Povodom članka Veljka Đurića Mišine „Nepoznata epizoda iz Drugog svetskog rata – srpska deca na oporavku u Švajcarskoj“, prenetom i na „Stanju stvari“ . Dr Veljko Đurić Mišina objavio je članak „Nepoznata epizoda iz Drugog
Kao da je juče bilo, a davno je, sredina prošloga veka. Otvaram ovu masivnu, lepu, kapiju, pa iz hodnika ulazim u pretsoblje kuće pred kojom danas stojimo. Visok, stasit, uspravan, sa odlučnim, a toplim pogledom,
Pisah i pisaću – lako li je poznati srpska sela nad Srebrenicom – nema ih! Piše: Mihailo Medenica Hoće li ko danas požaliti rod moj? Ima li suza za srpsku krv, za stradalničke raspete kosti,
Paradoksalno je da halal-Srbi i ovdašnji „čistači sopstvenog dvorišta“ sebe predstavljaju kao bogzna kakve pacifiste – no, oni su tek propagandni bašibozuk. Privukao me je naslov na sajtu N1: „Arsenijević: Autošovinizam je lingvistički besmislen pojam
Građani Hrvatske u nedelju biraju novi saziv Sabora. Predizborna kampanja trajala je kraće nego inače i sprovodila se u uslovima pandemije. Srbi direktno ovoga puta nisu bili tema, ali je po svemu sudeći već premašena
Jevrem Vidić, jedan od najuglednijih žitelja Sremske Mitrovice koji je pogubljen u Jadovnu, ponovo je stao na svoj kućni prag, licem okrenutim ka Starom šoru. Izvedi oca iz jame Miodraže! „Iz svoje kuće Jevrem Vidić
Jedanaestu godinu za redom, 79 godina od stradanja, obeležićemo „Dan sećanja na Jadovno 1941 – 2020.“ Zbog pandemije i zabrane ulaska u R. Hrvatsku, 22. avgusta u 10 časova, okupićemo se u manastiru Sv. Arhiđakona Stefana u
Spomen ploča advokatu Jevremu Vidiću koji je već početkom ustaško-nacističke okupacije Sremske Mitrovice odveden u logor Jadovno i tamo ubijen, biće otkrivena u petak, 03. jula ove godine. Na ploči, koja će se nalaziti na
Na premijeri filma „Krst nad jamom“nastalog u produkciji Udruženja „Jadovno 1941.“ održanoj 21. maja u Beogradu onako uplakane posle svega što smo videle pogledom smo se dogovorile da prvom prilikom kad Dušan J. Bastašić i Udruženje budu organizovali molitveno putovanje u
Bitno je da sve ove ljude, koje smo naveli kao Srbe, tako nacionalno određuju i današnji hrvatski izvori. Da li su se ikada stanari Banovog brda, Ulice Antuna Fabrisa na Savskom vencu ili Mede Pucića
U sjevernoj Dalmaciji, u kojoj sam živio do avgusta 1995, postojala su, i još uvijek postoje, tri pravoslavna manastira, koja su utemeljena u XIV vijeku: Krupa (1317), Krka (1350) i Dragović (1395), koji od osnivanja
Imaju li sa svim ovim nekakve veze afilijacije Nikole Samardžića sa Vladimirom Bebom Popovićem i sa krimogenim režimom Mila Đukanovića, pod čijim se okriljem u Crnoj Gori danas skandira „Srbe na vrbe“, kamenuju srpske kuće,
Petar nikada neće slaviti svoj 32. rođendan i ispričati svoju priču, jer je dva puta streljan, jednom ubijen i večno živ. Ovako počinje tekst objavljen dan nakon hapšenja 13 osoba u Sarajevu i Konjicu zbog ratnih zločina
Sremci su svoju istoriju omeđili manastirima. Njih su zidali despoti, svetitelji, i ustaše su znale da će, dokle god su ti manastiri živi, biti živ i srpski identitet. Spomen ploča advokatu Jevremu Vidiću koji je
Hodeći Krajinom ponovo stičem onaj davno stečeni utisak – svako je naše polje Kosovo, svaki je hram Gračanica, svako je bojno polje naš Gazimestan, navodi vladika Sergije. Njegovo preosveštenstvo episkop bihaćko-petrovački i rmanjski Sergije poručio
Serbian
Armenian
Croatian
Dutch
English
French
German
Greek
Hebrew
Hungarian
Italian
Norwegian
Polish
Russian
Slovenian
Spanish
