arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

ТУГОВАНКА: Сачувана истина о страдању породице Капор

18. мај 2019.

Поводом представљања књиге „Тугованка“ Радојке Капор у Удружењу књижевника Србије, Француска 7. у Београду 20. априла Данас, у Суботу праведног Лазара, данас и увијек говори истину и само истину, као што то чини Радојка Капор у својој књизи „Тугованка.“ Радојка је рођена у Мириловићима, питомом селу код Билеће, које је, по предању добило име по Мирилима, споменицима, почивалима душе. И Радојка је истинско мирило, и не само то, она је помирило, људско срце, доброта, трагалац за истином. Изједна покушавам, али никако ми не успијева, да предвојим оно што сам помало знао и онога што сам накнадно сазнао. До нас су допирале разводњене и умекшане верзије догађаја из Другог рата, које

Помен усташама уз јаке полицијске снаге

17. мај 2019.

Организатори окупљања на Блајбургу, којим се одаје почаст страдалим усташама, страхују да би аустријска полиција могла да прекине мису и забрани скуп. Аустријска полиција ове године шаље на Блајбург 410 полицајаца, међу којима су и припадници специјалних јединица, као и редовни полицајци из цијеле земље. Биће присутно и десет водича паса, двојица стручњака за експлозив, два хеликоптера, као и 12 припадника хрватске полиције. На комеморацију усташама и домобранима од сада се примјењује аустријски Закон о јавном окупљању након што је католичка дијецеза Гурк-Клагенфурт одбила да изда дозволу за служење мисе. Почасни блајбуршки вод, који је до сада одржавао ред током окупљања, процјењује да ће доћи до 15.000 учесника. – Аустријанци

Предсједник хрватског сабора поклонио се убијеним усташама

17. мај 2019.

Предсједник Хрватског сабора Горан Јандроковић положио је вијенце на споменик и поклонио се погинулим усташама у Блајбургу. Он није директно одговорио на питање новинара која је војска била хрватска током Другог свјетског рата, већ је навео да „није дошао да релативизује карактер усташког режима или `Независне Државе Хрватске`“. Јандроковић каже да су страдали на Блајбургу жртве „комунистичког тоталитарног режима“, преноси Н1. На споменику убијеним усташама и домобранима пише дословно: „У част и славу погинулој хрватској војсци. Мај 1945“. Јандроковић је дошао два дана прије званичног окупљања на Блајбургу. Ове године аустријске власти су строго забраниле било каква истицања усташких обиљежја и усташке слогане, а миса неће бити одржана у координацији

ХРТ опет емитовао спорни филм о Блајбургу

15. мај 2019.

Хрватски Јавни сервис ХРТ поново је емитовао документарни филм „Магнум цримен 1945.“, који тврди да су на Блајбуршком пољу страдале усташе, а не цивили. ХРТ је документарац поново емитовао уочи предстојеће комеморације заказане за недељу, 19. маја, на Блајбургу, а реч је филму у којем, пише портал Телеграм, усташку војску називају једнострано хрватском. У једном тренутку један од интервјуисаних сведока Блајбурга прича о свом брату, усташком војнику погинулом 1942., па каже: “Он је наравно био наш, хрватски војник”. У филму се, према писању хрватског портала, између осталог, појављује и ова теза: “Нисмо ми били ни нацисти ни фашисти. У НДХ никада није основана ни једна фашиштичка странка. Али прилика да

Остаци нацистичких жртава биће сахрањени у Берлину

13. мај 2019.

Остаци жртава нацизма које су биле коришћене за медицинске експерименте биће данас сахрањени у Берлину, више од 70 година после краја диктатуре те идеологије. Око 300 микроскопских узорака ткива бораца покрета отпора, највећим делом жена, погубљених у Трећем рајху а затим коришћених за експерименте биће сахрањени на берлинском гробљу. Остаци припадају борцима покрета отпора погубљених у берлинском затвору Плецензе. У Плецензеу је убијено више од 2.800 људи а тела већине жртава су потом била сецирана на институту за анатомију Берлинског универзитета. Те узорке су 2016. открили потомци анатома Хермана Штива, који је радио на телима противника Хитлеровог режима, и предали их меморијалном центру. Извор: ДАНАС.РС

Антифашисти траже забрану комеморације 18. маја

11. мај 2019.

