Суд у Аустрији изрекао је затворску казну човјеку који је на интернету продавао пјесме са насловима попут „Адолф Хитлер живи“ и приказивао тетоваже са нацистичким мотивима. Аустријски закон забрањује величање или ширење нацистичке идеологије. Мушкарац стар 38 година осуђен је на 33 мјесеца затвора на крају суђења у граду Стеир. Он је одбацио наводе из оптужнице и рекао да његова идеологија одражава чињеницу да он „подржава своју нацију“. Његов идентитет није објављен, што је у складу са законом о заштити приватности. Аудио снимци које је овај човјек продавао обухватају и пјесму под насловом „Гебелс за све“ и једну у којој се велича логор смрти уз мелодију популарне дјечије пјесме. На

Највеће стратиште Јевреја, некадашњи концентрациони логор који су немачки нацисти подигли у Другом светском рату, обишло прошле године рекордних 2.053.000 посетилаца, највише у 70 година постојања музеја Варшава – Највеће стратиште Јевреја, некадашњи концентрациони логор Аушвиц – Биркенау који су немачки нацисти подигли у Другом светском рату на југу окупиране Пољске, обишло је прошле године рекордних 2.053.000 посетилаца, највише у 70 година постојања музеја. На рекордну прошлогодишњу посету тог симбола холокауста утицали су и Светски дани католичке омладине крајем јула у Кракову. Тада је за 12 дана, угледајући се на папу Фрању који је у немим молитвама, без говора и изјава прошао целу стазу смрти до гасних комора и споменика

Прво издање књиге Адолфа Хитлера „Мајн кампф“ у Њемачкој након Другог свјетског рата показало се бестселером и иде у шесто штампање, саопштио је издавач ове књиге. Институт за савремену историју из Минхена саопштио је да је 85.000 копија књиге нацистичког вође „плануло“ са полица од првог штампања у јануару.  Овај признати институт тврди да се овим не промовише ултрадесничарска идеологија него подстиче дебата о порасту оштрих политичких погледа у савременом западном друштву. Организован је низ презентација и дебата о „Мајн кампфу“ широм Њемачке и Европе, што је омогућило да се сагледа утицај овог дјела на друштво, преноси АФП. „Испоставило се да је страх од тога да би књига допринијела промовисању

Представници Градског одбора СУБНОР-а, данас су, поводом Дана формирања Прве пролетерске бригаде положили вијенце и цвијеће на споменик Палим борцима у Бањалуци. Они су након тога посјетили носиоца партизанске споменице стотрогодишњег Милана Пузића. Пузићу, који је у Другом свјетском рату више пута рањаван, уручен је пригодан поклон. Предсједник бањалучке организације СУБНОР-а Раде Џајић рекао је да је Пузић најстарији живи учесник НОР-а у Републици Српској. „Настојимо да носиоце споменице не заборавимо. То је наша обавеза“, каже Џајић. Он је навео да је прије 30 година било 4.800 живих бораца НОР-а, а сада око 200. „Било је 420 носилаца партизанске споменице, а сада их је девет“, додао је Џајић. Координатор бањалучког

Два пута је у прошлом веку Хрватска ратовала против Русије, а сада шаље контингент својих војника на Балтик. Хрватска шаље војску на руску границу, најавила је хрватска председница Колинда Грабар Китаровић. Ова вест, ма колико изгледала сензационална, то није, из два разлога. Прво, то је обавеза коју је Хрватска прихватила као чланица НАТО-а. Мора да шаље своје војнике тамо где одреди централна команда из Брисела. Друго, то је само наставак традиције коју Хрватска баштини из прошлог века. Два пута је Хрватска ратовала против Русије. У Први светски рат Хрватска је ушла као део Аустроугарске, а њени војници борили су се на руском фронту у Галицији. Ову епизоду хрватске историје најбоље је описао Мирослав Крлежа у збирци новела „Хрватски

Председник Русије о Минхенском споразуму, Пакту Молотов – Рибентроп и Великом Отаџбинском рату… 5. новембра 2014. године, у музеју савремене историје Русије одржан је сусрет шефа руске држаев Владимира Путина са младим научницима и предавачима историје, саопштава прес-служба Кремља. У сусрету су узели учешће представници водећих високошколских установа и Института РАН, Института за општу историју РАН, Археолошког института. Током сусрета покренута је тема историје Русије у ХХ веку. “А што се тиче ХХ века – истакао је Владимир Путин – за све нас је важна и даља прошлост и новија историја. Са њом има тешкоћа, са том новијом историјом, зато што тамо има још много тога исполитизованог, чак још увек

Киповима антифашиста, који се налазе у Титовом парку у Пули, на главе су стављене црне платнене вреће са симболом крста. Ријеч је о умјетничкој инсталацији постављеној у ноћи са недјеље на понедјељак. „Испред бисти су постављена и црна вјешала“, преносе хрватски медији. У објашњењу инсталације, умјетници су навели да симбол крста ту не представља вјеру у облику алтруистичког дјеловања према себи и другима. „Он у овој ситуацији представља цркву као институцију која је кроз историју, а и данас, радила све друго осим пропагирања вјере у правом смислу ријечи. Институцију која је спутавала свако право на слободу, слободно одлучивање и дјеловање“, наводи се у образложењу. Умјетници наводе да су антифашисти успјели

Украјинско Министарство спољних послова у страху да ће националисти изазвати немире у Кијеву спречило је пројекцију филма „Волињ“ Војћеха Смажовског о масакрима десетина хиљада Пољака Варшава – Украјинско Министарство спољних послова у страху да ће украјински националисти изазвати немире у Кијеву спречило је пројекцију филма „Волињ“ Војћеха Смажовског о масакрима десетина хиљада Пољака које је на западу Украјине током Другог светског рата извршила Украјинска устаничка армија. „Уплашили смо се тога шта филм ‘Волињ’ може да изазове на улици. Имамо сигнале да би били протести због филма. Друштво тек треба припремити. У Пољској је Смажовски познат у Украјини не толико. Те сцене у филму које су прилично натуралистичке могу да изазову