Bastašić: Zlo koje je kulminiralo u Jasenovcu, počelo je u Gospiću, na Velebitu i Pagu i to ne smemo nikad da zaboravimo

U biblioteci „Vlada Aksentijević“ u Obrenovcu, 13. maja 2021, otvorena je izložba, a potom održana i tribina o kompleksu logora Gospić – Jadovno – Pag u kojem je, tokom leta 1941. godine, surovo ubijeno više od 40 hiljada Srba i Jevreja.

Piše: Đurđica Dragaš

Ukoliko se pitate otkud izložba o tom logoru u Obrenovcu, predsednik udruženja Jadovno 1941. Dušan Bastašić ima jednostavan i sasvim jasan odgovor. U kompleks logora Gospić – Jadovno – Pag, čije je formiranje okončano 24. juna 1941, dovođeni su, a potom tu i ubijani, Srbi i Jevreji sa čitave teritorije Nezavisne Države Hrvatske. To bi svaki Srbin u Srpskoj, Srbiji i rasejanju, trebalo da zna.

Dakle, tu nisu stradali samo Srbi iz Like i meštani okolnih sela, kako se često pogrešno misli. U velebitskim jamama, na kamenitim obalama Paga i morskim dubinama u blizini tog ostrva surovo su skončali brojni Srbi i Jevreji iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, ali i Srema. Taj logor, kao i mnoga druga mesta stradanja, ujedinila su nas u zlu, a danas bi trebalo da nas ujedinjuju u sećanju i poštovanju svih naših žrtava, istakao je Dušan Bastašić.

Učesnike tribine podsetio je na još jednu zabludu koja se često vezuje za logor Jadovno na Velebitu. Naime, zbog specifičnog terena, pogrešno se zaključuje da je Jadovno ustvari jedno konkretno mesto, odnosno da je tzv. Šaranova jama jedina u koju su, poluživi, bacani logoraši. Baš tu, pogrešnu pretpostavku, često koriste oni čiji je cilj da umanje broj žrtava ustaškog režima tvrdeći da je nemoguće da se u jednoj kraškoj jami nađe više od dvadeset hiljada ljudi. To jeste nemoguće, ali, kako ističe Bastašić, Šaranova jama je samo jedno od brojnih sličnih stratišta koja su činila gospićku grupu logora.

Članovi udruženja koje vodi, do sada su uspeli da lociraju i označe devet velebitskih bezdana i masovnih grobnica u kojima leže kosti jadovničkih žrtava, a takvih mesta ima još.

Do tačnih lokacija se teško dolazi, ali to je misija od koje, udruženje koje okuplja potomke i poštovaoce stradalih, ne odustaje. Bastašić podseća da je sada već pokojni dr. Đuro Zatezalo, u svojim istraživanjima, došao do podataka o postojanju čak 32 velebitske jame koje su tokom leta 1941. pretvorene u masovne grobnice i mesta nezamislivog stradanja.

Članovi udruženja „Jadovno 1941.“ ukazuju i na činjenicu da su, paralelno sa logorom na Velebitu, postojali i logori na ostrvu Pagu. Na rtu Slana bila su dva – jedan za Srbe, a drugi za Jevreje, a logor za žene i decu u mestu Metajna bio je prvi te vrste koji je otvoren u Drugom svetskom ratu.

Logoraši su na Velebit i Pag stizali iz kaznionice u Gospiću, preko sabirnih centara Ovčara i Stupačinovo, a železnička stanica bila je mesto na koje su, vagonima za stoku, dovoženi Srbi i Jevreji iz svih delova NDH.

Prema podacima do kojih je došao dr. Đuro Zatezalo, za 132 dana postojanja, od 11. aprila do 21. avgusta 1941., taj put pakla prešlo je 42 246 muškaraca, žena i dece. Na najsurovije načine likvidirano je 40 123 ljudi. 2 123 onih koje nisu stigli pobiti zato što ih je u tome sprečila italijanska vojska, ustaše su transportovale u logor Jastrebarsko, a potom u tek osnovani logor Jasenovac.

Zlo koje je kulminiralo u Jasenovcu, počelo je u Gospiću, na Velebitu i Pagu i to ne smemo nikad da zaboravimo, ističe Dušan Bastašić.

Izložba u Obrenovcu, ali i sve ostalo što godinama radi udruženje „Jadovno 1941“, pokušaji su da se tim žrtvama oda dužno poštovanje. Njihove kosti i dalje leže u mračnim dubinama velebitskih jama, Jadranskog mora i po kamenitim obalama Paga, a najmanje što možemo da učinimo za njihove nevine duše je da nikad ne zaboravimo Pokolj!

U svom izlaganju, Dušan Bastašić je podsetio da je nedavno u izdanju udruženja građana Jadovno 1941. Beograd – Banja Luka, iz štampe izašla zbirka pesama Jelene Kovačević pod naslovom „Stradanje“ na temu Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

Tribina i izložba „Moje Jadovno“ u Obrenovcu, organizovani su od strane biblioteke „Vlada Aksentijević“ u Obrenovcu te udruženja građana Jadovno 1941. u Beogradu i Banjoj Luci.