Антифашистичке организације Аустрије, Италије, Хрватске и Словеније одржале су данас протестни скуп у центру Блајбурга, са кога су затражили забрану профашистичког и проусташког окупљања на овом мјесту 18. маја. Предсједник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске Фрањо Хабулин рекао је да окупљање на Блајбуршком пољу није ништа друго него нарицање за пропалом усташком пара-државом, за покретом и идејом који су тешко компромитовали хрватско име, а за собом оставили крвави траг. „Усташе су толико били досљедни у провођењу фашизма, да су и њихови окупаторски покровитељи били згрожени шта и како раде“, рекао је Хабулин. Он је додао да му је жао што у тој превари учествује и Католичка црква и Хрватска

Милојко Будимир

Будимир: Одавање почасти злочинцимма говори каква је данашња Хрватска

10. мај 2019.

Секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир изјавио је да чињеница да је хрватски предсједник Колинда Грабар Китаровић дан уочи обиљежавања Дана побједе над фашизмом посјетила Блајбург и одала почаст усташама који су били „најстраснији изданци фашизма“ говори каква је данашња Хрватска и на које темеље се ослања. Он је у изјави Срни напоменуо да је познато ко је страдао у Блајбургу и да су власти Аустрије забраниле манифестације на којима се презентује усташка идеологија. „Аустрија се оградила и сада на неки начин Грабар Китаровић жели да избјегне оно што би се 18. маја требало десити на тој комеморацији и жељела је да прије свих њих положи цвијеће“, рекао је

У ЦЕНТАР – др ЦВЕТКОВИЋ Партизани на Блајбургу стрељали војнике, а у Србији цивиле

10. мај 2019.

Гост медијске куће „Центар”, у емисији „Интервју”, коју води и уређује Дејан Петар Златановић, био је Виши научни сарадник Института за савремену историју, др Срђан Цветковић.   Тема емисије била комунистички злочини на крају и након Другог светског рата. У емисији се још говорило о крвавим унутрашњим политичким обрачунима од почетка стварања модерне српске државе, разлици између обичне и тоталитарне диктатуре, броју убијених људи у партизанско-комунистичким чисткама након Другог светског рата, политичким осуђеницима и затворским условима пре и након Другог светског рата, некомунистима као грађанима другог реда у Титовој Југославији и како су политички осуђеници и свештеници радили за УДБ -у (00.01:00); о злоупотреби антифашизма у борби против идеолошких неистомишљеника,

Председница Хрватске посетила Блајбург

9. мај 2019.

Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић посетила је Мацељ, Блајбург и Худу јаму, положила цвеће и запалила свеће за жртве убијене од припадника Југословенске армије после завршетка Другог светског рата, саопштила је њена прес служба. „Масовним убиством ратних заробљеника и цивила, међу којима је било рањеника и деце, прекршене су све цивилизацијске норме и одредбе хуманитарног права, пре свега Женевска конвенција о ратним заробљеницима из 1929. Био је то размерно највећи поратни масовни злочин у Европи након Другог светског рата, за који нема оправдања, као ни за било који други злочин учињен над било киме и од било кога”, наводи се у саопштењу, преноси Бета. Уз то се додаје да „та и

Бојанић: 9. МАЈ – ДАН ПОБЕДЕ… И ЕВРОПЕ

9. мај 2019.

Дан победе над фашизмом и нацизмом У знак сећања на жртве фашизма у току Другог светског рата, у свету и Европи обележава се, 9. мај – Дан победе. Тада се обележава и Дан Европе, дан када је 1955. године створена данашња заједница европских народа. 9.мај, осим што је Дан Европе, обележава се и као Дан победе, јер је на данашњи дан, завршен Други светски рат, најкрвавији сукоб у историји човечанства у коме је нестало око 55 милиона људи од чега су готово 31 милион цивили а рањено је око 35 милиона људи. Рат је вођен на теритрији тадашњих 60 држава. Тога дана 1945. године, неколико минута после поноћи, у разрушеном

© Sputnik / Алексей Никольский

Путин: Русија ће чинити све што је потребно да јача свој војни потенцијал

9. мај 2019.

