Говор  генерал-потпуковника др Леонида Петровича Решетњикова, директора Руског института за стратешка истраживања, на  на промоцији своје књиге у Београду Док нисте у Србији, то није Србија. То није Србија, још увек није Србија. Напустили сте своју Србију, ону Србију о којој је говорио цар Лазар. Након што сам прочитао речи цара Лазара, провео сам многе бесане ноћи. Какве речи и какве мисли! О чему пише велики српски светитељ. Сви смо ми православни. И ми морамо да схватимо да, када је велики српски светитељ Николај (Велимировић) писао о цару Лазару, то није био само обичан књижевни есеј. Он се, пишући, обраћао и Србима и Русима и свим православним народима. Како бисмо

Грчка не одустаје од захтева да јој Немачка исплати око 270 милијарди евра ратне одштете због злочина који су нацисти починили у Другом светском рату. Са друге стране, у Немачкој не желе ни да чују за такву могућност. Док из Берлина лупају рецке колико су милиона Грчкој већ дали од почетка кризе у тој земљи, из Атине најављују да су спремни да ураде све што је потребно да би наплатили ратну одштету. – Грчки народ неће заборавити клања и ратне злочине нациста и захтевамо конкретно признање од немачке владе. Грчка ће урадити све што је потребно, првенствено на дипломатском, а ако буде потребно и на правном нивоу. Први пут имамо

Берлин — Четворица мушкараца и четири жене за које се сумња да су били чувари у концентрационом логору у близини Гдањска идентификована су у Лудвисбургу. То је изјавио шеф немачке Централне службе за истраживање нацистицких злочина у Лудвисбургу Јенс Ромел. Тужиоци ће сада испитати да ли они могу бити оптужени као саучесници у убиству, преноси Ројтерс, позивајући се на немачку агенцију ДПА. Централна служба са седиштем у Лудвисбургу не процесуира сама случајеве, него већ деценијама скупља информације за државне тужиоце. Остарели осумњичени, већином негирају кривицу и углавном су слабог здравља, с обзиром да је од Другог светског рата прошло 70 година. „Немачка посвећеност идентификацији бивших стражара нацистичког логора је охрабрујућа,“

Ветерани злогласне нацистичке Вафен СС дивизије 70 година после краја Другог светског рата слободно живи у Британији Ветерани злогласне нацистичке Вафен СС дивизије 70 година после краја Другог светског рата слободно живи у Британији. Најмање 25 етничких Украјинаца који су били у саставу СС дивизије из Галиције (регион у данашњој Украјини),иако су од стране Совјетског савеза били оптужени за ратне злочине, од краја рата слободно живи и ради у Уједињеном краљевству. Чак 8.000 чланова СС дивизије добило је дозволу Форин офиса за усељење у Британију после завршетка рата. Њих 25 који су и даље живи, станује у различитим крајевима Енглеске и Шкотске. Двојица прежевелих, Мирон Табора (90) и Остап Кикавец

Из штампе је изашла књига „Спасавање савезничких авијатичара“, заједничко дјело Васкрсије Јанковића из озренског села Бољанић и смедеревског аутора Цвијетина Јовановића, који је поријеклом са Озрена. Аутори су на основу расположивих докумената и свједочења преживјелих очевидаца, описали спасавање америчких, италијанских и француских авијатичара са озренског импровизованог аеродрома у селу Бољанић код Добоја 1944. и 1945. године. Према тврдњама америчког обавјештајног официра Ника Лалића, на кога се позивају Јанковић и Јовановић, са аеродрома у Бољанићу евакуисано је укупно 60 авијатичара-падобранаца. У књизи се наводи да је аеродром у Бољанићу изграђен од 22. октобра до 1. новембра 1944. године, када је и обављена прва евакуација савезничких пилота. Друга евакуација догодила се 27.

Комплекс злогласног нацистичког логора у Аустрији, који је данас меморијал, постаће независна федерална институција с међународним управним одбором Највећи меморијал из периода Другог светског рата у Аустрији и један од најзлогласнијих нацистичких логора Маутхаузен прерашће у независну федералну институцију с међународним управним одбором који ће чинити представници земаља чији су грађани били жртве нацистичког режима. Предлог о реорганизацији Маутхаузена, који тренутно има статус меморијала и под управом је аустријског Министарства спољних послова, упућен је крајем маја аустријском Савету министара. Они су га већински подржали и његова примена почеће од 1. јануара следеће године. Нови статус омогућиће да, с једне стране, меморијални комплекс буде независнији од политичких структура, док ће, с

