arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž
Служењем парастоса на војничком гробљу Мегдан у Вишеграду данас је обиљежено 25 година од страдања руских добровољаца у посљедњем одбрамбено–отаџбинском рату у Републици Српској.

Обиљежен Дан руских добровољаца

Служењем парастоса на војничком гробљу Мегдан у Вишеграду данас је обиљежено 25 година од страдања руских добровољаца у посљедњем одбрамбено–отаџбинском рату у Републици Српској. Представник Борачке организације Републике Српске Жељко Лалић рекао је да руски добровољци нису били никаква паравојна формација и нису имали своју сопствену команду, већ су били под командом Војске Републике Српске, равноправни са српским борцима. „У великом дијелу борби истицали су се храброшћу. Они нису чинили никакве злочине, нити су били у прилици да то учине. То су били људи који су учествовали у борбама и бранили су своју браћу у вријеме када је Русија била много слабија него данас“, истакао је Лалић. Ратни командант Друге

Испред Спомен-плоче на градском гробљу Пучиле у Бијељини данас је одата почаст погинулим борцима Првог јуришног батаљона Војске Краљевине Југославије у Другом свјетском рату.

Одата почаст погинулим борцима Краљевине Југославије

Испред Спомен-плоче на градском гробљу Пучиле у Бијељини данас је одата почаст погинулим борцима Првог јуришног батаљона Војске Краљевине Југославије у Другом свјетском рату. Представници Градске борачке организације и Удружења потомака и поштовалаца учесника Балканских ратова и Првог свјетског рата положили су вијенац и упалили свијеће за 20 страдалника који су погинули на данашњи дан 1941. године, бранећи Бијељину од Хитлерове војске, а сахрањени су на овом мјесту. Међу учесницима помена били су и унуци тадашњих бораца батаљона Горан и Максим Марјановић, а над гробницом безимених бијељински пјесник Богдан Госпић говорио је стихове „Плаве гробнице“ Милутина Бојића којима пјесник одаје помен српским војницима који су живот завршили далеко од своје

У Бијељини је данас обиљежено 26 година од формирања Прве семберске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ у којој се за слободу српског народа борило више од 5.000 бораца.

Обиљежено 26 година од оснивања Прве семберске бригаде

У Бијељини је данас обиљежено 26 година од формирања Прве семберске лаке пјешадијске бригаде Војске Републике Српске /ВРС/ у којој се за слободу српског народа борило више од 5.000 бораца. Први ратни начелник штаба ове бригаде Ђоко Пајић каже да је на данашњи дан 1992. године званично формирана бригада и да је овај датум значајан, не само за Семберију, него и за Републику Српску. „Тада је формирана прва српска бригада, као претеча формирања свих будућих бригада ВРС и саме ВРС. Постојали смо и прије као бригада, јер смо септембра 1991. године били мобилисани због рата у Хрватској и Славонији, а имали смо задатак да спријечимо агресију Хрватске на Семберију“, рекао

Недељко Митровић Фото: СРНА

Митровић: Испоштовати договор о ЦЕН-у

Републичка организација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила захтијеваће од представника Републике Српске у Привременом управном одбору Института за нестала лица БиХ да испоштују раније постигнути договор са породицама несталих из Српске у вези са објављивањем централне евиденције несталих лица /ЦЕН/ у БиХ. „Уколико се прекрши овај договор сматраћемо да наши представници нису легитимни представници српског народа у тој институцији, због чега ћемо тражити њихов опозив“, изјавио је Срни предсједник Републичке организације Недељко Митровић. Он је подсјетио да Републичка организација годинама инсистира на томе да централна евиденција несталих лица у БиХ мора садржавати податке о околностима нестанка, статусу несталог лица војник-цивил и националност, како би се избјегла могућност било

Козарска Дубица Фото: РТРС

У суботу Меморијална академија „Очи у очи – Градина“

У оквиру програма обиљежавања 73 године од страдања жртава усташког злочина геноцида у Доњој Градини у суботу, 14. априла, у Козарској Дубици биће одржана Меморијална академија под називом „Очи у очи – Градина“. Директор Јавне установе Спомен-подручје „Доња Градина“ Tања Tулековић потврдила је да ће у програму Меморијалне академије учествовати Српско пјевачко друштво „Вишњић“ и Драмски студио „Артист“ из Козарске Дубице. Она је позвала грађане ове и других општина да присуствују Меморијалној академији која ће у Дому културе у Козарској Дубици бити одржана 14. априла са почетком у 20.00 часова. Организатор Меморијалне академије, која се у Козарској Дубици традиционално одржава уочи парастоса и помена у Доњој Градини, јесте Јавна сутанова