Руски председник Владимир Путин поручио је у говору на Паради победе на Црвеном тргу да су поуке Другог светског рата и даље актуелне и да ће Русија чинити све што је потребно да јача свој војни потенцијал. Он је такође позвао међународну заједницу да формира јединствен систем безбедности, како би се супротставила претњама. Честитајући Дан победе као „дан победе и туге“, руски председник је рекао да је у историји Русије било много херојских подвига, али да Победа над нацизмом заузима посебно место. © Sputnik / Алексей Филиппов Дан победе: Црвени тргом продефиловали Терминатор, Армата, Тријумф… (видео) „Са сваком годином осећамо моћ великог подвига и тријумфа нашег народа. Управо је он одбранио домовину и постао главни ослободилац

СТРАДАЛО 2,5 ОДСТО УКУПНЕ ПОПУЛАЦИЈЕ – СССР НАЈТЕЖЕ ПОГОЂЕН

8. мај 2019.

Укупан број жртава Другог свјетског рата ни до данас није познат, али сви извори, и побједника и поражених, крећу се између 50 и 60 милиона, што је 2,5 одсто тадашње укупне популације на Земљи. Ове бројке односе се на период почетка рата у Европи 1. септембра 1939. године, па до капитулације Јапана 2. септембра 1945. Највеће жртве поднио је СССР и земље са истока Европе, док су на Западу те цифре много мање. У бројним државама које су учествовале у Другом свјетском рату постоји мали број поузданих извора и истраживања о броју жртава. Начини процјена су различити јер су различити погледи на формулацију узрока смрти, те директне и индиректне ефекте

Строго поверљиво: Откривени тајни нацистички документи – како бити немилосрдан (фото)

7. мај 2019.

Тајне, строго поверљиве нацистичке документе открили су британски командоси током инвазије на норвешка острва Лофотен у марту 1941. Готово непозната копија нацистичких докумената која је недавно откривена у Националној библиотеци Израела баца ново светло на живот у окупираној Норвешкој током Другог светског рата, навео је Шаи Бен-Ари из библиотеке у чланку објављеном у новинама „Харец“. У документима се налазе упутства високих официра Вермахта војницима који су били ангажовани у нацистичкој окупацији Норвешке. „Наредбе објављене у брошури у суштини представљају кратак и практичан приручник како преузети демократску земљу и ’притискати‘ њено становништво“, нагласио је Бен-Ари. Он подсећа да су тајна документа која „пружају увид у природу нацистичке окупације Норвешке“ пронашли британски командоси током

Забрањене и заставе ХОС-а

7. мај 2019.

Послије усташких знамења и амблема, аустријске власти упозоравају учеснике окупљања на Блајбуршком пољу да су забрањене и заставе ХОС-а. Представници почасног блајбуршког вода, који су годинама традиционално носили та обиљежја, славећи Независну Државу Хрватску, сада жале што ће 18. маја морати да носе искључиво званичну заставу Хрватске. Организатори упозоравају учеснике да не носе никакве усташке или сличне симболе јер су неки прошле године одлежали више мјесеци у аустријским затворима због тога. Поручено је да ће комеморација бити одржана у складу са аустријским црквеним прописима, те да неће бити транспарената и других обиљежја. Такође, на конференцији за новинаре, како преносе хрватски портали, упозорено је да ће аустријска полиција бити ригорозна у

Матхаузен

Више од 9.000 људи на комеморацији у Матхаузену

5. мај 2019.

Комеморацији у некадашњем концентрационом логору Матхаузен у Аустрији данас је присуствовало више од 9.000 људи, међу којима је била и делегација Србије. Делегација Србије, коју је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Ненад Нерић, положила је вијенце на споменик српским и југословенским жртвама. Аустрију је представљао предсједник парламента Волфганг Соботка, канцелар Себастијан Курц, министар образовања Хајнцом Фасман, а међу почасним гостима био је и бивши председник Хајнц Фишер. Комеморацији су присуствовали представници готово свих аустријских странака, осим чланице владајуће коалиције Слободарске партије чији функционери, према организаторима, нису пожељни на овој свечаности. Овогодишња 74. комеморација поводом ослобађања концентрационог логора одржана је под мотом „Никада број, увек

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА