Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
SpanishЗа све мученике који су се враћали кући и, уместо радости и живота, проналазили гробове и згаришта! Како су настављали животе, само су они знали…
Лежим….
на земљи смрзнутој.
Две зоре дочеках,
непомичан,
без сузе,
без уздаха.
Туп као ноћ без месечине.
Лежим и Бога призивам.
Црн,
сам,
за земљу крваву прикован.
Лежим на згаришту,
на темељу и коначишту.
Лежим на гробу,
без спомена и крста.
Затворених очију,
мразом окован,
сањам…
пролеће и песму,
косу расплетену,
белину недара њених.
Сањам колевку,
руке дечје,
образе румене од ватре са огњишта.
Љубим чедо невиђено,
нељуљано,
неоплакано.
Лежим смрзнут,
на прагу куће наше.
Жив, а мртав.
Устаћу….
Сутра…
Кад срце јадом окаменим.
Скупићу им пепео.
Три крста крај јабуке подићи.
Три свеће запалити.
Три живота одживети.
Од истог аутора: Колумнисти / пријатељи – Ђурђица Драгаш