Пале прве клапе у Ламинцима код Градишке о протином страдању

Градишка – Снимање играних дионица филма „Душан Суботић – прото страдалник“, кога су усташе ухапсиле у априлу 1941., а ликвидирале 5. маја исте године са владиком бањалучким Платоном, почело је јуче у Ламинцима код Градишке. У цркви парохијског дома у Ламинцима снимљена је сцена хапшења проте Душана Суботића, по истинитом догађају, послије једне од литургија 1941. године. Аутор филма Милан Пилиповић истакао је да су ову интересантну историјску личност, комбинацијом документарних и играних дијелова филма, настојали да приближе гледаоцима. – Филмом желимо приказати духовни аспект личности проте Суботића, али и каква је била његова политичка и друштвена улога у то вријеме – нагласио је Пилиповић. Лик проте тумачи глумац Народног

Доња Градина

Организован бесплатан превоз у Доњу Градину

Општина Костајница организовала је 15. априла бесплатан превоз аутобусима у Доњу Градину на обиљежавање Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида у концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доња Градина. Портпарол општине Александар Пашић рекао је да аутобус за Доњу Градину полази у 9.30 часова са аутобуског стајалишта у Костајници. У злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја и 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало и 20.000 дјеце. Извор: СРНА Везане вијести: Позив грађанима да у недјељу присуствују помену у Доњој Градини Доња Градина – раседлавање хрватске „истине“ | Јадовно 1941. Градина – град мртвих! |

Деветнаст година од злочина у Грделичкој клисури

Данас се навршава 19 година од невиђеног злочина у Грделичкој клисури када су авиони НАТО алијансе на железничком мосту преко Јужне Мораве погодили воз пун путника. Код спомен- обележја у пет до дванаест, у време гранатирања воза, почела је комеморативна свечаност на којој ће бројне делегације положити венце и цвеће. На други дан ускрса 12. априла 1999. године авиони НАТО-а гранатирали су међународни путнички воз бр. 393 пун путника. Тачан број погинулих није утврђен, други и трећи вагон потпуно су уништени. Зна се да је у возу било најмање 50 путника. Идентификовано је 15 погинулих међу којима шестогодишњи Бранимир Станијановић и једна трудница. И после 19 година мештани Грделице не

Отац Далибор Танасић

Помозимо породици покојног пароха Далибора Танасића

ХРВАТСКА КОСТАЈНИЦА – Замјеник градоначелника из реда Српске националне мањине дипл. инг. Милан Вукелић обавјештава јавност да је отворен девизни рачун код ПБЗ Банке у Републици Хрватској за помоћ породици покојног пароха костајничке парохије оца Далибора Танасића из Хрватске Костајнице.  „Позивају се људи добре воље из дијаспоре да својим прилозима помогну ову часну породицу, незапослену супругу покојног пароха Далибора са двије малољетне школарке. Молим Вас да ову информацију подијелите преко Ваших Фацебоок група, страница, сајтова и др. како би што више људи укључили у ово акцију.“ – позива Вукелић.   Прилоге можете уплаћивати на сљедећи рачун: Танасић Рада: HR9323400093232362535 Swift code PBZGHR2X Извор: Банија Онлине Везане вијести: Одласком оца Далибора вјерници су изгубили

У Шамцу су обиљеженe 73 године од ослобођења у Другом свјетском рату, у којем је живот изгубило око 600 лица из ове општине, од чега 187 бораца.

