Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (4) Pucaju iz svih artiljerijskih oružja

Memorandum je poslednjih meseci 1986. postao obavezna tema partijskih sastanaka, a najveći apsurd je bio u činjenici da su donošene optužbe dokumenta koji zapravo niko nije čitao

Situacija se pogoršava iz dana u dan. Dva puta sam telefonom razgovarao sa Vukojem Bulatovićem (potpredsednikom Predsedništva SR Srbije), uporno zahteva da mu Akademija pošalje Memorandum. Kaže, nezgodno je da ga traže od novinara. Srpski političari su i sami izloženi raznim pritiscima. Oni se neće isprsiti i uzeti u zaštitu Akademiju, prvu kuću svog naroda. Naprotiv, oni će nas napasti iz svih oružja, a to može da ima i kobne posledice.

Ove reči zapisao je drugog oktobra 1986. u svoj dnevnik akademik i generalni sekretar SANU Dejan Medaković. Na dan kada je zabeležio ove misli, zajedno sa predsednikom Akademije Dušanom Kanazirom, potpisao je i zvanično pismo adresovano na Predsedništvo Srbije. Nadajući se da će se podivljala politička bujica vratiti u svoj prirodni tok, potpredsedniku Predsedništva Srbije Vukoju Bulatoviću i treći put zaredom je objasnio zašto Memorandum SANU zapravo ne postoji i šta su akademici hteli da kažu tekstom.

Od prvog dana objavljivanja Memorandum, ili makar ono što je preko stranica „Večernjih novosti“ od njega izneto na svetlo dana, bio je izložen bespoštednim kritikama. Srpski nacionalizam uzdignut je u prvorazredni državni problem, koji je brzo i lako potopio bezbroj drugih muka koje su opterećivale paralisanu posttitovsku Jugoslaviju. U narednih nekoliko meseci društveno-politički forumi (kako se to tada govorilo) utrkivali su se ko će sa više jarosti i pizme da osudi delovanje akademika. Memorandum je poslednjih meseci 1986. godine postao obavezna tema partijskih sastanaka od Centralnog komiteta do nivoa mesnih zajednica i radnih organizacija.

„Srpski nacionalizam“, „šovinizam“, „oportunizam“, „povampirenje četništva“, „raspirivanje mržnje“, „politikanstvo“ i „nenaučan pristup“ i slične etikete sipane su bez zadrške i dubljeg promišljanja. Najveći apsurd leži u činjenici da se na svim ovim maratonski dugim sastancima raspravljalo o dokumentu koga zapravo niko nije ni čitao, jer je većini članova nižih političkih, privrednih i sindikalnih tela, koji su bili najžešći i njegovoj osudi, tekst Memoranduma bio nedostupan.

Cilj je bio diskreditovati Akademiju na svaki način i na svakom mestu.

Povika na Memorandum pojavila se najpre u Hrvatskoj, i to kroz nekoliko tekstova u zagrebačkom „Vjesniku“. U tekstu pod naslovom „Nacionalističi napad iz SANU“, ovaj list prenosi navode iz beogradskih „Novosti“ i daje mu poseban začin:

„Autori Memoranduma traže da niko ne zatvara oči pred onim što se zbiva u jugoslovenskoj stvarnosti. Ali javnost i komunisti odavno zatvaraju oči pred mnogim kovitlacima i virovima šovinizma i nacionalizma koji postoje, treba to otvoreno reći, u Srpskoj akademiji, u koju se ulazilo ne samo po naučnim i umetničkim kriterijumima“, pisao je „Vjesnik“.

„Polet“ je očekivano i u svom stilu bio još žešći i direktniji:

„Nakon Memoranduma uslediće po starom receptu isprike, rasprave, analize i reakcije. Krajnje je vreme da pisci ovakvih pamfleta izađu pred lice pravde i naroda. Ovaj najreakcionarniji pamflet pisan s velikosrpskih pozicija povlači i krivičnu odgovornost. Jer ako je nauka ovo što oni nude, tada njihova svest u ovom slučaju ne seže dalje od od one četničkih koljača“.

Kampanja protiv Memoranduma, SANU i akademika usledila je iz celokupne zvanične državne i partijske strukture. Ovome je umnogome doprinela i činjenica da se rukovodstvo Srbije zbog celog slučaja našlo u škripcu i pod žestokim pritiskom. Trebalo je efikasno počistiti svoju kuću, i tako izbeći optužbe iz drugih republika da je i CK Srbije na strani razbijača Jugoslavije i rušitelja vladajuće ideologije. Stambolićeva ekipa zaledila je odnose sa SANU i zatražila da se Akademija odrekne svog spisa, ali i smeni Antonija Isakovića sa čela Komisije za izradu Memoranduma.

DUŠAN Čkrebić, krajem osamdesetih jedna od ključnih političkih ličnosti Srbije, u svojoj memoarskoj knjizi „Život, politika, komentari“, svedoči da je Ivan Stambolić lično zvao predsednika Akademije Dušana Kanazira i tražio od njega da se ogradi od Memoranduma sa jasnom pretnjom: Ako to ne učini Srbija će u godini kada SANU obeležava stogodišnjicu postojanja prema njoj preduzeti vrlo ozbiljne sankcije, pre svega ekonomske prirode.

