Нацистички вођа Адолф Хитлер „убијао“ се од кокаина након што је 1944. године преживио покушај атентата – појављивао се наг и неуредан и тражио дрогу, наводи Норман Окслер у књизи „Кокаин у Трећем рајху“. Окслер је истраживао и прегледао медицинске документе, дневничке записе, писма нациста и војне извјештаје који се налазе у националним архивима у Берлину и Вашингтону. Због озљеде обје бубне опне након неуспјелог покушаја атентата бомбом, код Хитлера је послат доктор Ервин Гисинг, оториноларинголог. Он је упознао Хитлера у „Вучијој јазбини“. Хитлер је приказиван као нека врста моћног и мистичног суверена, а Гисинг је срео погнуту и шепајућу фигуру која је носила тамноплави огртач, а на босим ногама

Намерно негирање Холокауста, показују нацистички документи, сежу још из доба кад су нацисти у рату спроводили Холокауст. Европа то напросто не може и не жели да прогута. У првом реду због језиве историјске лекције и трагедије. Амазон је на удару у Европи због објаве књига које тврде да се Холокауст уопште није догодио, што се на старом континенту у правилу третира као говор мржње. У многим земљама, у Француској, Италији и Немачкој, па и код нас у одређеној мери, такве ствари подложне су казненом прогону, све до затворске казне. Први који се у Европи позабавио појавом таквих књига био је Сундајс Тајмс, након чега је избио такав скандал да је

Десничарска странка Алтернатива за Њемачку /АФД/ гласањем је данас искључила из чланства једног од својих лидера јер је критиковао споменик жртвама холокауста у Берлину и рекао да историју треба преправити да би се фокусирала на њемачке жртве. АфД, која има посланике у 10 до 16 њемачких регионалних парламената, могла би да постане трећа по величини странка у Бундестагу послије парламентарних избора 24. септембра. Утицајни чланови АФД-а сматрају да говори какав је одржао Бјерн Хеке, страначки лидер у Тирингији, наносе штету угледу странке и смањују јој шансе на изборима. Двије трећина регионалних лидера АДФ-а гласало је за покретање правног процеса искључивања Хекеа, који је саопштио да жали због ове одлуке. „Увјерен

Жупанијски суд у Загребу, који је надлежан за пресуде из времена комунизма, одлучиваће о ревизији поступка против Филипа Лукаса, дугогодишњег предсједника Матице хрватске, који се сматра апологетом усташке државе, а који је прије 72 године у одсуству осуђен на смрт стријељањем. Рехабилитацију је затражило загребачко удружење „У име обитељи“ на иницијативу винковачког огранка Матице хрватске. Загребачки „Јутарњи лист“ пише да се, каква год била пресуда, након дуготрајног заборава опет отвара прича о једној од најистакнутијих особа Хрватске између два рата, која је прешла пут од заговорника јужнословенског уједињења, до писца панегирика Анти Павелићу. Лист пише да је ово друга иницијатива за рехабилитацију особа које су југословенске власти осудиле због сарадње

Прва база података са именима и другим личним подацима о приближно 10.000 чланова особља нацистичког концентрационог логора Аушвиц, резултат вишегодишњег рада пољских историчара, објављена је на интернету. Пољски историчари су објавили, како тврде, најпотпунију листу нацистичких команданата и чувара у том логору, а она садржи 9.686 имена, што је „само почетак далекосежног пројекта“ који ће обухватити особље и других логора које је нацистичка Немачка отворила у окупираној Пољској, саопштио је Институт националног сећања (ИПН). До сада је сакупљено око 25.000 имена, преноси АФП. Пољски институт је навео да је листа припадника СС одреда, који су били у Аушвицу, базирана на подацима из архива Пољске, Немачке, Аустрије, САД и других земаља.

Када се прича о нацистичким злочинима, у први план увек избију приче о бруталним СС официрима, и тек понегде се помене неко женско име. Међутим, Марија Мандел је годинама радила и напредовала унутар система логора, и то све до највиших позиција у злогласном Аушвицу, где је одговорна за смрт око пола милиона људи. Била је родом из Аустрије, а након припајања те земље Немачкој, она се преселила у Минхен, где је почела да ради као чувар у концентрационом логору код Лихтенбурга 1938. године. Тамо је радила са још педесетак сс-овки, а ускоро је пребачена у већи логор, Равенсбирк у близини Берлина, 15. маја 1939. године. Надређене је импресионирала толико, да

Свечаности посвећене 73. годишњици ослобођења Лењинграда, који је био под опсадом током Другог светског рата, одржане су у Санкт Петербургу. 27. јануара се навршило се 73 године од дана потпуног скидања блокаде Лењинграда. Овај велики датум је у Русији проглашен за Дан војне славе. Хитлеровска опсада је трајала 900 дана и ноћи. За све ово време град је у непријатељском окружењу живео, радио и борио се. Без обзира на пуцњаву, бомбардовање, нељудску глад и страшне мразеве Лењинград је издржао и победио. Битка за Лењинград је била најдужа у годинама Другог светског рата. Хитлер је хтео да сравни град са земљом. Блокада која је успостављена од јесени 1941. године, однела је

Данас се обиљежава Међународни дан сјећања на жртве холокауста. Представници Јеврејске општине Бања Лука , Јеврејског културног центра “Арие Ливне“ и Друштва српско-јеврејског пријатељства су у знак сјећања на жртве Холокауста у Другом свјетском рату, положили вијенце на Новом гробљу, у Бања Луци. Генерална скупштина УН-а је на засједању 1. новембра 2005. године усвојила Резолуцију о обиљежавању Међународног дана сјећања на жртве холокауста. За датум обиљежавања изабран је 27. јануар, дан када је 1945. ослобођен највећи нацистички концентрациони логор у Другом свјетском рату Аушвиц-Биркенау у Пољској, гдје је убијено више од милион и по људи. У Босни и Херцеговини је 1941. године живјело 14 хиљада Јевреја. 12 хиљада њих убијено