору Маутхаузен (Фото: Ј. Чалија)

Међународни комитет чува сећање на жртве Маутхаузена

26. јул 2016.

Комплекс злогласног нацистичког логора у Аустрији, који је данас меморијал, постаће независна федерална институција с међународним управним одбором Највећи меморијал из периода Другог светског рата у Аустрији и један од најзлогласнијих нацистичких логора Маутхаузен прерашће у независну федералну институцију с међународним управним одбором који ће чинити представници земаља чији су грађани били жртве нацистичког режима. Предлог о реорганизацији Маутхаузена, који тренутно има статус меморијала и под управом је аустријског Министарства спољних послова, упућен је крајем маја аустријском Савету министара. Они су га већински подржали и његова примена почеће од 1. јануара следеће године. Нови статус омогућиће да, с једне стране, меморијални комплекс буде независнији од политичких структура, док ће, с

Генерал Драгољуб Дража Михаиловић у Драгачеву 1943 године

Руски историчари: Покрет Драже Михаиловића није онакав каквим га представљате у Србији

25. јул 2016.

Пише: Никита Бондарев Данас је за руске политичаре и историчаре у вези са тим догађајем најважније да се не понављају пропагандистичке измишљотине и идеолошки стереотипи које је совјетска наука преносила онако како их је све до деведесетих година добијала из Југославије. Све до ослобођења Југославије руководство Совјетског Савеза је сарађивало и са четницима и са партизанима. У архивама су сачувани документи који сведоче да је Тито све до 1944. године из Совјетског Савеза добијао писма овакве садржине: “Ви говорите да четници сарађују са фашистима, али ми имамо другачије информације. Потрудите се да нађете са њима заједнички језик”. Ако погледамо историју читавог региона, видећемо да је четнички покрет логичан наставак некадашњих

Бата сачувао сећања на америчког пилота

24. јул 2016.

Зрењанинац Владимир Агоштан крунисао дугогодишње истраживање аеородрома „Ечка“. По дедином казивању, детаљно документовао страдања летача Томаса Роџерса Запуштен и скоро заборављен спортски аеродром „Ечка“, у истоименом месту надомак Зрењанина, изазвао је недавно пажњу шире јавности због (брзо се испоставило, лажне) најаве да би могао бити претворен у место за обуку за ванредне ситуације, као некакво „истурено одељење“ нишког Српско-руског хуманитарног центра. Гласине о тобож „руској бази“ у банатској равници, које су уследиле после вишегодишњих прича о постојању тајног аеродрома испод постојећег (!) и закопаног злата којег нацисти у журби нису успели да однесу (!?), слатко засмејавају Зрењанинца Владимира Бату Агоштона (43), авио-механичара по струци, заљубљеника у летење и сигурно једног

Владика топлички Арсеније данас је уз благослов патријарха српског Иринеја у Цркви Светог Саве у Београду служио парастос за покој душе генерала Драгољуба Драже Михаиловића, који је стријељан на данашњи дан прије 70 година, као и за бројне незнане официре, војнике и родољубе који су погинули за отаџбину

Служен парастос генералу Дражи

17. јул 2016.

Владика топлички Арсеније данас је уз благослов патријарха српског Иринеја у Цркви Светог Саве у Београду служио парастос за покој душе генерала Драгољуба Драже Михаиловића, који је стријељан на данашњи дан прије 70 година, као и за бројне незнане официре, војнике и родољубе који су погинули за отаџбину. Владика Арсеније је у пригодном обраћању вјерницима и поштоваоцима генерала Михаиловића рекао да је он погубљен без суда и кривице, а на правди Бога и да је пуцањ на његове храбре војничке груди био „пуцањ на истину, правду, храброст, истрајност и оданост отаџбини и православној вјери“. „Он је храбро стао на чело војске да би одбранио оно што се одбранити може. Историја

Најава: Помен ђенералу Михаиловићу

16. јул 2016.

Помен ђенералу Михаиловићу, Београд, у недељу 17. јула 2016. у 11:00 у малој цркви Светог Саве на Врачару. Удружење припадника ЈВуО 1941 – 1945, Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета, и Градски одбор Београд Удружења Краљевина Србија вас позивају да поводом 70 година од убиства ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића у недељу 17. јула 2016. у 11:00 у малој цркви Светог Саве на Врачару, присуствујете помену за покој душе нашег Чиче. Парастос ће служити Његово преосвештенство владика Арсеније, по благослову патријарха Иринеја.

У Миској Глави код Приједора данас је поводом Ивањдана служен парастос и положени вијенци на споменик борцима одбрамбено-отаџбинског рата, спомен-плочу борцима НОР-а и гробље жртава фашистичког терора.

У Миској Глави сјећање на жртве ратова

7. јул 2016.

У Миској Глави код Приједора данас је поводом Ивањдана служен парастос и положени вијенци на споменик борцима одбрамбено-отаџбинског рата, спомен-плочу борцима НОР-а и гробље жртава фашистичког терора. Мјештани се на овај начин присјећају свих својих суграђана који су живот дали за слободу, и то 17 бораца одрбамбено-отаџбинског рата, 67 бораца НОР-а и 34 цивила који су били жртве фашистичког терора. Замјеник градоначелника Приједора Миленко Ђаковић нагласио је да се овдје његује традиција антифашизма, али и брине о будућем развоју села. „Град континуирано улаже у ову мјесну заједницу јер њихова активност и рад то заслужују“, рекао је Ђаковић, подсјећајући да је градска управа ријешила проблем асфалтирања пута између Миске Главе и

На фрушкогорском превоју Иришки венац код споменика "Слобода" данас је одржан свечани скуп поводом обиљежавања 75. годишњице дизања устанка народа Србије у Другом свјетском рату.

