Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Dokument koji je sačinila grupa akademika, neuvijeno, britkim i jasnim jezikom govori i o posledicama jugoslovenskog političko-privrednog eksperimenta zvanog samoupravljanje

Nerešeno pitanje državnosti Srbije nije jedini nedostatak koji bi trebalo otkloniti ustavnim promenama. Jugoslavija je Ustavom iz 1974. postala labava državna zajednica u kojoj se razmišlja i o drugim alternativama, a ne samo jugoslovenskoj. To navodi na pomisao da Jugoslaviji preti opasnost od daljeg rastočavanja. Srpski narod ne može spokojno očekivati budućnost u takvoj neizvesnosti. Zbog toga se mora otvoriti mogućnost svim nacijama da se izjasne o svojim težnjama i namerama. Srbija bi se u tom slučaju mogla opredeliti i definisati svoj nacionalni interes, što bi moralo biti pre preispitivanja Ustava. Naravno, Srbija ne bi smela zauzeti pasivan stav, iščekujući samo šta će drugi reći, kao što je do sada mnogo puta činila.

Ovaj, jedan od mnogih zaključaka Memoranduma SANU danas, tri decenije kasnije, deluje sasvim logično i na mestu. U godinama koje su za nama, međutim, upravo ovaj paragraf kontroverznog teksta bio je krunski dokaz odgovornosti Srbije za razbijanje Jugoslavije i potvrda da je vrh srpskih intelektualaca 1986. godine pristupio izradi programa koji je olako, paušalno i politički korisno najčešće nazivan „platformom srpskog nacionalizma“.

Dokument koji je sačinila grupa akademika već prvog dana po objavljivanju postao je predmet osude, a kritike nisu jenjavale ni sledećih 30 godina. Apsurd svoje vrste jeste da su samo retki kritičari Memorandum pročitali, a još manji broj njih je razumelo. On je bio svojevrsni i verovatno jedini presek jugoslovenskog društva, njegove realnosti i anticipacija neslavne budućnosti. Pisan je bez dileme sa srpske tačke gledišta, ali sa univerzalnim porukama koje su se ticale Jugoslavije u celini.

Memorandum sadrži 73 stranice teksta, od čega je, kako SANU tvrdi i danas, svega 30 prošlo proceduru zvanične redakture. Njegov tekst podeljen je na dva dela, od čega je prvi posvećen krizi jugoslovenske privrede i društva, dok je drugi naslovljen sa „Položaj Srbije i srpskog naroda“. Devet tačaka ovog za mnoge apokrifnog dokumenta sadrži mnoštvo kritika tadašnjeg stanja, veliki broj argumenata i dokaza, ali i mestimične nedoslednosti i kontradiktornosti, koje se mogu pripisati prekinutoj proceduri njegovog sadržajnog i stilskog brušenja.

Već na samom početku Memorandum konstatuje da „privredna kriza traje već pet godina, a izlaz iz nje nije ni na vidiku“, ali se i naglašava da je on moguć samo uz „temeljne promene u privrednom i političkom sistemu“. On donosi osudu dogovorne ekonomije, koja je imala snagu dogme u SFRJ.

„Ekonomske i društvene sankcije za pogrešna ulaganja nisu postojale. Političari su ostajali u senci, iako su ključno uticali na investicione odluke. Promašaji u privrednom razvoju i sistemu, materijalizovani u opadanju ukupne produktivnosti privrede (rada i kapitala) osnovni su uzrok krize jugoslovenske privrede“, ističu pisci Memoranduma.

Političkim i privrednim faktorima zamera se na potpuno pogrešnoj ekonomskoj filozofiji. Rezultat toga je pojava niza simptoma koji ukazuju na ozbiljnu bolest jugoslovenske privrede. To su pre svega nedostatak rentabilnosti, izostanak ekonomskih sankcija za loše poslovanje (princip osvedočen poslednjih decenija SFRJ i u narodu definisan kao načelo „radio, ne radio, svira ti radio“), privredni parazitizam, nemotivisani radnici, povlađivanje neradu, materijalne privilegije vladajućih slojeva…

„Oklevanje da se sa pravom dijagnozom i blagovremenim namerama dočeka kriza potkopalo je poverenje u državničku mudrost, političku hrabrost i iskrene namere ljudi koji vode javne poslove, kao i njihovu spremnost da raskinu sa zabludama koje su dovele zemlju na rub propasti“, stoji u tekstu SANU.

