Остало Архиве - Страница 2 од 38 - Јадовно 1941.

Почетна » Други свјетски рат » Остало » Страна 2

„ФАШИСТИЧКЕ КОСТИ“: Бербокова и њен деда нациста

12. фебруар 2024.

Недавно откриће нацистичке прошлости деде Аналене Бербок, укључујући његову службу у Вермахту и добијање крста за ратне заслуге у Блиду , покренуло је питања о њеном залагању за мир а уједно и о залагању за извоз оружја. Оцењује се да се Бербокова налази у критичном тренутку у својој политичкој каријери. У открићу које је изазвало шок у политичком пејзажу Немачке, деда министра спољних послова Аналене Бербок, Валдемар Бербок, идентификован је као официр Вермахта и непоколебљиви националсоцијалиста који не само да је читао „Мајн кампф“ већ је и одликован највећим војним орденом, Крстом за ратне заслуге са мачевима 1944. Бербокова, која је раније говорила о ратним искуствима свог деде, никада није

Југословенски заробљеници који граде пут између Карашока и Финске током Другог светског рата. Ову фотографију је почетком јесени направио немачки официр, ратни репортер, пре него што су заробљеници постали исцрпљени од глади и повременог дивљачког третмана од стране чувара. Фотографија: Архива немачке војске, Савезни архив Немачке

Ови заробљеници су градили „крвави пут“ – а после тога су погубљени

15. јануар 2024.

Југословенски заробљеници који су за време Другог светског рата били у Карашоку, требало је само да изграде пут до Финске, а после тога ниje требалo више да постоје. „Од доласка у логор у Карашок, Макс Гемеинхарт – познат као „Ексер“ – понашао се према неухрањеним и болесним заробљеницима на дивљачки и нехуман начин. Тукао је најболесније заробљенике без обзира на њихово стање и слао их на рад. Уобичавао је да туче исцрпљене заробљенике тако старшно да су они често умирали од његових удараца. Такође је слао болесне и изгладнеле заробљенике на погубљење. Сва убиства и погубљења извршавала је једна група Немаца међу којима је био и он.“ Ово је рекао

Како се трауме предака преносе на следеће генерације и где се се “архивирају”

27. октобар 2023.

Шта се догађа када један војник доживи трауму? Или када жена преживи силовање? Где се “архивирају” све трауме наших предака и да ли икада нестају из нашег генетског кода? Институ за психијатрију „Макс Планк” у Минхену већ годинама истражује “епигенетско наслеђивање”, односно начин на који акумулирана искуства током живота родитеља утичу на гене њиховог потомства и какву улогу то може да има у развоју деце, пише Дојче веле. Појам епигенетика састоји се од речи генетика и епигенеза, односно развој живог бића. Као својеврсна веза између утицаја околине и гена, епигенетика истражује под којим околностима који ген постаје активан или неактиван. То се назива регулација гена. Како настају трауме и које

ХОЛОКАУСТ ИЗЛАЗИ ИЗ ПОДРУМА ВАТИКАНА: Теме ће се одразити на будуће односе католика и Јевреја, али и православаца

10. октобар 2023.

Улога папе Пија XII, са новооткривеним документима из његовог понтификата у време Другог светског рата и њихов значај за јеврејско-хришћанске односе биће централна тема Међународне конференције на римском Универзитету Грегоријана од 09. до 11. октобра. Пише: ВН Биће то највећи сусрет икада организован по отварању ватиканских архива на захтев папе Фрање, који је упутио марта 2022. године. Говориће историчари и теолози, хришћани и Јевреји, водиће се дијалог између историје и теологије. У седам заседања у три дана изаћи ће на светлост дана и нови документи о понтификату папе Пија XII и њихов значај за откривање истине на тему „папа није знао – папа је знао“. Биће то дијалог о историјским

Ноћ у којој је ватра прогутала књиге „ненемачког духа“

11. мај 2023.

Пре тачно девет деценија, немачки нацисти приредили су у Берлину прво масовно и ритуално спаљивање књига. Манифестација је отпочела увече, 10. маја 1933. године. Исте ноћи, немачки студенти организовали су бакљаде у више градова и универзитетских центара. Присутне је својим говором, под насловом „Не, моралној декаденцији и искварености“, подстицао министар пропаганде Јозеф Гебелс. Великој манифестацији на тадашњем тргу Опернплац (Трг опере, који је касније преименован у Бебелплац), у центру Берлина, присуствовало је око 40.000 људи, а на ломачи је горело око 25.000 књига. Атмосфера приликом спаљивања је била помпезна. Многи студенти су били одевени у СС униформе. Церемонија је укључивала музику и плес. Спаљиване су све књиге које су сматране

Представљање књиге ,,Благоје Јововић, српски херој у вучјој јазбини” у крипти подгоричког Саборног храма

10. фебруар 2023.

