У свијету се данас обиљежава Међународни дан сјећања на жртве Холокауста током Другог свјетског рата. На данашњи дан 1945. године, јединице совјетске армије ослободиле су највећи нацистички концентрациони логор Аушвиц са 7.500 затвореника, а у
Генерална скупштина Уједињених нација одобрила је данас резолуцију којом се осуђује свако порицање холокауста и позивају све нације и компаније друштвених медија да предузму активне мере у борби против антисемитизма. Резолуција је одобрена консензусом, без
Историчарка из Ниша, Ивана Груден Милентијевић, објавила је моногафију „Словенци у Србији под немачком окупацијом 1941-1944.“, која представља проширено издање њене претходне публикације „Страдање Словенаца у Нишу током Другог светског рата“. Иванина интересовања као историчара
Ново ревизионистичко (не)дело нам је стигло из Хрватске. Иако смо навикли на разне покушаје комшија да се „оперу“ пред историјом, овај пут сведочимо бизарности какву дуго нисмо имали прилике да видимо. Како пише један од
Неуобичајено оштрим језиком је аустријска национална телевизија ОРФ пренела вест да „Аустрија убудуће забрањује хрватску ревизионистичку манифестацију у Блајбургу“. ОРФ у извештају наводи да је „усташки сусрет у Блајбургу заувек историја“, као и да ће
Норвешка екипа коју предводи режисер Кјетил Палмqуист, продуцент Бранко Димески и историчар Кнут Фловик Тхоресен ускоро у Србији, где ће наставити снимање у Нишу и Београду. За сајт Српска историја режисер Кјетил Палмqуист преноси: Протеклих
Кнут: ,,Не користим израз Југословени за затворенике, 93% њих су били Срби, и зато користим израз Срби. Југославија више не постоји, а ни Југословени осим неких носталгичара. Норвежани су их током рата називали српским заробљеницима“.
У прошлости је било покушаја да се ове чињенице прикрију, и да се употребе у политичке сврхе, тако је и кренула идеја да се екранизује прича о српском страдалаштву у Норвешкој за време Другог светског
Пољски апелациони суд пресудио је данас да два историчара оптужена да су у књизи о холокаусту укаљала углед пољских сељака, не морају да се извине, чиме је одбачена ранија пресуда нижег суда у Варшави. У
Фридрих Гризендорф био је дворски свештеник. Након Другог светског рата када је Немачка изгубила, Фридрих је одржао проповед у селу Евербургу крај Оснабрика у коме се тада налазило на хиљаде српских заробљеника. Ево шта је
Велики број жртава настрадалих од побједничке стране (преко 350.000 усмрћених) је свакако један од важних разлога зашто темељит попис жртава Другог свјетског рата у Југославији никада није био извршен у 45 година, од 1945. до
Подсјећамо да се појавила за историју српског народа Баније изузетно вриједна књига: „Срби Баније у концентрационом логору Маутхаузен“, аутора Милоша Бајића, пјесника и међу прогнаним Србима у Србији истакнутог културног посленика. Српски народ, до грађанског
Истраживач Ксавијер Бугарел (Xavier Bougarel) специјалиста за ислам на Балкану, наводи бројку од које се леди крв у жилама – док је Француска за време Другог светског рата дала између 8.500 и 9.000 есесоваца (не
За Српску историју говори норвешки режисер Kjetil Palmquist. Планирамо снимање филма такође и у Србији. Циљ нам је да пронађемо преживеле заробљенике као и њихове потомке. Камером бисмо забележили њихова сведочења, која бисмо касније преточили
15. маја 1943. почела је операција Шварц. Да ли је баш све било као на филму? Извор: Погледи ; Аутор: Милослав Самарџић ; 16. март 2013. “Ви имате право да знате све“ – поручује нам
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
колачиће