Обиљежене 73 године од ослобођења у Другом свјетском рату

У Шамцу су обиљеженe 73 године од ослобођења у Другом свјетском рату, у којем је живот изгубило око 600 лица из ове општине, од чега 187 бораца. У организацији СУБНОР-а и општине Шамац, вијенци су положени на Спомен-костурницу жртвама НОР-а и Споменик погинулим борцима од 1992. до 1995. године. „Жао ми је што се данашњи млади слабо укључују у овакве манифестације, јер се наше тековине не смију заборавити“, рекао је члан СУБНОР-а Драгомир Недић. Он је додао да су му у Другом свјетском рату погинули отац и четири стрица. Начелник општинског Одјељења за општу управу Лепа Тривић каже да су се окупили да обиљеже 73 године од значајног догађаја за

Сремски фронт

Данас 73 године од пробоја Сремског фронта

У оквиру Спомен-комплекса „Сремски фронт“ у Адашевцима, код Шида, данас ће бити обиљежене 73 године од пробоја Сремског фронта, чиме је означен крај Другог свјетског рата на територији Србије. Церемонија ће почети у 11.00 часова, а предводиће је државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Негован Станковић. Након полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти предвиђена су обраћања, као и пригодан умјетнички програм. Церемонији ће, осим представника Владе и Војске Србије, присуствовати велики број преживјелих учесника ове велике битке, дипломатски представници земаља чије су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту, представници општине Шид, удружења за његовање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани. Борбе на

Јурица Керблер

Коментар: Усташки урлик

Неко ће рећи, шачица је то екстремиста, али горе од тога је чињеница да је ХОС-ову представу дошао да увелича заменик сплитског градоначелника и државни секретар из Министарства бранитеља Туробне сцене постројених црнокошуљаша, са опскурним усташким заставама на којима је била исписана и застрашујућа порука „Јасеновац – За дом спремни“ поново су се виделе у Сплиту, дана 10. априла, године 2018. На тај дан, за оне који не знају, давне 1941. створена је НДХ, злочиначка парадржава Анте Павелића која је већ првог дана отерала загребачке Србе и Јевреје из својих станова. Као увертиру за крваве злочине по Банији, Кордуну и Лици до стравичних убистава недужних људи и деце, Јевреја, Срба,

Фото: Printscreen/HRT

У Хрватском сабору расправа о Истамбулској конвенцији и српском језику

У Хрватском Сабору, у расправи о Истамбулској конвенцији, посланик групације ХРАСТ Хрвоје Зекановић напао је посланицу Самосталне демократске српске странке (СДСС) Драгану Јецков због српског језика и препоручио јој да се потруди да мало говори хрватски и да уплати неки курс. Зекановић је у рсапсави тврдио да је у Истанбулској конвенцији дефинисана родна идеологија и позвао посланике да се изјасне против ратификације Конвенције. Јецков му је реплицирала на српском језику. Она је истакла да је у неким земљама, које су ратификовале Истанбулску конвенцију родна идеологија прошла „испод радара“ и питала га шта мисли о томе да су Конвенцију ратификовале бројне земље. Зекановић је напао Јецков због српског језика. „Упозорио сам

Тоур де “За дом спремни” и у Сплиту (ВИДЕО)

Припадници ХОС-а су у Сплиту у неколико наврата узвикивали “За дом спремни”. Скуп је организован поводом годишњице оснивања јединице “Рафаел витез Бобан”. Тај датум подудара се са даном оснивања Независне државе Хрватске 1941. године Скуп је почео интонирањем химне и поздравом “Хваљен Исус и Марија” након чега су ХОС-овци положили венце на споменику погинулим припадницима. Махали су заставом на којој пише “Јасеновац – За дом спремни”. “Ово је рођендан ХОС-оваца. Драго ми је што поштујете ово”, рекао је некадашњи запведник јединице Марко Скејо, преноси хрватски портал Индекс. ХОС-овци су поново у неколико наврата узвикивали “За дом спремни”. Скуп је организован на годишњицу оснивања јединице ХОС “Рафеал витез Бобан”. Датум оснивања ове јединице

Комеморативни скуп страдалим Јеврејима

Код споменика жртвама на Старом сајмишту у Београду данас је одржан комеморативни скуп као знак сјећања на Јевреје страдале током Другог свјетског рата. Комеморативном скупу су присуствовали представници Владе Србије, Јеврејске општине Београд, градски менаџер Горан Весић, амбасадор Израела у Србији Алона Фишер Кам, као и чланови делегације Међународне јеврејске организације БОНДС коју чине истакнути Јевреји из Израела и Јужне Америке. „Данас смо имали прилику да се на Старом сајмишту, где је током Другог светског рата био нацистички концентрациони логор у којем је убијено око 9.000 Јевреја и више од 12.000 Срба и Рома, сетимо свих ужаса Другог светског рата и Холокауста који се десио у Европи, па и у

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.