I dok je novinar Aleksandar Tijanić sa stranica splitske „Nedeljne Dalmacije“ i zagrebačkog „Danasa“ neuvijeno poručivao da je „danas u Jugoslaviji neuporedivo lakše biti nacionalista nego komunista, jer situacija više ide naruku prvima, nego drugima“, vlasti Srbije uporno su žmurile na sve ono na šta su akademici ukazali. Umesto toga, u strahu za sopstveni socijalistički renome, pritisak su neprekidno pojačavali.

O tome je možda najbolje svedočanstvo ostavio upravo prvi čovek Predsedništva Srbije Ivan Stambolić, istupajući na Beogradskom univerzitetu 30. oktobra 1986. godine.

„Prvi put, istina na mala vrata ponuđena je celovita optužnica ne samo rukovodstva i politike Saveza komunista nego i čitavog društvenog sistema. Stara je to šovinistička briga za sudbinu srpstva sa već poznatom formulom da su Srbi pobednici u ratovima, a gubitnici u miru. Memorandum se osvedočio da nekolicini akademika društvene neprilike posluže kao dobre prilike da pored već toliko otvorenih frontova otvore i svoj front nacionalističke borbe za vlast“, rekao je Stambolić u Rektoratu BU.

On je naglasio i da akademici koriste državni novac, umesto za naučna istraživanja, „za politikantske insinuacije“, ali i da Srbi truju odnose sa drugim jugoslovenskim narodima.

Poseta Univerzitetu bila je samo jedna od mnoštva prilika da se kritikuje delo akademika. Za to je korišćena svaka sednica, sastanak, poseta. Novinar Vladan Dinić, koji je osamdesetih godina bio član redakcije „Večernjih novosti“, prisetio se i jedne situacije koja na najbolji način opisuje atmosferu koja je u Jugoslaviji vladala povodom Memoranduma. Na talasu izjašnjavanja kolektiva i društveno političkih organizacija o sadržaju po mnogo čemu misterioznog dokumenta SANU zasedala je i osnovna organizacija SK „Novosti“.

Izvesna Kosara Gostenčik, inače radnica u knjigovodstvu, ali visoko partijski pozicionirana, tražila je glavu Aleksandru Đukanoviću, koji je delove Memoranduma pustio u javnost.

– Pa dobro, bre, Kosara, šta treba da uradim – zavapio je Đukanović, negde pred zoru, umoran od izjašnjavanja i objašnjavanja.

– Evo ti otvoren prozor pa iskoči napolje! Eto šta možeš da uradiš! – ljutito mu je odbrusila drugarica Kosara Gostenčnik.

Prozor je, inače, bio na šestom spratu „Borbe“, a umesto kroz njega Đukanović će svega koju nedelju kasnije „iskočiti“ u Pariz, na mesto stalnog dopisnika.

MEMORANDUM KAO IN MEMORIAM

Memorandum bi se mirne savesti i mnogo tačnije mogao nasloviti „In memoriam“ za Srbiju, za Jugoslaviju, socijalizam, samoupravljanje, ravnopravnost, bratstvo i jedinstvo – rekao je Ivan Stambolić, gostujući na Beogradskom univerzitetu 30. oktobra 1986. godine.

– Sama pozicija sa koje se pristupilo njegovoj izradi obezvređuje njegovu celinu, jer Srbiju ne vidi u Jugoslaviji, a Jugoslaviju ne vidi od šovinistički zamišljene Srbije – bio je izričit Stambolić.

SUTRA: Car je go – poručili su akademici

Autor: Rade Dragović

Izvor: NOVOSTI

Vezane vijesti:

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (1) Zemljotres u politički trusnoj Jugoslaviji 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (2) Početak medijsko-političkog trilera 

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (3) Krađa iz stana akademika Đorđevića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (5) Car je go – poručili su akademici

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (6) Srbima nametnuto osećanje krivice

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (7) Kritičko viđenje stanja u Jugoslaviji

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (8) Akademija na udaru komunističkih vođa

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (9) Državno-partijski vrh smišlja skandale

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (10) Dobrica Ćosić nije pisao Memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (11) Sumorni opis jugoslovenske stvarnosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (12) Talas buđenja nacionalnih osećanja

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (13) Jugoslovenska privreda u raljama političara

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (14) Istina o Kosovu bez akademske učtivosti

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (15) Hrvatska emigracija piše svoj memorandum

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (16) Razlaz srpskih i slovenačkih intelektualaca

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (17) Srpsko viđenje budućnosti Jugoslavije

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (18) Kružok u Siminoj stvorio opoziciju

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (19) Ćutanje budnog čuvara postojećeg poretka

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (20) Dvostruka igra Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (21) Kosovski zaokret Slobodana Miloševića

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (22) Novi talas napada na srpske akademike

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (23) Akademici pred Haškim tribunalom

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (24) Pojam „velika Srbija“ smišljen u Beču

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (25) Otvoreni rat srpskih staraca i države

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (26) Srbija postaje jedinstvena država

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (27) Odbrana Jugoslavije vodila je u rat

Feljton: Memoradum SANU – tri decenije posle (28) Senka koja lebdi nad Akademijom