У суботу, 11. фебруара 2023. године поводом јубилеја 100 година од рођења Благоја Јововића, одржаће се представљање књиге ауторке Марије Јововић, ћерке почившег Благоја Јововића у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици са почетком у 19 часова. О књизи ће говорити: протојереј мр Предраг Шћепановић, Архијерејски намјесник подгоричко-даниловградски ; Марија Јововић, ауторка ; историчар Жарко Лековић, док ће одломке из књиге читати глумица мр Јована Тодоровић. Благоје Јововић рођен је 1922. године у селу Косић код Даниловграда у племену Бјелопавлића. Он је служио Југословенску војску у отаџбини у Бјелопавлићкој војно-четничкој бригади. Када се партизанско – четнички сукоб завршио 1944. године Благоје Јововић је емигрирао у Италију. У Италији је

Додик: Срби и Јевреји братски народ по страдању

27. јануар 2023.

Данас је међународни Дан сјећања на жртве Холокауста, злочина Геноцида почињеног над Јеврејима. Предсједник Републике Српске Милорад Додик рекао је да су Срби и Јевреји братски народ по страдању, те истакао значај обиљежавања сјећања на то страдање како би била спријечена ревизија историје. – Важно је да се окупимо и у оквиру Јеврејског центра у Бањалуци и евоцирамо успомене на страшне злочине који су обиљежили цивилизацију и масовно страдање Јевреја – рекао је Додик. Изразио је Додик задовољство, што Дан сјећања на жртве Холокауста сваке године поприма све већи обим, имајући у виду да многе ретроградне стране које су биле на страни злочина данас покушавају да наметну неке друге вриједности.

Почело снимање филма о страдању српске деце у норвешким логорима током Другог светског рата

19. јануар 2023.

Прве сцене филма „33 Анђела“ о страдању српске деце у нацистичким логорима за време Другог светског рата, снимљене су на месту некадашњег логора NDH Земун (Semlin) на локалитету Старо Сајмиште. Иницијатор и покретач филма Бранко Димовић Димески, продуцент и директор филма, задовољан је пријемом и подршком у Србији по питању реализације филма. Он је изјавио да ускоро филмска екипа путује у Републику Српску где наставља снимање са сведоцима страдања за време Другог светског рата у логорима у Норвешкој, преноси Ђорђе Бојанић. Бранко је захвалан потомцима страдалих на сарадњи која је врло интензивна, која усмерава на обострано интересовање да се истина о страдању деце не заборави и наглашава и да ће

У Даниловграду одржана трибина о Благоју Јововићу: Повратак српског осветника у Бјелопавлиће!

30. децембар 2022.

У „Матици српској“ у Даниловграду синоћ је одржана трибина поводом 100 година од рођења Благоја Јововића, српског осветника који је 1957. године у Аргентини извршио атентат на Анту Павелића, ранио га, од посљедица рањавања Павелиће је нешто касније и умро. Трибини је присуствовала и Благојева кћерка, Марија, која се обратила и захвалила присутнима што чувају сјећање на њеног оца и његов подвиг. О животу Благоја Јововића, говорили су Миљан Станишић из Удружења Бјелопавлића „Бијели Павле“, Огњен Војводић, српски аналитичар, Тихомир Бурзановић, аутор књиге „Два метка за Павелића“ и Иван Милошевић из Удружења за геноцид. Сви они су закључили да је војска којој је припадао Јововић под командом генерала Драже Михаиловић

Почиње снимање филма о страдању српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата

26. децембар 2022.

Kарл Петерсен, шеф немачке команде за радну снагу у НДХ, у свом извештају од 20. јула 1942. наводи: издвојило се 3935 мушкараца, 3255 жена, те нешто више од 400 деце, који су затим послати на рад у Немачку и Норвешку. Били су то Срби православци који су одведени из својих кућа. У Норвешку је послато 102 деце од којих је 32 страдало, најмлађи међу њима имао је само 12 година.У сарадњи са продуцентима из Србије и Норвешке у плану је да у 2023 години да се кренее са снимањем филма о страдњу српске деце у нацистичким логорима током Другог светског рата. Према досадашњим истраживањима продуцент Бранко Димовић Димески дошао је

СРАМНЕ СТРАНИЦЕ ХРВАТСКЕ ПОВЈЕСТИ: Шта повезује Косово и Метохију и Истру и какве везе са тим има и Мусолини

1. новембар 2022.

