Истина о учешћу Хрвата у НОБ-у

„Политика“ jе писала о хвалисању хрватског политичког врха антифашизмом. Тврде да jе „Хрватска током Другог светског рата имала наjвеће учешће у антифашистичким снагама међу становништвом у окупираноj Европи“, додаjући да jе „грађана Хрватске наjвише било у партизанским jединицама током рата”, што ниjе спорно када се ради о грађанима Хрватске.

Спорно jе броjно учешће Хрвата у партизанским jединицама Хрватске. Према подацима из фељтона обjављеног у дневном листу „Политика” током маjа 1995. године, први хрватски корпус имао jе на дан 27. jула 1943. године 6.230 бораца. Од тога броjа Срби су чинили 5.910 бораца. Хрвата jе било 305, муслимана десет, Црногораца четири и jедан Италиjан. Већ у наредном извештаjу (нема датума), корпус jе нарастао на 9.560 бораца. Од тога броjа Срба jе било 8.953 борца, Хрвата 558 и осталих 49.

Слично стање jе било и у партизанским одредима Хрватске. Кордунашки партизански одред имао jе 19. августа 1943. године 756 бораца, међу коjима jе било 746 Срба и Хрвата десет. Баниjски одред имао jе у то време 631 борца, од коjих Срба 590 и Хрвата 41. Други хрватски партизански корпус основан jе у пролеће 1943. године. Августа исте године имао jе 9.408 бораца, од коjих Срба 6.639, Хрвата 2.508, Мађара 101, муслимана 84 и осталих 77 бораца.

Већници АВНОЈа из Хрватске иницирали су 6. 12. 1942. године стварање ЗАВНОХа, у коjем jе био 41 Србин, што jе чинило 37 одсто, сразмерно учешћу Срба у структури становништва Хрватске. Као признање Србима из Хрватске за учешће у НОР-у, ЗАВНОХ jе на заседању 14. 10. 1943. године усвоjио резолуциjу коjом се Србима гарантуjе пуна равноправност са Хрватима у Хрватскоj.

У тачки 8. ове резолуциjе стоjи: „Нема, не смиjе и неће бити Хрватске, у коjоj Србима не би била заjемчена пуна равноправност и jеднакост са хрватским народом.“

На трећем заседању ЗАВНОХа, 9. маjа 1945. док jе рат jош траjао, усвоjена jе декларациjа у коjоj поред осталог пише: „Хрватски и српски народ у Хрватскоj потпуно су равноправни.“ Ова одредба из декларациjе била jе саставни део свих устава Хрватске од 1947. године, све до 22. децембра 1990. Председништво ЗАВНОХа jе одлуком 18. jула 1944. године гарантовало пуну равноправност ћирилице са латиницом и гарантовало предност ћирилице у школама са српском већином ученика. Каква су права имали Срби у Хрватскоj касниjе, ниjе непознато. Срби у Хрватскоj наjбоље то знаjу.

Воjислав Јевтимировић
Београд

Извор: ПОЛИТИКА,

Везане виjести:

милановић ниjе рекао истину о хрватима у партизанима

Партизани су из Хрватске протерани – Jadovno 1941.

Др Момчило Диклић: АНТИФАШИЗАМ У ХРВАТСКОЈ – Jadovno …