Ključni ekonomski problem Jugoslavije osamdesetih godina, kako ukazuju tvorci memorandumskog teksta, jeste dezintegracija, kao osnovna tendencija u privredi i društvu. Doktrina samoupravljanja nije imala, niti je mogla da ima odlučan odgovor na sve veći stepen zatvorenosti republičkih ekonomija, koje su se sve više okretale nacionalnim tržištima. Autori Memoranduma, verovatno prvi put neuvijeno i britkim jezikom izriču smrtnu presudu jugoslovenskom političko-privrednom eksperimentu zvanom samoupravljanje. „Car je go“, poručili su akademici.

„Samoupravljanje nije zauzdalo politički voluntarizam. Razlog je jednostavan – nametnuto je voljom političkih vođa, kojima ne predstavlja teškoću da mu povećaju ili smanje uticaj ili da unutar njega ostvare kontrolu. Samoupravljanje je potisnuto šezdesetih godina i tu je začetak mnogih naših nevolja. Ono realno ne postoji na globalnom društvenom nivou, a nikad nije ni izgrađeno kao celovit demokratski sistem. Zbog toga je ono samo ulepšavajući princip, a ne podloga društva. U našem sistemu nema pravog plana ni tržišta, niti prave države i pravog samoupravljanja“.

Prava i najveća meta kritika akademika koji su radili na Memorandumu jeste državna koncepcija Ustava iz 1974, koji je praktično uveo konfederalno uređenje. Konfederalni princip da je za svaku odluku potrebna prethodna saglasnost svake republike i pokrajine, Jugoslaviju je dovelo u stanje paralize i odumiranja. Princip jednoglasnosti i „usaglašavanja“ osim za svaku, pa i najmanju, promenu Ustava, uveden je kao važeći u Veću republika i pokrajina, a linijom manjeg otpora stigao je i u privredu, ustanove kulture i sportske saveze.

Ustavna postavka omogućila je delovima SFRJ, koji su dobili elemente državnosti, da gledaju svoja posla i da oslobođeni stega centralne vlasti zadovoljavaju sopstvene interese. Trn u oku intelektualnoj javnosti toga vremena bio je paritetan sastav Predsedništva SFRJ, kao i svih drugih najviših organa vlasti, kao tipičan izdanak konfederalnog uređenja. U Memorandumu se konstatuje i apsurd toga vremena da republički i pokrajinski ustavi ne moraju da budu usaglašeni sa saveznim, već ne smeju samo biti njemu suprotni. Nisu postojali mehanizmi, čak i ako je suprotnost evidentna, a prednost je u svakom slučaju davana republičkom ustavu.

„Politički sistem Jugoslavije sve je više protivrečan, disfunkcionalan i skup. On predviđa mehanizme vlasti na tri nivoa, omogućavajući silno narastanje birokratije i izdataka za opštu potrošnju. Bilo da je reč o političkim, bilo ekonomskim pitanjima, sistem može da posluži kao školski primer neefikasnosti. Odlučivanje teče toliko sporo da i kada se donesu prave mere, zbog kašnjenja imaju polovičan učinak. Zbog sukoba učesnika u odlučivanju dolazi do potpune blokade ne samo na nivou federacije. Srbija punih deset godina, tako, ne uspeva da donese republičke zakone“.

PREDSEDNIK PREDSEDNIŠTVA U POSETI BEOGRADU

Autori Memoranduma SANU nisu jedni koji su kritikovali posledice konfederalnog uređenja SFRJ po Ustavu iz 1974. Činjenica da je federativna Jugoslavija zamenjena savezom šest republika i dve pokrajine, sa gotovo svim elementima državnosti, i da je praktično nestala, nije promakla ni novinaru Aleksandru Tijaniću koji u „Nedeljnoj Dalmaciji“ 1985. godine žovijalno konstatuje:

„Štampa je prenela na sav glas jednu od najvećih gluposti ovog vremena. Objavljeno je, naime, da je Sinan Hasani, kolektivni predsednik Jugoslavije, došao u posetu Beogradu. Za mene je to najbolji dokaz da Jugoslavija nema svoju teritoriju, jer ništa nije preostalo posle podele na republike i pokrajine“.

Autor: Rade Dragović

SUTRA: Srbima nametnuto osećanje krivice

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (8) Akademija na udaru komunističkih vođa

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom