Басташић: Зло које је кулминирало у Јасеновцу, почело је у Госпићу, на Велебиту и Пагу и то не смемо никад да заборавимо

У библиотеци „Влада Аксентијевић“ у Обреновцу, 13. маја 2021, отворена је изложба, а потом одржана и трибина о комплексу логора Госпић – Јадовно – Паг у којем је, током лета 1941. године, сурово убијено више од 40 хиљада Срба и Јевреја.

Пише: Ђурђица Драгаш

Уколико се питате откуд изложба о том логору у Обреновцу, председник удружења Јадовно 1941. Душан Басташић има једноставан и сасвим јасан одговор. У комплекс логора Госпић – Јадовно – Паг, чије је формирање окончано 24. јуна 1941, довођени су, а потом ту и убијани, Срби и Јевреји са читаве територије Независне Државе Хрватске. То би сваки Србин у Српској, Србији и расејању, требало да зна.

Дакле, ту нису страдали само Срби из Лике и мештани околних села, како се често погрешно мисли. У велебитским јамама, на каменитим обалама Пага и морским дубинама у близини тог острва сурово су скончали бројни Срби и Јевреји из Хрватске, Босне и Херцеговине, али и Срема. Тај логор, као и многа друга места страдања, ујединила су нас у злу, а данас би требало да нас уједињују у сећању и поштовању свих наших жртава, истакао је Душан Басташић.

Учеснике трибине подсетио је на још једну заблуду која се често везује за логор Јадовно на Велебиту. Наиме, због специфичног терена, погрешно се закључује да је Јадовно уствари једно конкретно место, односно да је тзв. Шаранова јама једина у коју су, полуживи, бацани логораши. Баш ту, погрешну претпоставку, често користе они чији је циљ да умање број жртава усташког режима тврдећи да је немогуће да се у једној крашкој јами нађе више од двадесет хиљада људи. То јесте немогуће, али, како истиче Басташић, Шаранова јама је само једно од бројних сличних стратишта која су чинила госпићку групу логора.

Чланови удружења које води, до сада су успели да лоцирају и означе девет велебитских бездана и масовних гробница у којима леже кости јадовничких жртава, а таквих места има још.

До тачних локација се тешко долази, али то је мисија од које, удружење које окупља потомке и поштоваоце страдалих, не одустаје. Басташић подсећа да је сада већ покојни др. Ђуро Затезало, у својим истраживањима, дошао до података о постојању чак 32 велебитске јаме које су током лета 1941. претворене у масовне гробнице и места незамисливог страдања.

Чланови удружења „Јадовно 1941.“ указују и на чињеницу да су, паралелно са логором на Велебиту, постојали и логори на острву Пагу. На рту Слана била су два – један за Србе, а други за Јевреје, а логор за жене и децу у месту Метајна био је први те врсте који је отворен у Другом светском рату.

Логораши су на Велебит и Паг стизали из казнионице у Госпићу, преко сабирних центара Овчара и Ступачиново, а железничка станица била је место на које су, вагонима за стоку, довожени Срби и Јевреји из свих делова НДХ.

Према подацима до којих је дошао др. Ђуро Затезало, за 132 дана постојања, од 11. априла до 21. августа 1941., тај пут пакла прешло је 42 246 мушкараца, жена и деце. На најсуровије начине ликвидирано је 40 123 људи. 2 123 оних које нису стигли побити зато што их је у томе спречила италијанска војска, усташе су транспортовале у логор Јастребарско, а потом у тек основани логор Јасеновац.

Зло које је кулминирало у Јасеновцу, почело је у Госпићу, на Велебиту и Пагу и то не смемо никад да заборавимо, истиче Душан Басташић.

Изложба у Обреновцу, али и све остало што годинама ради удружење „Јадовно 1941“, покушаји су да се тим жртвама ода дужно поштовање. Њихове кости и даље леже у мрачним дубинама велебитских јама, Јадранског мора и по каменитим обалама Пага, а најмање што можемо да учинимо за њихове невине душе је да никад не заборавимо Покољ!

У свом излагању, Душан Басташић је подсетио да је недавно у издању удружења грађана Јадовно 1941. Београд – Бања Лука, из штампе изашла збирка песама Јелене Ковачевић под насловом „Страдање“ на тему Покоља, геноцида почињеног над српским народом у Независној Држави Хрватској.

Трибина и изложба „Моје Јадовно“ у Обреновцу, организовани су од стране библиотеке „Влада Аксентијевић“ у Обреновцу те удружења грађана Јадовно 1941. у Београду и Бањој Луци.