Прва премијерка у историји Италије Ђорђа Мелони својим изјавама и објавама на друштвеним мрежама успела је да узбурка страсти у Хрватској и Словенији. Пише: Иван Миладиновић Својевремено је изјавила: „Биће да сам увек била против уласка Хрватске у ЕУ док не дође до враћања имовине Јеврејима. О повратку, директно Истре и Далмације, да и не говоримо.“ Није мимоишла ни Јосипа Броза Тита. Њена странка Браћа Италије поднела је предлог закона да се одузме Орден Републике Италије некадашњем доживотном председнику СФРЈ. „Апсурдно је одати почаст некоме ко је одговоран за масакр Италијана. Жртве фојбе и њихови најмилији заслужују поштовање и правду“, објавила је на „Фејсбуку“ Мелонијева. Фојбе су заправо назив за

Одржана нишка премијера филма „Логор смрти у Карашјоку“

26. август 2022.

Након премијере у Нишу, филм „Логор смрти у Карашјоку“, редитеља Кјетила Палмквиста, биће приказан у Београду, Ослу, Грачаници, Стокхолму, Швајцарској, а филмска екипа већ размишља о снимању другог дела. Две сале у биоскопу „Синеплекс“ у Нишу биле су мале да приме публику која је вечерас дошла да погледа филм „Логор смрти у Карашјоку“ који је премијерно приказан документарни у оквиру „Филмских сусрета“. Овај филм представља историјско благо које смо као народ добили заслугом Србина из Норвешке продуцента Бранка Димовића Димеског који је и покренуо целокупну причу око екранизације филма са пријатељском норвешком продукцијом ПОX са редитељем Кјетилом Палмквистором на челу. – Видели сте и сами колико је публика била “без

У Нишу 25. августа светска премијера норвешког филма ,,Логор смрти у Карашјоку“

22. август 2022.

У биоскопу Синеплекс у Нишу, 25. августа у 19 сати, премијерно ће бити приказан документарни филм ,,Логор смрти у Карашјоку“ у оквиру Филмских сусрета у Нишу. Овај филм је историјско благо које смо ми као народ добили заслугом Србина из Норвешке продуцента Бранка Димовића Димеског (родом са Космета), који је и покренуо целокупну причу око екранизације филма са пријатељском норвешком продукцијом POX на челу са редитељем Кјетил Палмqуистором. А у целој овој причи велики допринос дао је и норвешки историчар Кнут Фловик Торасен. Српски писац и публициста Бранко Димовић Димески написао је три књиге а по доласку у Норвешку кренуо је да истражује и страдање Српског народа за време Другог

Дан кад су нацисти напали Русију и отворили врата коначном поразу

22. јун 2022.

На данашњи дан 1941. године Њемачка је у Другом свјетском рату напала тадашњи Совјетски савез. Дуж цијеле граничне линије између Балтичког и Црног мора, са више од 150 дивизија, Њемачка је кренула у напад. Планом нацистичког вође Адолфа Хитлера названим „Барбароса“ било је предвиђено уништење совјетских армија у граничним областима и брзо заузимање европског дијела Совјетског Савеза. Њемачка армија са четири милиона војника, 3.300 тенкова и 2.000 авиона, у почетку је веома брзо напредовала, али је већ на самом крају 1941. било јасно да је план за брзо уништење совјетске Русије доживео неуспјех. Коначни пораз у Другом свјетском рату нацисти су доживјели управо од руских војника. Извор: ИН4С Везане вијести: 22. ЈУН:

Литургија и парастос у Камничкој Бистрица (Словенија) борцима ЈВуО, и народу из збјега из Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим после краја рата 1945.

21. јун 2022.

И ове године смо се сјетили жртава, које су пола вијека насилно биле брисане из памћења нашег народа (тек послије распада СФРЈ, 1994. године, почело се први пут са обиљежавањем стратишта у Камничкој Бистрици). Вјечнаја памјат! И ове године је у Камничкој Бистрици, близу градића Камника, у околини Љубљане, на десетак километара од аустријске границе, одржана литургија са парастосом борцима Југословенске бојске у отаџбини (ЈВуО) и народу из збјега са подручја Црне Горе, Боке, Херцеговине и Источне Босне, пострадалим на подручју Словеније после краја Другог свјетског рата, маја и јуна 1945. Литургију је служио о. Александар Обрадовић, архијерејски замјеник за Словенију Митрополије загребачко-љубљанске. На жалост, осим уобичајених листића – летака,