Обиљежено 75 година од дизања устанка

7. јул 2016.

На фрушкогорском превоју Иришки венац код споменика „Слобода“ данас је одржан свечани скуп поводом обиљежавања 75 година од дизања устанка народа Србије у Другом свјетском рату. Том приликом, на споменик „Слобода“ положени су вијенци палим борцима Народноослободилачког рата /НОР/. У име Покрајинске владе вијенце палим борцима НОР-а положили су потпредсједник Покрајинске владе Иван Ђоковић и покрајински секретар за социјалну политику, демографију и равноправност полова Предраг Вулетић. Организатор свечаног скупа био је Савез удружења бораца народноослободилачког рата /СУБНОР/ АП Војводине. Покровитељ скупа је Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с вјерским заједницама. Пошту палим борцима седмојулског устанка одали су и представници покрајинског, градских и општинских одбора СУБНОР-а, припадници Војске

Немачки војници стрељају омладинце у логору Сајмиште (Фото Википедија)

Холокауст се и у Београду дешавао пред очима других

7. јул 2016.

Поводом текста Чедомира Антића „Постнацификација Србије“ У октобру 1941. мушки Јевреји су радили на рашчишћавању улица Београда, на истовару робе на пристаништу, на поправљању канализације и слично. Гледали су како суграђани иду на посао, док су они из свог били избачени; како шетају и седе по кафанама, док је њима било забрањено; како се возе трамвајима, док они нису смели да се попну на њих. Гледали су како се враћају својим кућама, док су они морали да се врате сваке вечери у немачки логор на Аутокоманди, под пратњом немачких или колаборационистичких стражара. У логору су слушали како навијачи навијају за свој фудбалски клуб на оближњем стадиону, гледали су како се

Данас обележавање Дана устанка у Другом светском рату

7. јул 2016.

Бела Црква – Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Александар Вулин, предводиће данас у Белој Цркви државну церемонију поводом обележавања 75. годишњице избијања антифашистичког устанка у Другом светском рату. Свечаност ће бити одржана код споменика Жикици Јовановићу – Шпанцу који се налази у оквиру спомен-комплекса у Белој Цркви код Крупња, саопштио је Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Дан устанка народа Србије је био државни празник у Социјалистичкој Републици Србији, који се обележавао сваког 7. јула. Дан устанка обележавао је годишњицу оружане акције Рађевачке партизанске чете Ваљевског партизанског одреда, 7. јула 1941. године у Белој Цркви код Крупња. Од 2013. године обележава се у саставу државног програма

Споменик подигнут у част палим борцима Трешњевке

У Хрватској се наставља скрнављење споменика из Другог свјетског рата

6. јул 2016.

У недељу увече је по пети пут у овој години, оскрнављен споменик подигнут у част палим борцима Трешњевке, учесницима народноослободилачке борбе. На споменику, који се налази у парку у улици Божидара Аџије у Загребу, исписана су имена 49 палих бораца са подручја Трешњевке. Међу именима стоји и име народног хероја Јоже Влаховића. Споменик је подигнут 29. новембра 1953. на тадашњи Дан Републике од стране Организације савеза бораца народоноослободилачког рата 57. изборне јединице. Споменик је изложен редовним нападима, због добро истакнутих црвених звијезда, које се налазе са обе стране списка имена. Антифашисти из Загреба су изјавили да ће поново обновити овај споменик. Везане вијести: Антифашисти открили споменик, а демобилисани борци

Обиљежен Дан сјећања на погинуле у ослободилачким ратовима

4. јул 2016.

Делегације општине Нови Град и општинске Борачке организације данас су у Доњем Водичеву положили вијенце и прислужили свијеће код заједничког спомен-обиљежја солунским борцима, борцима Народноослободилачког рата /НОР/ и посљедњег Одбрамбено-отаџбинског рата. Општинска Комисија за његовање традиција ослободилачких ратова утврдила је 3. јул као Дан сјећања на погинуле борце ослободилачких ратова српског народа у 20. вијеку са подручја општине Нови Град. Начелник општинског Одјељења за друштвене дјелатности Боривој Јапунџа рекао је да је спомен-обиљежје у Доњем Водичеву недавно санирано. Према његовим ријечима, санација је урађена на плочи на којој су имена жртава из Другог свјетског рата. Спомен-обиљежје у Водичеву изграђено је за 12 солунаца, 90 бораца НОР-а, 377 жртава фашистичког терора

Полагањем вијенаца код спомен-костурнице погинулим борцима Народноослободилачког рата /НОР/ у Котор Варошу је данас обиљежен 4. јули - Дан борца, празник устанка народа и народности Југославије против фашизма у Другом свјетском рату.

Обиљежен Дан борца

4. јул 2016.

Полагањем вијенаца код спомен-костурнице погинулим борцима Народноослободилачког рата /НОР/ у Котор Варошу је данас обиљежен 4. јули – Дан борца, празник устанка народа и народности Југославије против фашизма у Другом свјетском рату. Након одавања поште погинулим борцима НОР-а предсједник општинске организације СУБНОР-а Јово Tрњак истакао је да имена на спомен-костурници говоре о храбрости и одлучној борби народа тога времена. „Побиједили смо фашизам и усташтво, али их нисмо искоријенили, јер у појединим земљама бивше Југославије они и даље постоје“, истакао је Tрњак. Он је додао да је неопходно уредити спомен-костурницу, јер јој пријети урушавање, и подсјетио да се овим датумом треба дичити и поносити, а не стидјети револуционарне прошлости. На спомен-костурници