У недељу увече је по пети пут у овој години, оскрнављен споменик подигнут у част палим борцима Трешњевке, учесницима народноослободилачке борбе. На споменику, који се налази у парку у улици Божидара Аџије у Загребу, исписана су имена 49 палих бораца са подручја Трешњевке. Међу именима стоји и име народног хероја Јоже Влаховића. Споменик је подигнут 29. новембра 1953. на тадашњи Дан Републике од стране Организације савеза бораца народоноослободилачког рата 57. изборне јединице. Споменик је изложен редовним нападима, због добро истакнутих црвених звијезда, које се налазе са обе стране списка имена. Антифашисти из Загреба су изјавили да ће поново обновити овај споменик.   Везане вијести: Антифашисти открили споменик, а демобилисани борци

Полагањем вијенаца код спомен-костурнице погинулим борцима Народноослободилачког рата /НОР/ у Котор Варошу је данас обиљежен 4. јули – Дан борца, празник устанка народа и народности Југославије против фашизма у Другом свјетском рату. Након одавања поште погинулим борцима НОР-а предсједник општинске организације СУБНОР-а Јово Tрњак истакао је да имена на спомен-костурници говоре о храбрости и одлучној борби народа тога времена. „Побиједили смо фашизам и усташтво, али их нисмо искоријенили, јер у појединим земљама бивше Југославије они и даље постоје“, истакао је Tрњак. Он је додао да је неопходно уредити спомен-костурницу, јер јој пријети урушавање, и подсјетио да се овим датумом треба дичити и поносити, а не стидјети револуционарне прошлости. На спомен-костурници

Необориве историјске чињенице показују да је управо Совјетски Савез дао највећи допринос победи над фашистичком Немачком, али је проблем фалсификовања историје и даље актуелан, каже за Спутњик на данашњи дан, када је фашистичка Немачка пре 75 година напала СССР, историчар и писац Алексеј Исајев. „Историја се фалсификује пре свега из политичких разлога, како би се створио мит који људи радо воле да чују. Циљ тих митова јесте да убеде друштво да садашње руководство земље ради све како треба. Зато становнике земаља које зависе од САД, хране причама о томе да су Американци они који су их спасили, док су совјетски људи, односно Руси, само маргиналци и нису ослободили Европљане од страшног режима Трећег рајха“, каже Исајев. Као

На данашњи дан 1941. године Њемачка је у Другом свјетском рату напала тадашњи Совјетски савез. Дуж цијеле граничне линије између Балтичког и Црног мора, са више од 150 дивизија, Њемачка је кренула у напад. Планом нацистичког вође Адолфа Хитлера названим „Барбароса“ било је предвиђено уништење совјетских армија у граничним областима и брзо заузимање европског дијела Совјетског Савеза. Њемачка армија са четири милиона војника, 3.300 тенкова и 2.000 авиона, у почетку је веома брзо напредовала, али је већ на самом крају 1941. било јасно да је план за брзо уништење совјетске Русије доживео неуспјех. Коначни пораз уДругом свјетском рату нацисти су доживјели управо од руских војника. (in4s.net) Извор: ИСКРА Везане вијести:

Традиционално, као деценијама уназад, у Горњем Милановцу је одржан Марш пријатељства у знак сећања на више од 4.000 југословенских родољуба, међу којима је било највише Срба који су у периоду од 1942. до 1945. године били заробљени у нацистичким логорима у Норвешкој. То је период страдања српских интернираца, али и време када је у најтежим условима рођено пријатељство између норвешког и југословенских народа, које данас негује Друштво српско-норвешког пријатељства. Поред чланова тог друштва, међу Норвежанима који сваке године овим поводом долазе у Горњи Милановац били су и Лапонци, чија је застава уочи почетка марша кроз рудничко-таковски крај додата норвешкој и српској застави. – Цела следећа година у Норвешкој биће у

Детмолд – Суд у немачком граду Детмолду осудио је јуче бившег припадника специјалних јединица СС, који је био стациониран у концентрационом логору Аушвицу, на пет годинас затвора због учешћа у убиству више од 1,1 милион заточеника. У Аушвицу сте били две године и учествовали сте у масовним убиствима, рекла је судија Анке Груда деведесетчетворогодишњем Ренхолду Ханингу. Она је образложила да Ханинг није непосредно учествовао у убиствима, али је као чувар допринео функционсању тог система. (Фонет) Извор: ПОЛИТИКА, субота 18 јун 2016., стр. 2 Везане вијести: Бивши чувар Аушвица: Нисам очекивао да ће Јевреји преживети … Почиње суђење чувару из Аушвица | Јадовно 1941. ЈЕЗИВА ИСПОВЕСТ ЧУВАРА АУШВИЦА Знао сам шта